Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vlatko Sekulović: Srbija se sve više okreće od EU


Sekulović: Pat pozicija briselskog dijaloga
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:05 0:00

Sekulović: Pat pozicija briselskog dijaloga

„Srbija se sve više okreće ka poziciji neulaska u Evropsku uniju“, ocenjuje u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa Vlatko Sekulović, politički kolumnista, nekadašnji šef delegacije Srbije u pregovorima o primeni CEFTA (Centralno-evropskog ugovora o spoljnoj trgovini“).

Razgovaramo na kraju sedmice u kojoj je više događaja dodatno udaljilo pozicije Kosova i Srbije i još utemeljenijim učinilo pitanje da li briselski dijalog o normalizaciji odnosa dve strane doživljava svoj kolaps.

„Briselski dijalog se, moj je utisak, nalazi u, šahovskim rečnikom govoreći, izvesnoj pat poziciji. Makar tako izgleda široj javnosti. Nemam nikakvih pristupa podacima vezanim za konkretna zbivanja, jer je briselski dijalog u jednom trenutku potpuno izgubio na transparentnosti. Stalno se govori u nekakvim šiframa, o nekakvim najavama. Apsolutno mi se čini da je nejasno koje su sada premise toga dijaloga, koji je cilj, koji je proces predviđen, koji je vremenski okvir. Mislim da su to sve nepoznanice“, kaže Sekulović.

RSE: Cilj je normalizacija odnosa. Koliko su Srbija i Kosovo blizu ili daleko od normalizacije odnosa danas?

Sekulović: To je deklarativan cilj, ali koji je stvarni cilj, to se sada već opravdano može postaviti kao pitanje.

RSE: Pokušavate da kažete da nije ostvariv, da nije moguć?

Sekulović: Ne, nego je pitanje namera strana. Ovo što se u poslednje vreme dešava, jednostavno nameće pitanje u kom trenutku su se namere strana vezano za dijalog promenile? Do jednog trenutka je izgledalo da je stvarno cilj normalizacija odnosa, pogotovo kada je plasirana ideja oko teritorijalnog razgraničenja. Moj utisak jeste da se desio neki prelomni trenutak gde su se promenile namere, možda ne obe, ali izgleda makar jedne od dve strane.

RSE: Da pojednostavimo stvari na ovaj način - kako vidite cilj Kosova unutar briselskog dijaloga u ovom trenutku?

Sekulović: Mislim da je njihov cilj poprilično jasan. Prvi jeste taj da dođu do stolice u Ujedinjenim nacijama, ako ne već do punoga priznanja od strane Republike Srbije. Drugo, očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Kosova onako kako je on zamišljen i kako je definisan na osnovu granica iz bivše SFRJ (Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija prim.aut.).

RSE: Kako na drugoj strani vidite trenutni cilj Srbije?

Sekulović: Mislim da je on nejasan. U kom smislu? Srbije i dalje ne odustaje od uključenja Kosova u svoj sistem. To je jasno na osnovu mnogih poslednjih izjava. Ispada kao da je cela priča oko normalizacije odnosa samo jedna oblanda, pakovanje zarad realizacije osnovnog cilja, a to je integracija Kosova u sistem Srbije.

To što taj cilj ne mogu postići danas, ne znači da će da odustanu od njega. Čini mi se kao da je nacionalizam opet uzeo maha i da se on definiše na neki drugačiji način, pa i kroz pristup samom dijalogu i onome što su ciljevi. Ako je u jednom trenutku izgledalo da postoji mogućnost normalizacije, pa možda i uz neko razgraničenje, danas, čini mi se, da smo dalje više nego ikada.

RSE: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u jednom trenutku, kada su otvorena različita pitanja poput novih taksi uvednih na Kosovu, pitanja statusa Kosova u Interpolu, odnosa Evropske unije prema samom pregovaračkom procesu, i tako dalje rekao - OK, ukoliko mi naredne godine ne otvorimo ni jedno poglavlje u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom, nije toliko ni bitno. Da li na osnovu takvih signala može da se čita, ili je to previše smela ocena, da je Srbija praktično spremna da zbog pitanja Kosova odustane od briselskog dijaloga i time od evrointegracija?

Slavlje na severu Kosova zbog Interpola
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:03 0:00

Sekulović: Mislim da se Srbija sve više okreće ka poziciji da neće ući u EU, to jeste, da to nije prioritetni cilj sadašnjeg rukovodstva. I ovo što ste naveli, jeste dokaz u tom pravcu.

Sada, da li je to definitivna odluka, ili ne, ostaje da se vidi. Ono što je suština u ideologiji srpskog nacionalizma, koji je i dalje jak u Srbiji, da ne kažem dominantan, je apsolutno neprihvatljiva ideja pristupanja Evropskoj uniji. Sve što oni rade, to je više taktiziranje, nego što je to neka iskrena želja integracije u jedan sistem, koji, pre svega, treba da garantuje lične slobode i prava pojedinaca.

Mislim da u tom pa i filozofskom smislu, nacionalizam, prava pojedinca i sloboda pojedinca ne idu zajedno. Mislim da iz toga razloga oni jednostavno pokušavaju da na neki način ojačaju ekonomski Srbiju, odnosno srpsko društvo, jer je i to opet u funkciji realizacije nekih nacionalističkih ciljeva. U tom smislu žele da iskoriste one pogodnosti koje Evropska unija daje.

Mislim da sada kalkulišu i sa tim da će doći do promene političke klime u okviru Evropske unije, nakon izbora za Evropski parlament 2019. godine. Oni očekuju da će njihovi ideološki pobratimi i posestrime dobiti na značaju u okviru Evropskog parlamenta, a samim tim i u okviru svih evropskih institucija, što će voditi nekom daljem slabljenju Evropske unije, kako na institucionalnom planu, ali prvenstveno na idejnom planu. Njihovi saveznici su od Lepenove (Marin le Pen, predsednica desničarskog francuskog Nacionalnog frnota prim.aut.), pa do Štrahija (Hans Kristijan Štrahi, lider desničarske Slobodarske partije Austrije prim.aut.).

RSE: Čija je Le Pen saveznik?

Sekulović: Srpskih nacionalista. Ne možemo zaboraviti da joj je sestrinska partija Srpska radikalna stranka, mislim da je tu stvar poprilično jasna. Oni se nadaju tome. Paradoks je da nacionalisti u Evropi, koje god provenijencije da su, imaju jedan neprijateljski odnos prema svim drugim narodima u suštini, osim svog, pa i svoj mrze na kraju krajeva. Tu je očigledno da postoji prezir kod nacionalista bilo koje provenijencije u odnosu na druge narode. Imaju osećanje nacionalne superiornosti, tako da ako neko misli da će austrijski i francuski nacionalisti voleti Srbe, taj se grdno vara.

RSE: Ipak tu govorimo o relacijama koje postoje između vrlo desnih nacionalista, odnosno ekstremnih nacionalista. Gde bismo tu smestili Srpsku naprednu stranku, odnosno vladajuće snage u Srbiji? Teško da one računaju na buduće eventualno savezništvo sa opcijama koje vi spominjete, na evropskom nivou?

Sekulović: Mislim da ta kvalifikacija ekstremnih nacionalista jednostavno ne stoji. Jasno je da postoje polarizacija između nacionalista i onih koji nisu nacionalisti. Makron (Emanuel Makron, predsednik Francuske prim.aut.) je to dobro definisao, između patriota i nacionalista. To je podela koja će se praviti na političkoj sceni Evrope, gde se nacionalizam doživljava, kako je Makron ispravno definisao, kao izdaja patriotizma. Kada se pogleda šta sve nacionalisti rade sopstvenom narodu, onda se neminovno može doći do zaključka da oni jesu izdajnici nacionalnih interesa naroda kojima pripadaju.

U takvoj konstelaciji, šta će se dešavati sa partijama evropskih naprednjaka u okviru Evropske unije, a samim tim i partijama koje su njima bliske, poput Srpske napredne stranke u Srbiji, je veliko pitanje. Da li će se oni prikloniti tom nacionalističkom talasu ili, kako ga neko naziva, populističkim? To je u suštini nacionalizam, po mom mišljenju. Možda će i kod njih doći do određenih raslojavanja. Teško je to predvideti.

Vučićevo rešenje za Kosovo
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:36 0:00

RSE: Vratiću vas na pitanje Kosova i odnosa vlasti u Srbiji prema tom pitanju. Bez obzira što, koliko vidim, stavljate određeni znak jednakosti između populizma i nacionalizma, da li je diskurs koji je zauzela Srpska napredna stranka prema pitanju Kosova nacionalistički ili prevashodno populistički?

Sekulović: Mislim da on postaje sada sve više nacionalistički, a ne populistički. Ne može se stav Srpske napredne stranke tumačiti u potpunosti odvojeno od stava onih ljudi koji su njihovi koalicioni partneri, poput Vulina (Aleksandar Vulin, ministar odbrane Srbije prim.aut.) ili Dačića (šef srpske diplomatije prim.aut.). Prema tome, ukoliko oni njih koriste da bi lansirali neke poruke, opet to znači da rade to sa njima. U svakom slučaju ne nailaze ni na kakvu osudu Srpske napredne stranke. Prema tome, politika te partije se mora tumačiti i kroz izjave i politiku njihovih koalicionih partnera.

RSE: Da li javnost u Srbiji u poslednjih sedam dana, gleda direktne posledice takvog političkog stava, kao što je insistiranje da Kosovo ne bude primljeno u Interpol, kao što je kosovski odgovor kroz takse na robu iz Srbije, odnosno Bosne i Hercegovine? Da li su to konkretne posledica refleksije nacionalističkog diskursa u politici na polja koja i ne moraju da imaju veze sa politikom?

Sekulović: Po mom mišljenju, apsolutno ste u pravu. Mislim da to i jesu posledice takvog nacionalističkog diskursa jer se one reflektuje ne samo u odnosu na Kosovo. One se reflektuju u odnosu na Crnu Goru, u odnosu na Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, dakle one se reflektuju prema čitavom prostoru biveš Jugoslavije. Samim tim nema drugog odgovora, nego da počinje opet u okviru politike Srpske napredne stranke da dominira nacionalistički element.

Ne kažem da u okviru Srpske napredne stranke ne postoji i jedan element koji nije nacionalistički, da makar nije toliko izražen, prvenstveno zasnovan na jednoj racionalnoj analizi. Analiza delovanja srpskog nacionalizma, u poslednjih tridesetak godina, neminovno dovodi do zaključka da je on poguban za srpski narod. Ako neko napravi takvu analizu, može jasno da shvati da jedini mogući ishod nacionalističke politike jesu sukobi, odnosno neki novi rat. Mislim da oni koji su preživeli ratove, koji su čak i učestvovali direktno u tim ratovima, vrlo dobro znaju šta to znači za srpski narod i pogotovo šta to znači za demografska kretanja u srpskom društvu.

RSE: Teško je zamisliti neki novi rat, daleko bilo, obzirom na trenutno stanje stvari, kada je Kosovo pod određenom međunarodnom zaštitom, mir u Bosni i Hercegovini se garantuje takođe određenim međunarodnim mehanizmima. Kako bi ste zamislili taj najstrašniji scenarij?

Sekulović: Mislim da je definitivno faktor odvraćanja od eskalacije sukoba, u pravcu nekih ratova upravo prisustvo NATO, kako na Kosovu, tako i u Bosni i Hercegovini, doduše kroz snage misije Evropske unije. Mislim da srpski nacionalisti kalkulišu sa tim da će doći do takvog poremećaja u okviru NATO-a, odnosno Evropske unije, da će to onemogućiti njih u delovanju i ostvarivanju funkcije neke vrste protektorata, i nad Kosovom i nad Bosnom i Hercegovinom. To će njima potom omogućiti da krenu u realizaciju onoga, od čega oni ne odustaju, a to je plan velike Srbije. Tu prvenstveno mislim na Srpsku radikalnu stranku, koja je sa povratkom Šešelja (Vojislav Šešelj, lider radikala, 2014. se vratio iz haškog pritvora gde je proveo 11 godina prim.aut.), opet dobila na snazi. Da ne pričam o tome da je ta ideologija dobila na snazi jer se vratio jedan od njenih glavnih ideologa i njen glasnogovornik.

RSE: Ipak, sasvim je sigurno da ratno razrešenje konflikata u ovom regionu nije nešto što priželjkuje ni vlast u Srbiji.

Sekulović: Ja bih se sa tim složio.

RSE: Šta onda želite reći? Da li zanemaruju efekte svog političkog stava? U petak su, na primer, uhapšene četiri osobe u okviru istrage ubistva Olivera Ivanovića (lider Građanske inicijative Srbija, demokratija, pravda sa severa Kosova prim.aut.), pre deset meseci. Odgovor nadležnih u Srbiji, predstavnika Srpske liste i medija u Srbiji je bio horski, ne dovodeći u pitanje ili ne sačekavši da se čuje ili da se vidi, šta imaju da kažu nadležni, koji su sproveli to hapšenje, dakle nadležni u Prištini. Kako tumačite to direktno produbljivanje tenzija koje su već velike?

Sekulović: Mislim da poprilično, ako bih bio benavolentan prema njima, zanemaruju efekte toga, iz prostog razloga što se ispostavlja da imaju manje poverenja u kosovske policajce, a da napomenem da u kosovskoj policiji ima i Srba.

RSE: Sada je već pitanje koliko, pošto se dogodio i talas napuštanja policije od strane srpskih policajaca?

Sekulović: Jeste, ali hoću da kažem da imaju više poverenja u one koji su hapšeni, nego u one koji ih hapse. Da podsetim, izgleda da između te četvorice uhapšenih, jedan od njih je već bio privođen, vezano za sakrivanje dokaza neposredno nakon ubistva Olivera Ivanovića.

Prema tome, situacija je poprilično nejasna, reakcije ne mogu da se opravdaju. Ko onda ima koristi od toga? Kriminalci naravno, a prvenstveno organizovani kriminal, koji je, po mom mišljenju, glavni problem, ne samo Srbije i Kosova, već čitavog regiona.

RSE: Da li je Sever Kosova i dalje siva zona?

Sekulović: Sever Kosova podseća na ono što je bila nekada Republika Srpska Krajina (entitet Srba u Hrvatskoj između 1991. i 1995. godine prim.aut.), jedna crna rupa, gde vlada bezakonje i gde ne postoji sigurnost ni za koga, niti za Srbe, niti za Albance. Takva situacija najviše odgovara onima koji su skloni nelegalnim aktivnostima.

RSE: Može li se to rešiti jednostrano sa bilo koje strane? Može li se pitanje severa Kosova, u tom kontekstu i pitanju ubistva Olivera Ivanovića, rešiti bez saradnje Prištine i Beograda?

Sekulović: Mislim da ne. Mislim da je neophodna saradnja između Beograda i Prištine. Mislim da je, kao što rekoh, u interesu kriminalnih grupa da do te saradnje ni ne dolazi. Postavlja se pitanje koliko u tom dizanju tenzija, između Beograda i Prištine, ima uticaja tih i takvih grupa na političke elite sa jedne i sa druge strane. Ne mislim na direktan, nego na indirektan način, tako što stvaraju određene incidente, određene ekscesne situacije. Ko zna šta sve rade na terenu kako jednostavno, ove dve strukture, koje ipak imaju legalitet i legitimitet, mislim na vlast u Beogradu i u Prištini, ne bi mogle da ostvaruju one funkcije koje su u interesu građana.

Mesto ubistva Olivera Ivanovića
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:21 0:00

RSE: Ako govorimo o tim grupama koliko, šta mislite, one imaju uticaja na Srpsku listu, kao relevantnu političku srpsku snagu na Kosovu, od koje zavisi i Vlada Kosova Ramuša Haradinaja?

Sekulović: Nemam nikakvog pristupa bilo kakvom podatku da bih mogao neku ocenu na to da dam. Ono što je zdravorazumski jeste da u odsustvu legitimne i legalne sile, vlast preuzimaju samoorganizovane grupe. Najbolje samoorganizovane grupe jesu kriminalne grupe. Prema tome, ako srpska države ne može da funkcioniše na severu Kosova, kosovska država ne može da funkcioniše na severu Kosova, pa ko onda popunjava taj prostor vlasti?

RSE: Uz posredovanje Evropske unije na severu Kosova su rešena određena pitanja proteklih godina. Otvoren je most u Mitrovici, involvirani su pravosudni radnici u kosovsko pravosuđe, funkcionisala je dobrim delom multietnička policija. Da li je sada taj trenutak, i time se zapravo vraćam na početak razgovora, u kom se može reći da je posredovanje Evropske unije nedovoljno učinkovito?

Sekulović: Ja mislim da su se malo zapetljali, ko pile u kučinu. Predstavnici Evropske unije ne pokazuju dovoljno odlučnosti, niti pokazuju dovoljno podrške onim snagama koje su za normalizaciju odnosa između Srba i Albanaca na Kosovu. Ubistvo Olivera Ivanovića je u stvari bila poruka svima onima koji žele normalizaciju odnosa između Srba i Albanaca i uspostavljanje legalne i legitimne vlasti na severu Kosova. Svima koji se za to zalažu, to je ubistvo bila poruka da postoji veoma jak otpor tako nečemu na severu Kosova.

To, kao da je uplašilo, prvenstveno, ove iz Evropske unije, da su nekako ustuknuli. S druge strane, oni nemaju mehanizme kojima mogu kontrolisati red, mir i borbu protiv kriminala na severu Kosova. Nemaju jednostavno dovoljno dobre mehanizme.

RSE: Onda ispada da su posrednici Evropske unije prepušteni ili isključivo zavise od dobre volje vlasti u Prištini, odnosno Beogradu?

Sekulović: Ja mislim da oni čak ni to jednostavno ne shvataju, nego da su u ovom trenutku potpuno zbunjeni i da ne znaju ni šta da rade. Ne znaju ni kako da se pomere. Imaju svoj patern, koji su zauzeli. To je dijalog i ponavlja se stalno dijalog, kao mantra. Međutim, već dugo vremena nemamo nikakve konkretne rezultate.

RSE: Ako je tako, onda je to odličan teren da se uključi neko treći, ili četvrti. Podsetiću vas, na primer, da su pred lokalne izbore na Kosovu, u oktobru 2017. godine, predstavnici Srpske liste išli na sastanak sa Jedinstvenom Rusijom u Moskvu, partijom Vladimira Putina, kako bi razgovarali o lokalnim izborima. Naravno, i sama vlast u Srbiji poslednjih meseci govori o novom stavu američke administracije prema kosovskom pitanju.

Sekulović: Samo jedan faktor tu može da se aktivnije uključi, a to je onaj, koji ima silu. Tu silu, na kraju krajeva, kontrolišu SAD, mislim na misiju NATO na Kosovu. Definitivno je neophodan veći angažman SAD-a. Ruski faktor jeste bitan, ali nemaju vojnike na teritoriji Kosova. Ovi imaju jednu od najvećih baza u Evropi na teritoriji Kosova.

RSE: Pa kako je onda ruski faktor bitan?

Sekulović: Bitan je zato što imaju komunikaciju, ako ne u potpunosti, onda sa jednim delom političkih predstavnika Srba na Kosovu. U toj jednačini oni se moraju uzeti u obzir. Na kraju krajeva, onaj koji ima odlučujuću ulogu, jeste onaj koji ima silu.

RSE: Vi ste 2006. godine bili šef delegacije Srbije u pregovorima o primeni CEFTA. Kako ste doživeli potez Kosova da uveća porez na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine za 100 odsto?

Sekulović: Jasno je da je to u suprotnosti sa CEFTA sporazumom, zato što je CEFTA jedan od ključnih elemenata da ne postoji fiskalna diskriminacija. Ne možete vi diskriminisati proizvode na osnovu njihovoga porekla. Da li je iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Moldavije ili Makedonije, pa za proizvode iste vrste, s obzirom na njihovo poreklo, uvoditi jednu visinu takse za jedne, a drugu visinu takse za druge. Očigledno je da je to u suprotnosti sa sporazumom CEFTA.

Takođe, to se odnosi na ovu i na drugu meru koju su primenili, poput one da ukoliko postoji oznaka Kosovo UMNIK 1244 ti proizvodi ne mogu da uđu na teritoriju Kosovo. I to nije u skladu sa duhom CEFTA zato što se Kosovo jeste svojevremeno potpisalo kao Kosovo – UMNIK, prema Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija. Očigledno je da te mere, koje su preduzeli, jesu u suprotnosti sa CEFTA sporazumom.

Međutim, te mere jesu izraz i određena frustracija u okviru kosovskog društva. I naravno da ima veze sa ovim što se dešavalo u Interpolu gde je srpsko rukovodstvo krenulo da slavi nad pobedom, takozvanom, u okviru te međunarodne organizacije. Onda su ovi, na neki način reagovali. Ja mislim da nijedno ni drugo nije u interesu građana Srbije i Kosova, odnosno, nije u interesu Srba i Albanaca.

RSE: Niti, pre svega, ekonomske normalizacije, odnosno privredne normalizacije, koja je u okvirima dijaloga Privredne komore Srbije i Kosova, barem ono što javnost zna, dosta dobro išla?

Sekulović: Ne samo te saradnje, nego i kulturne saradnje, naučne saradnje, saradnje u oblasti obrazovanja. Nema saradnje ukoliko postoji psihološke barijere između Srba i Albanaca, da su jedni drugima neprijatelji. Ovakvi događaji ih samo guraju u neprijateljstva.

RSE: Dosta govorite o tome da nema pomeranje u srpskoj politici, u modernizaciji srpske politike, bez odmicanja od mitova koji su se prelili u politiku i koji su Srbiju, poslednjih trideset godina skupo koštali. Šta mislite, koji je najznačajniji mit koji, da tako kažem, vozi srpsku političku elitu danas?

Sekulović: Ja mislim da je to mit o Srbima kao izabranom, odnosno nebeskom narodu. Ta teza počiva na osećanjima etničke superiornosti.

RSE: Ali pazite, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je i sam dosta često na tu temu govorio i rušio te stereotipe.

Sekulović: Tačno.

RSE: Kako onda dolazite do tog zaključka?

Sekulović: Ja ne mislim da je Vučić taj koji generiše, u ovom trenutku, srpski nacionalizam. Ja mislim da je i dalje u srpskom društvu glavni generator nacionalizma Šešelj. Ako bi se napravilo neko istraživanje, apsolutno sam siguran da bi pokazalo da nakon Šešeljevog povratka dolazi do eskalacije tenzije između Srba i svih ostalih naroda.

RSE: Ima li to ipak neke veze sa vladajućom strankom i njenim predsednikom -Vučićem?

Sekulović: Iskreno govoreći mislim da to nema direktne veze u smislu uticaja da Šešelj govori Vučiću šta će ovaj da radi. Apsolutno nisam sa tim saglasan.

Inicijativa mladih: Iznesite Šešelja
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:30 0:00

RSE: Nema inicijative, nema zahteva Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije, da se Šešelju oduzme poslanički mandat, što može na osnovu toga što je osuđen za ratni zločin. Dovoljno je šest meseci zatvorske kazne, da se nekome oduzme mandat. To partija Aleksandra Vučića ne traži.

Sekulović: Jeste, ali je drugo pitanje kako pristupiti problemu srpskog nacionalizma, Srpske radikalne stranke i Šešelja. Da li ga napadati direktno ili osporavati osnovne premise tog nacionalizma? Ono što mogu da vidim jeste da Vučić osporava osnovne premise toga nacionalizma, izbegavajući direktan konflikt. To je moj utisak. Da li grešim ili ne, pokazaće vreme.

RSE: Da li ga, na primer, svojim odnosom i načinom govora o Albancima na Kosovu, koje, čini se, dosta gleda stereotipno, na neki način i hrani?

Sekulović: Ako bi gledali personalno, ko ispred vladajuće koalicije šta govori, neminovno bi se došlo do zaključka da je Vučić čak i najrazumniji i najviše poziva na neko međusobno razumevanje i Srbe i Albance. On koristi izjave da `moli Albance` i tako dalje. Neko može da kaže da je to teatar, ali nije lako, za nekoga ko je na toj poziciji, baš da izusti takve reči, kakav god intiman odnos njegov bio prema tim rečima. Dok neki drugi jednostavno pozivaju na nove sukobe.

Mislim da čak i nije toliko problem u političkim partijama koliko se vidi da postoje problemi u nekim drugim institucijama, koje su prisutne u srpskom društvu ili su veoma uticajne, poput Srpske pravoslavne crkve, koja se redom stavila na poziciju da je Vučić maltene izdajnik, ukoliko razmišlja o bilo kakvom dogovoru sa Albancima.

RSE: I tu ima različitih stavova, mekših i tvrđih.

Sekulović: Ne vidim tu neku razliku.

RSE: Ima razlike u odnosu na ono što govori mitropolit Amfilohije i patrijarh Irinej, na primer.

Sekulović: Ne vidim tu neku razliku. Mislim da Amfilohije govori ovo što ovaj misli, samo što nema hrabrosti da to kaže.

RSE: Pisali ste također i o tome da u regionu bivše Jugoslavije treba dati šansu snagama koje nisu opterećene nacionalizmom, koje su usmerene na stvaranje veza između naroda, na prevazilaženje razlika, tereta prošlosti. Može li to ova generacija političara, koja je noseća u političkim elitama svih država regije, ili treba sačekati neku generaciju koja prosto neće imati u sećanju devedesete?

Ako analiziramo Dačića, kod njega nema nikakve razlike u odnosu na Slobodana Miloševića, osim što deluje u neko drugo vreme

Sekulović: To ne zavisi od generacije do generacije. Generacija današnjih političara nije bila ta koja je bila kreator ideologije ili politike početkom devedesetih godina, a prvenstveno krajem osamdesetih. Prema tome, već postoji generacijska razlika.

Ako analiziramo Dačića, kod njega nema nikakve razlike u odnosu na Slobodana Miloševića, osim što deluje u neko drugo vreme. On je ideološki potpuno na tim pozicijama. Čak ima i taj prezriv odnos prema svima drugima. Kod njega je taj nacionalizam očigledan i prema Austrijancima i prema Albancima.

RSE: Nije ni on konzistentan. Imao je i on neke druge faze 2012. godine, kada je bio premijer i kada je zvučao potpuno drugačije.

Sekulović: Jeste, ali mislim da se ljudi menjaju po tim stavovima. Taj nacionalizam ima jednu strašno privlačnu moć. Ako ste danas manje nacionalista, ne znači da sutra nećete biti više nacionalista, zato što će vam biti indukovano.

Intervju nedelje: Vlatko Sekulović
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:22:08 0:00


RSE: Može li biti suštinskih promena sa aktuelnim političkim elitama?

Sekulović: Ne znamo. Ne znamo koji će biti pravac njihovog razvoja i njihovog delovanja. U ovom trenutku izgleda da ne može, a da li će to biti tako i u budućnosti, ne znamo.

Da li će neka druga generacija moći da dovede do toga? Opet ne znam. Da li će biti i dalje opterećena sa nacionalističkim mitovima? Ne znamo.

Znamo sledeće, ukoliko se ne borimo protiv nacionalističkih mitova, ništa se neće promeniti, ne za jednu, nego za pet generacija, dok god ima Srba.

Da podsetim, prema demografskim kretanjima, za jedno stotinak godina, pitanje je da li će biti Srba na ovim prostorima.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG