Dostupni linkovi

Demokratija 'na vešalima'


Detalj sa protesta u Kragujevcu '1 od 5 miliona', februar 2019.

Piše: Nevena Bogdanović

"Izgleda da u Srbiji preovladava model politike kao proizvodnje neprijatelja, u kome je suveren onaj koji ima pravo na vanredno stanje i da imenuje neprijatelja", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) profesor sociologije u penziji Jovan Komšić, osvrćući se na stanje političkog dijaloga u Srbiji.

"Ako je to suština poruke na ovdašnjoj javnoj sceni uključujući i parlament Srbije, onda se nudi izuzetno loš obrazac narodu i narod se cepa na dva nepomirljiva dela, u kome jedan deo računa da može da sačuva pozicije uključujući mogućnost upotrebe monopola legitimne fizičke prinude, a drugi deo da ima iluzije da je moguće nekakvim revolucijama i revolucionarnim sudovima ostvariti pravdu", kaže Komšić.

Parlament Srbije bojkotuju predstavnici dela opozicije, ali se politička debata iz skupštinske sale odavno preselila u medije i na društvene mreže, gde politički predstavnici ne prezaju od međusobnih uvreda, kao i pretnji.

"Status Srbije je pao sa slobodnog na delimično slobodan zbog pogoršanja u održavanju slobodnih izbora, nastavljenih pokušaja vlade i vlastima bliskih medija da podrivaju nezavisne novinare kroz pravno uznemiravanje i kampanje blaćenja i de fakto akumulaciji izvršnih ovlaščenja predsednika Aleksandra Vučića koje je u suprotnosti sa njegovom ustavnom ulogom", navodi se u izveštaju Fridom hausa (Freedom house) objavljenog 5. februara.

Vladajuća većina na čelu sa Srpskom naprednom strankom (SNS), predsednika Srbije Aleksandra Vučića, međutim, negira ocene Fridom hausa prema kojima je Srbija delimično slobodna zemlja.

Podele u javnosti

Neki od predstavnika vlasti negiraju i da je u Srbiji na delu polarizacija, ne samo političkih ideja, već i građana.

"Kada se kaže polarizacija, onda se podrazumeva da postoje dva pola. Naravno da ne postoje dva pola", tvrdi za RSE Mirko Krlić, poslanik naprednjaka u Narodnoj skupštini i predsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje i negira da građani Srbije po uzoru na političare, danas podeljeni.

"Postoji jedna većina građana koja to svaki put iskazuje od 2012. godine na izborima i jasno govori kakav je glas naroda, a glas naroda je glas Boga, i jasno govori kakvu vlast želi i za kakvu vlast se zalaže", tvrdi Krlić koji opoziciju u Srbiji vidi kao "nesrećnu i nezadvoljnu manjinu".

Za narodnu poslanicu opozicione Demokratske stranke (DS) Gordanu Čomić, Srbija je društvo sa svojevrsnom kulturom nasilja u kome se dijalog svodi na parolu sa fudbalskih utakmica "ne pričaj sa njim, nabodi ga".

Tvrdi da je za trenutno stanje političke debate u Srbiji odgovorna vladajuća većina.

"Verbalnim nasiljem u plenarnoj sali i na odborima, institucionalnim nasiljem koje se sprovodi kršenjem procedure, samovoljom i zloupotrebom onoga što bi trebalo da su pravila za sve, kreira se jedna atmosfera protiv koje nažalost malo ko ima protiv u Srbiji", kaže Čomić.

Nasilje nije politika: Gordana Čomić
Nasilje nije politika: Gordana Čomić

"Da li će to da se završi nasiljem kao što je to bio napad na Borka Stefanovića (lider Levice Srbije, pretučen 23. novembra 2018.godine u Kruševcu, zbog čega su privedena trojica osumnjičenih koji su pušteni iz pritvora, a sudski postupak je u toku, prim. aut.) kao što su napadi na novinare, kao što su međusobna vređanja poslanika vlasti ili opozicije – ja se nadam da neće", kaže Čomić uz uverenje da je "vreme ostvarivanja pretnji za nama".

"Ali, ne vidim da vlast koja proizvodi verbalnim nasiljem tu atmosferu, koja proizvodi institucionalnim nasiljem tu atmosferu, ne vidim da oni misle da je to išta loše. Krunski dokaz je obrazloženje spotova koje su uradili o Oliveru Ivanoviću naknadnim objašnjenjem da je to politika (TV spotovi Srpske liste sa optužbama protiv Ivanovića emitovani su na TV Most i TV Pink oktobra 2017. godine, tokom predizborne kampanje za lokalne izbore na Kosovu, tri meseca pre njegovog ubistva,16. januara 2018. godine u Severnoj Mitrovici prim.aut.). Nasilje nije politika", ističe Čomić.

Sa druge strane, predstavnici vladajućeg SNS-a u parlamentu, odbijaju odgovornost za pretnje i uvrede upućene političkim neistomišljenicima.

"Ne mogu se nikako složiti da vlast, to jest narodni poslanici vladajuće koalicije sa svojim koalicionim partnerima imaju bilo kakvu odgovornost. Mi sedimo u sali i radimo zakone", kaže Krlić.

Za teške reči u Parlamentu i medijima, koje dolaze iz oba smera na relaciji vlast – opozicija, Krlić tvrdi – vrlo je jasno ko je to prvi počeo, negirajući da su to njegove stranačke kolege i koalicioni partneri.

"Naravno da smo mi svi ljudi od krvi i mesa i da postoje i sa naše strane verovatno poneki narodni poslanici kojima je teško da oćute, i meni je teško da oćutim kada mi se spominju deca i kada se optužuju lažno, i to nikada nikome nije lako", kaže Krlić.

Nasilje i odgovornost

Opozicija, pak, ne beži od dela svoje odgovornosti zbog načina na koji se u Srbiji vodi javna diskusija, barem prema oceni Gordane Čomić. "Naravno da ima odgovornosti", kaže ona.

"Ja svim svojim kolegama kažem – kada nasiljem izazovu i ono najgore u tebi, uzmi malo vode pa je zadrži u ustima. Nije lako izdržati, ali je cilj za koji se borite - a to je društvo bez nasilja, toliko veliki da je svaki naš napor, ako sebe zovemo demokratama, mali, da bi se to ispunilo", ističe Čomić i dodaje da onaj ko je sklon nasilju, nije sklon demokratiji.

Dok su za veći deo opozicije u Srbiji, građanski protesti "Jedan od pet miliona" koji traju od kraja novembra u više gradova Srbije, put borbe za demokratsko društvo, vlast ih označava upravo kao put ka eskalaciji nasilja.

"U svojoj političkoj nemoći, bez ikakvog političkog programa, ostaje samo to – da se dođe do incidenta koji bi isprovocirao vlast, koji bi isprovocirao dešavanja na ulici", tvrdi Krlić.

On je kao primer za to navodi i maketu vešala, koja se u organizaciji pokreta Dveri pojavila na protestu u Beogradu, zbog čega je maloletnik koji ih je proneo gradskim ulicama završio u pritvoru i optužen za rasnu i drugu diskriminaciju, a potom pušten da se brani sa slobode.

Slično se dogodio i na protestima "Jedan od pet miliona" u Kragujevcu, 9. februara, kada je penzioner Slobodan Stefanović priveden jer je nosio improvizovana vešala, pa pušten bez obrazloženja.

Nošenje maketa vešala na proteste je za Gordanu Čomić "glup i nepotreban" čin.

"Ja smatram etički nekorektnim postupak narodnog poslanika Srđana Noga (poslanik pokreta Dveri isključen iz tog pokreta 19. februara zbog nošenja makete vešala, prim. aut.) koji je dao da ta vešala nosi neko maloletno lice, pa se onda slikao sa njima", kaže Čomić.

"Ako vas nasilje zabavlja, onda nema razlike između vas i onih protiv kojih protestujete. To je ozbiljna stvar, i ja mislim da ne treba otvarati prostor da, kako se to kaže u fudbalu, ljudima u vlasti koji ljube nasilje 'date volej'. Dveri to rade", ističe Čomić.

Verbalne optužbe i pretnje nisu odlika komunikacije samo predstavnika vlasti i opozicije, već su model međusobnog razgovora i opozicionih predstavnika.

"Kada su Aleksandru Jerkov (poslanica opozicionih demokrata, prim. aut.) u Skupštini radikali izvređali, prva smo stranka koja je reagovala, kada je stradao Borko Stefanović u Kruševcu prvi smo reagovali. Jednu reč nisu izgovorili za sve ono što se desilo LDP-u", kaže poslanik Liberalno demokratske partije (LDP) ČedomirJovanović, zamerajući predstavnicima opozicije da ne reaguju kada su pretnje i uvrede upućene njemu i njegovim stranačkim kolegama.

"Moje 'kolege' iz opozicije ne mogu ništa drugo da govore osim da kleveću", tvrdi Jovanović, obrazlažući zašto ne učestvuje u opozicionom bojkotu rada parlamenta, zbog čega ga pristalice bojkota nazivaju i "lažnom opozicijom", budući da je u skupštinskim klupama pored LDP-a od predstavnika opozicije ostala još i Srpska radikalna stranka (SRS) čiji je lider haški osuđenik Vojislav Šešelj, poznat po incidentima u Skupštini.

Kriza parlamentarizma

Jovanović kaže da od vlasti očekuje da se otvori razgovor između poslaničkih grupa, neka vrsta okruglog stola, "da sve karte stave jedna pred druge".

"Ni u ponedeljak (11. februar, dan početka bojkota, prim. aut.) nisam bio ovde, ali sam morao da ih (poslanike koji bojkotuju rad Skupštine, prim. aut.) gledam onako uspaljene kako viču da u Srbiji postoje dva parlamenta. Nažalost, u Srbiji nijedan ne postoji", tvrdi Jovanović.

Jovanović zamera predstavnicima opozicije da ne reaguju kada su pretnje i uvrede upućene njemu i njegovim stranačkim kolegama
Jovanović zamera predstavnicima opozicije da ne reaguju kada su pretnje i uvrede upućene njemu i njegovim stranačkim kolegama

Kako izaći iz trenutne krize parlamentarizma i političke debate, za profesora Komšića je "pitanje od milion dolara", a strah od eskalacije nasilja koji postoji kod dela javnosti za njega je opravdan jer "ideja prethodi delu, kao munja gromu". Ipak, izražava uverenje da to toga neće doći.

"U kulturi siromaštva teško je obezbediti te kapacitete razboritosti, zadovoljstva, osećaja stabilnosti i osećaja poverenja, već atmosferu sveopšteg nepoverenja. Onda je lako zapaliti požare emocija, a kada se zapale požari emocija oni cepaju po vertikali – ne samo da razdvajaju vlastodršce od podvlašćenih, partije na vlasti i opoziciju – one nažalost razdvajaju i same porodice. I to se mora izbeći", objašnjava Komšić.

Za njega je ključan element da vlast pokaže da poštuje opoziciju.

"Opozicija bi po mom sudu mogla da odigra ulogu produktivnog političkog činioca. Ona uz kritiku raskoraka između institucija i procedura ustavne demokratije koji je evidentan za Srbiju svih ovih decenija, mora i da kaže narodu za šta se zalaže", ističe Komšić.

Taj zadatak je opoziciji otežan dovođenjem u pitanje samih parlamentarnih procedura, što je od decembra 2017. godine do početka opozicionog bojkota skupštine, postigla vlast, trošeći vreme za rasprave o različitim skupštinskim temama podnošenjem desetina istovetnih amandmana.

Predlagač zakona koji su usvojeni u sadašnjem sazivu parlamenta bila je Vlada Srbije u čak 97 odsto slučajeva
Predlagač zakona koji su usvojeni u sadašnjem sazivu parlamenta bila je Vlada Srbije u čak 97 odsto slučajeva

Prema podacima nevladinog Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) iz radnog izveštaja o radu parlamenta, poslanička pitanja na aktuelnu temu nisu se postavljala u proteklih pet godina, izveštaji o radu nezavisnih organa u skupštinskoj proceduri nisu razmatrali u poslednje četiri godine, a javna slušanja organizuju se sve ređe.

U protekle dve godine bilo je samo po jedno, a primera radi, 2013. godine bilo ih je 28. Predlagač zakona koji su usvojeni u sadašnjem sazivu parlamenta bila je Vlada Srbije u čak 97 odsto slučajeva.

Tako je sprečavano da se u skupštinskoj sali glas opozicije uopšte čuje, što je postalo i najozbiljniji test za stanje demokratije u Srbiji.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG