Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srbija postavlja nove rokove za Poglavlje 23


Šta donosi Nacrt revidirаnog Akcionog plаnа zа Poglаvlje 23 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU?

"Nisam uspeo da pronađem, u ovom kratkom roku, ni jednu informaciju o tome gde bi Vlada, odnosno Ministarstvo pravde, identifikovalo koji su bili razlozi zbog kojih dosadašnje mere nisu bile realizovane u planiranim rokovima. Pogotovo nema osvrta na činjenicu da su izostali konkretni rezultati", kaže Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija u osvrtu na Nacrt revidirаnog Akcionog plаnа zа Poglаvlje 23 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.

Srbija je ovo poglavlje, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, sa EU otvorila u julu 2016. godine.

Podsetimo da je u nedavnom internom dokumentu Evropske komisije o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, konstatovano da nedostaju opipljivi rezultati u reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, procesuiranju ratnih zločina i slobodi medija.

Ministаrstvo prаvde objаvilo je u utorak nа svojoj internet prezentаciji nаcrt revidirаnog Akcionog plаnа zа Poglаvlje 23, uzimajući u obzir, i uočene teškoće u reаlizаciji аktivnosti i pozvаlo zаinteresovаne dа se upoznаju sа tekstom i dаju komentаre. A prvi u seriji okruglih stolova, povodom revidirаnog Nаcrtа, biće 5. februаrа.

"Revizija je uglavnom tehničke prirode. U njoj se konstatuju neke promene u zakonskom okviru, određuju se neki novi rokovi za realizaciju aktivnosti koje nisu bile sprovedene do sada", navodi Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, nevladine organizacije, koja je još u decembru 2017. godine ocenila da Akcioni plan za Poglavlje 23 nikad nije ni bio dovoljno dobar i da je neophodno uraditi njegovu reviziju.

Ova organizacija je tada navela i da čak i tamo gde su aktivnosti sprovedene u celosti kako je planirano i u roku, to "nije donelo društvenu promenu zbog koje je akcioni plan donet".

Nela Kuburović: Srbija sama sebi nametnula rokove
Nela Kuburović: Srbija sama sebi nametnula rokove

U isto vreme je ministarka pravde Nela Kuborović izjavila da Ministarstvo ne beži od odgovornosti da postoje kašnjenja u ispunjenju svih mera predviđenih Akcionim planom.

"Podsećam da je Srbija sama sebi nametnula rokove za sprovođenje Akcionog plana, u nekim planovima smo možda bili previše ambiciozni i optimistični i zato će se raditi revizija Akcionog plana, ali samo u delu ispunjavanja rokova", objasnila je tada ministarka Kuburović.

Izmene bez načina za otklanjanje problema

U internom dokumentu Evropske komisije o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 koji služi za razmenu mišljena među članicama EU, a u koji je RSE imao uvid u novembru, konstatovano je da "nema vidljivih rezultata” u oblasti borbe protiv korupcije. U dokumentu stoji da su "ograničeni” rezultati u efikasnoj istrazi, gonjenju i presuđivanju u slučajevima korupcije na visokom nivou. Takođe se tvrdi da nedostaje napredak kako u pogledu usvajanja ključnih zakona i zakonodavstva, tako i u praktičnoj implementaciji antikorupcijskih reformi.

Ocenjujući da promene u prvom nacrtu revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, ne ostavljaju dovoljno uverenja da će se bilo šta promeniti u budućnosti, Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija ukazuje na pristup informacijama od javnog značaja.

"Glavni problem je bio to što pristup nije bio obezbeđen u svim situacijama, kada je to i na osnovu postojećeg zakona obaveza, i to je posledica činjenice da Vlada Srbije ni u jednom slučaju, kada je trebalo obezbediti izvršenje rešenja Poverenika (za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti), to nije učinila. Takođe, imamo u procesu od marta 2018. godine, izmene i dopune tog zakona, koje između ostalog sadrže i neke norme koje mogu umanjiti postojeći nivo prava na pristup informacijama kada je reč o preduzećima u državnom vlasništvu", kaže Nenadić, dodajući da nema ni jedne reči u ovom Akcionom planu o tome na koji način bi ti problemi trebalo da se otklone.

Drugi primer, koji navodi Nenadić, tiče se javnih nabavki. Iako se, kaže, predviđaju nove aktivnosti, poput toga da se prati kako se kažnjava korupcija u javnim nabavkama i određuje se Republičko javno tužilaštvo da sačini evidenciju o tome, ipak nema nikakvih novih aktivnosti kada je reč o otkrivanju korupcije i njenoj prevenciji.

"Štaviše izmene Zakona o javnim nabavkama koje bi mogle da posluže tome da prevencija korupcije i nadzor nad javnim nabavkama budu efikasniji sada se pominju isključivo u kontekstu usklađivanja sa novim direktivama EU, a ne i u vezi sa efikasnijim sistemom za borbu protiv korupcije", kaže Nenadić.

Kada je u aprilu prošle godine predao premijerki Srbije Ani Brnabić izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je konstatovano da je određeni napredak napravljen u unapređenju pravosuđa, ali i da je politički uticaj na pravosuđe pitanje koje još nije rešeno.

Prvim Nacrtom revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, promena Ustava u oblasti pravosuđa, koja bi trebalo da garantuje nezavisnost pravosuđa, predviđena je za drugi i treći kvartal ove godine, nakon čega bi do kraja godine usledilo usvajanje seta pravosudnih zakona. Prvobitno je rok za donošenje novog Ustava bio do kraja 2017. godine.

Neki delovi iz revizije Akcionog plana nisu u skladu sa stanjem na terenu, kao na primer kada je reč o predsednicima sudova, ukazuje Milan Antonijević, koordinator radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23. Nacionalni konvent o EU predstavlja platformu u okviru koje se vodi dijalog između predstavnika vlade i civilnog društva o temama koje se tiču pristupanja Srbije EU.

"Govori se o tome da se mera izbora predsednika sudova briše zbog toga što je sprovedena u potpunosti, međutim, kada pogledate stanje na terenu, još uvek imamo vršioce funkcija predsednika sudova što je negde viđeno kao mogućnost direktnog uticaja na pravosuđe. I ne vidim onda logiku zbog čega se ovakva mera briše jer nije sprovedena", ukazuje Antonijević.

Govoreći o reviziji Akcionog plana u oblasti osnovnih prava, Antonijević kaže da se vidi šta je sve obrisano u dokumentu, a da se ne vidi razlog zbog kojeg je to učinjeno.

"Neke mere su brisane, neki rokovi su obrisani, a nisu stavljeni novi. Tako da kada prođete kroz dokument vidite samo šta je obrisano, a ništa novo nije dodato, pa ne vidim kakva je bila logika", ukazuje Antonijević.

Kada je u maju prošle godine šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji Tanja Miščević najavila reviziju akcionih planova za poglavlja 23 i 24, ona je tada rekla da su u novom Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU pomereni ciljevi sa 2018. na 2021, ali da je uzeto u obzir da pregovarački proces mora biti završen dve godine pre zvaničnog ulaska u EU, za šta je data 2025. kao okvirna godina.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG