Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Građani više veruju Vučiću nego institucijama


Predstavljanje istaživanja, Beograd

Pedeset sedam odsto građana smatra da je korupcija veoma rasprostranjena u Srbiji, ali je malo njih spremno da je prijavi, pokazalo je istraživanje percepcije građana o borbi protiv korupcije, sprovedeno u okviru USAID-ovog Projekta za odgovornu vlast.

Razlog za malu spremnost da se korupcija prijavi je, prema rezultatima istraživanja, to što mnogi građani ne veruju da bi se time bilo šta promenilo.

Institucijama ne daju visoku ocenu kada je u pitanju borba protiv korupcije, a upitani o tome ko je toj borbi najposvećeniji, veći procenat je naveo predsednika države Aleksandra Vučića nego za to nadležne institucije.

Kao najrasprostranjeniji oblik korupcije građani su naveli nepotizam, a najčešće su je, kako su rekli, susreli u zdravstvu. Kao način da se ova negativna pojava suzbije, građani su predložili strože, pre svega visoke zatvorske kazne, ali i bolju zakonsku zaštitu uzbunjivača.

Veliki broj građana Srbije, njih 47 odsto, reklo je da se država kreće u lošem pravcu kada je u pitanju problem korupcije, koju, kako su rekli, percipiraju na visokom ili na veoma visokom nivou.

Ovom podatku, dodatnu težinu dodaje činjenica na koju je ukazao programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Ivo Čolović, da većinu onih koji su takvu ocenu izneli čine mladi, visokoobrazovani ljudi.

Predstavnik CESID-a, organizacije koja je sprovela ovo istraživanje, ukazao je i da su korupciju, među brojnim ekonomskim problemima sa kojima se država suočava, građani stavili na treće mesto, uz 12 odsto onih koji je smatraju najvećim problemom Srbije.

"Treba napomenuti da je preko polovine problema koje su izdvojili građani Srbije ekonomske prirode i u to spadaju nezaposlenost, nizak životni standard, siromaštvo, niska primanja... Dakle, korupcija je prepoznata uz sveopšte siromaštvo društva kao jedan od ključnih problema Srbije u ovom momentu", rekao je Ivo Čolović iz CESID-a, dodavši da su, kao najveću koruptivnu aktivnost, građani istakli nepotizam.

Četrdeset pet odsto ispitanika je, naime, navelo da je korišćenje položaja radi zapošljavanja rođaka ili prijatelja ili korišćenje ličnih poznanstava za obavljanje određenih poslova u saradnji sa javnom upravom, predstavlja najrasprostranjenije oblike korupcije u zemlji.

Građani, kako je rekao, postojanje korupcije vide i u dobrom delu institucija sistema.

Čolović: Korupcija i siromaštvo su ključni problemi
Čolović: Korupcija i siromaštvo su ključni problemi

"Nekako tradicionalno, na žalost, na ovoj listi se na prvom mestu nalazi zdravstvo sa nekih 23 odsto ispitanika koji smatraju da je zdravstvo načelno najkorumpiranija institucija u zemlji. Slede sudovi sa 13 odsto, policija sa devet odsto, carina sa osam... Ostale institucije su u nešto manjoj meri zastupljene na ovoj nepopularnoj listi najkorumpiranijih institucija", dodaje Čolović.

Istovremeno, kako je pokazalo istraživanje, mali broj građana, tek svaki peti, spreman je da korupciju prijavi. Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija, ukazao je da prijavljeni slučajevi korupcije često ostaju ne ispitani, da se smanjio broj osuđenih lica za korupciju, a da najveći broj prijava ni ne stigne do suda.

"Ono što je vrlo primetno u vezi sa razlozima zašto ljudi ne prijavljuju korupciju jeste to da se veoma povećao broj ljudi koji ne prijavljuju korupciju zbog toga što su uvereni da se ništa ne bi dogodilo, da ništa ne bi bilo promenjeno ukoliko bi tu prijavu podneli", rekao je Nenadić.

Još jedan razlog za neprijavljivanje korupcije se može tražiti i u tome što, kako je naveo Ivo Čolović iz CESID-a, više od polovine građana smatra da je korupcija u Srbiji "nešto što je duboko ukorenjeno, gotovo stvar običaja".

Stoga, dodao je, 38 odsto ispitanih smatra da se borba protiv korupcije ometa upravo uobičajenom praksom korišćenja veza ili nekim plaćanjem kako bi se "stvari ubrzale".

Istovremeno, 83 odsto građana veruje da bi se korupcija smanjila ukoliko bi se strogim zatvorskim kaznama kažnjavali oni koji primaju ili daju mito, dok 85 odsto kaže da bi poboljšana zakonska zaštita uzbunjivača pomogla smanjenju korupcije.

Josifovski: Korupcija je sistemski problem
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:23 0:00

Kada su u pitanju institucije koje se bore protiv korupcije, istraživače su rezultati iznenadili.

"Kada se priča o institucijama koje su najposvećenije borbi protiv korupcije, videćete nešto što nije uobičajeno, a to je da građani izdvajaju predsednika Republike kao instituciju koja je najposvećenija borbi protiv korupcije dok su u drugom planu one institucije koje bi generalno trebalo da nose tu borbu protiv korupcije", rekao je Ivo Čolović dodavši da se tako izjasnila četvrtina ispitanih.

Devetnaest odsto, istakao je, nije uspelo da odabere niti jednu instituciju kod koje prepoznaje napor u borbi protiv korupcije, deset odsto izdvojilo je policiju, devet odsto vladu, devet odsto Agenciju za borbu protiv korupcije. Kada su njihove napore ocenjivali školskom ocenom od jedan do ept, najbolje je prošla vlada, ali je i ona dobila veoma slabu ocenu - 2,37.

"Bez obzira na to što je generalno vlada ocenjena najbolje od svih institucija koje se bore protiv korupcije, generalna ocena ispitanika je bila da vlada uopšte nije efikasna ili da uglavnom nije efikasna u brobi protiv korupcije", kaže Čolović.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti istovremeno ukazuje i da se borba protiv korupcije u Srbiji prevashodno posmatra u kontekstu evropskih integracija zemlje, te ističe da se borba protiv te negativne pojave treba voditi bez obzira na put ka EU.

"Sama činjenica da se ne donosi nova Strategija za borbu protiv korupcije kao nacionalni dokument, već da se vezujemo samo za akcioni plan u poglavlju 23 za pristupanje EU, šalje pogrešnu poruku građanima", naveo je Nenadić.

Direktorka Kancelarije USAID za demokratski i ekonomski razvoj Lora Pavlović, istakla je da korupcija predstavlja pretnju po stabilnost i bezbednost svake zemlje i da ima razarajući uticaj na pružanje osnovnih usluga građanima, ekonomski razvoj zemlje i na poverenje građana u institucije.

Kako je navela, preporuka je da se unapredi pristup informacijama od javnog značaja, da se ojača nadzorna uloge nezavisnih institucija, kao i oblast medijskih sloboda.

Pavlović: Ojačati nadzornu ulogu nezavisnih institucija
Pavlović: Ojačati nadzornu ulogu nezavisnih institucija

"Kada bi se ove preporuke istinski prihvatile, to ne bi samo unapredilo izglede Srbije za učlanjenje u EU, to bi, takođe, ojačalo vladavinu prava i unapredilo poverenje u demokratske institucije. Smatram da je važno istaći da je napredak u sferi vladavine prava i borbe protiv korupcije važan ne samo zbog evropske budućnosti Srbije – napredak je važan zbog budućnosti Srbije uopšte", rekla je predstavnica USAID.

Istraživanje o percepciji građana Srbije o korupciji prezentovano je povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, a sprovedeno je u periodu od 27. oktobra do 10. novembra, na reprezentativnom uzorku od 1.193 ispitanika.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG