Više od 80 odsto građana Srbije ne bi podržalo nezavisnost Kosova ni kada bi to bio uslov za članstvo u Evropsku uniju (EU), pokazuje istraživanje urađeno neposredno pre hapšenja direktora Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Marka Đurića na severu Kosova.
"Možemo reći da isti procenat građana podržava stav da je Kosovo za Srbiju izgubljeno, tačnije 43 procenta njih, dok 45 procenata građana smatra da Kosovo nije izgubljeno", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tibor Moldvai, projektni koordinator Instituta za evropske poslove.
Istraživanje tog Insituta i agencije Ninamedia, sprovedeno od 16. do 20. marta na uzorku od 1.203 ispitanika, pokazalo je da bi trećina građana Srbije podržala podelu Kosova, dok 56 odsto ne bi.
Priznavanje Kosova, od strane ove ili neke sledeće Vlade, očekuje 26 odsto građana, dok 55 odsto smatra da se to neće desiti, a skoro petina (19 odsto) je neodlučnih. Osamdeset jedan odsto građana ne bi podržalo nezavisnost Kosova kao uslov za članstvo EU, dok bi 11 odsto podržalo.
Kada se stratifikuju ciljne grupe pokazalo se da su visoko i više obrazovani građani skloniji da podrže ideje koje bi konačno rešile status Kosova bio on pozitivan ili negativan po Srbiju, kaže Tibor Moldvai. On napominje da su mlađi građani od 18 do 44 godine takođe skloniji da podrže ideje koje ne bi išle u korist Srbiji.
"Tako na primer, iako 81 procenat u celini građana ne bi podržao nezavisnost Kosova da bi Srbija postala članica Evropske unije, kada govorimo o mlađoj generaciji (od 18 do 44 godine) taj broj je za oko 10 do 15 procenata manji. Takođe, kada je reč o pitanju da li je Kosovo izgubljeno za Srbiju mlađi građani (od 18 do 44 godine) u većoj meri smatraju da je Kosovo izgubljeno. Preko 50 odsto građana Srbije iz ove dve starosne grupe smatraju da je Kosovo izgubljeno za razliku od svega 30 procenata onih starijih", objašnjava Moldvai.
I građani sa kojima je RSE razgovarao na ulicama Beograda, dele većinski stav koji je pokazalo pomenuto istraživanje. Na pitanje da li bi podržali nezavisno Kosovo kao uslov za ulazak u EU, odgovaraju da ne bi.
To što preko 80 odsto građana Srbije ne bi podržalo nezavisnost Kosova ni kada bi to bio uslov za članstvo u Evropskoj uniji za Dragana Popovića, iz Centra za praktičnu politiku, nije iznenađujuće.
Građani već decenijama kao jedinu poruku slušaju od skoro svih relevantnih faktora u društvu (vlasti, većine političkih partija, većine mejnstrim medija) da je Kosovo najvažnije i da po svaku cenu treba da se vrati u Srbiju.
"Nikad u ovom društvu nije otvorena prava debata o tome šta to znači, zašto je Srbija izgubila Kosovo, šta se to tamo dešavalo, zašto su pokidane veze između dva društva i tako dalje. U tom kontekstu, a plus i zbog podizanja tenzija i pojačane patriotske retorike vlasti poslednjih meseci, ne mogu biti drugačiji rezultati nego što je pokazalo ovo istraživanje", navodi Popović.
Broj građana koji ne bi podržali nezavisno Kosovo se u poslednje tri godine nije promenio, kaže Tibor Moldvai navodeći da je 2016. godine iznosio 80 posto.
U narednim nedeljama se očekuje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopšti javnosti svoj predlog za rešavanje problema Kosova, a pred Beogradom i Prištinom je obaveza potpisivanja sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Vučić je više puta, govoreći o Kosovu, poručivao da je vreme "da se oslobodimo od mitova", ali nije precizirao šta pod time misli.
Za promenu raspoloženja građana potrebno je vreme, ali to nije teško, smatra Dragan Popović.
"Zato što se ono bukvalno bazira na mitu i na jednom vrlo površnom sagledavanju situacije. Dakle, ogromna većina građana ne posvećuje nikakvu pažnju, niti ih interesuje šta se dešava na Kosovu i celo to pitanje nego prosto usvajaju jedan stav koji je sveopšti. I to sva istraživanja pokazuju da Kosovo ni na jednoj listi prioriteta nije visoko. Tako da mislim da bi jedna odgovorna vlast koja bi odgovorno otvorila tu temu u javnosti, koja bi omogućila dijalog, pre svega, u medijima gde bi mogle sve činjenice da se čuju da bi u jednom relativno pristojnom roku mogla da promeni taj stav kod građana i ako ništa drugo moglo bi malo racionalnije da se razmišlja o tom problemu", smatra Popović.
Uslov Beogradu za pristupanje Evropskoj uniji je normalizacija odnosa sa Prištinom, što bi trebalo da bude krunisana pravno obavezujućim sporazumom. Poslednjih dana došlo je do novih tenzija i zaoštravanja odnosa na relaciji Beograd – Priština.
Nakon što je Priština u Severnoj Mitrovici uhapsila direktora Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije i deportovala sa Kosova upitno je kako će u budućnosti izgledati dijalog zasnovan na sporazumu potpisanom u Briselu 2013. godine.
Facebook Forum