Vojislav Šešelj, šef radikala i osuđeni ratni zločinac koji je pušten iz Haškog tribunala 2014. godine, kako je objašnjeno, zbog bolesti, u poslednje vreme vratio se svom najomiljenijem političkom aktivizmu – skandalima i provokacijama, agresiji uz nacionalističke i šovinističke pretnje.
Šta mu daje krila i mogu li se sprečiti njegovi izlivi mržnje koji podsećaju na devedesete godine?
Šešelj ne silazi sa naslovnih stranica tabloida i sa nekih televizija sa nacionalnim frekvencijama: kada tvrdi da je gazio hrvatsku zastavu u parlamentu Srbije (april 2018. godine), kada preti (1. i 29. mart 2018. godine) uoči suđenja za zločine u slučaju Kravica kod Srebrenice (u julu 1995. ubijeno više stotina muslimana), kada obilazi u zatvoru Zvjezdana Jovanovića i Milorada Ulemeka Legiju, ubice premijera Zorana Đinđića, najavljujući zahtev za reviziju sudskog postupka (31. maja i 1. juna 2018.).
Zatim, kada organizuje pohod na Hrtkovce (selo u Vojvodini odakle je počelo 1992. godine proterivanje Hrvata, uz aktivno učešće tadašnjih radikala i Vojslava Šešelja. prim. aut.) gde je hteo da obeleži godišnjicu čuvenog mitinga iz 1992. godine (6. maja 2018.), kada u dvorištu svoje kuće koju tvrdi da je kupio u tom selu, ispod razapetog šatora u svom dvorištu održi sednicu Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke (3. juna 2018.) ili četiri dana ranije kada je u centru Beograda predvodio protest protiv festivala "Mirdita, dobar dan" (festival kosovske kulture, prim. aut.).
Vučićevi vladajući naprednjaci (SNS) i Šešeljevi radikali (SRS) se u parlamentu, kaže Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo, takmiče u nacionalizmu, prepiru ko ima više bivših službenika vlasti tzv. Republike Srpske Krajine ili ko će više puta pogrdnim imenima nazivati Albance i tako dalje.
"Na raspolaganju su institucionalna sredstva", kaže Nemanja Stjepanović, "ako postoji politička volja da se Šešelj marginalizuje".
"Najpre, treba da bude izbačen iz Parlamenta, jer je osuđen za ratne zločine, zatim, treba sankcionisati svako kršenje zakona, što se ne čini", dodaje Stjepanović.
Da li bi izbacivanje Šešelja iz parlamenta i kažnjavanje kad god za to ima osnova, imalo kontraefekat - dizanje njegovog rejtinga, da li to može da bude razlog zašto vlast ne preduzima takve mere? Politikolog i profesor Novosadskog univerziteta Jovan Komšić ne veruje u to.
"Meni se čini da je teško proceniti da bi reakcija pravne države Srbije povratilo rejting radikalima. Mislim da većina građana koja podržava i građansku opciju, dakle i značajan deo opozicije, a i oni koji podržavaju Srpsku naprednu stranku, ne bi kritički gledali na takav odnos prema Šešelju", uveren je Komšić.
- Iz kolumne Teofila Pančića 'Srpski s mukom': Šešelj na tržištu nekretnina | Šešelj, lutajući metak u večitom opticaju
"Ako zasmeta vladajućim naprednjacima, Šešelj može biti marginalizovan, dodaje politikolog Jovan Komšić. Najpre u medijima sa nacionalnom frekvencijom – na nekim od njih je skoro svakodnevno prisutan", kaže Jovan Komšić.
Nacionalistički ispadi vođe radikala podsećaju na devedesete godine kada je bilo sve moguće.
Tadašnje srpsko društvo je bilo totalno devastirano – od ekonomije do politike, Srbija je bila izolovana država u kojoj je bilo sve moguće.
Liči li današnja Srbija, koja zvanično radi na primeni evropskih normi kako bi bila podobna za evropsko društvo, na Srbiju iz devedesetih godina?
Jovan Komšić kaže da je Vojislav Šešelj, prema njegovom sudu, "neodvojiv deo poražavajućeg sindroma posrtanja srpske nacije na kraju 20. i početku 21. veka".
"Njemu je sada dao krila nagoveštaj paralize procesa evropeizacije Balkana, davanje ozbiljnih signala balkanskim državama da neće skorije ući u društvo uređenih, politički civilizovanih, demokratskih nacija sa vladavinom prava", ocenjuje politikolog Komšić.
- Stevan Filipović: Vlasti u Srbiji potpiruju, desnica rasplamsava nacionalizam
- Uklonjene policijske blokade na putu ka Hrtkovcima
- Hrtkovci strepe od Šešelja
Nemanja Stjepanović ocenjuje, takođe, da Šešeljeve ideje nisu zaista poražene u društvu i da je to ono što njemu daje krila.
"Vlast žmuri na desno oko. Na sve što dolazi sa desnice i od strane njihovog političkog oca, vlast ne reaguje. To je situacija u kojoj se Šešelj najbolje snalazi. Što je teren blatnjaviji, on po njemu bolje hoda", kaže Stjepanović.
Ukoliko ne ozdravi srpsko društvo, Šešelju se ne može stati na put – upozorava Komšić.
"Ukoliko se u skorije vreme ne bude stabilizovala matrica kakve-takve demokratije u Srbiji, teško da će srpsko društvo imati snage da savlada ovaj sindrom, jer i posle Šešelja, biće neki novi Šešelj. Danas vidimo koliko nam nedostaje ideja Druge Srbije iz devedesetih godina", ističe Jovan Komšić.
Kako je svojevremeno rekao za Radio Slobodna Evropa filozof Radomir Konstantinović, prvi predsednik Beogradskog kruga nezavisnih intelektualaca, osnovanog 1992. godina, "Druga Srbija je ona Srbija koja se ne miri sa zločinom".
"Ideja 'Druge Srbije' koja pruža otpor nacionalizmu još je živa, ali mnogo slabija. Jedni su se povukli razočarani postpetooktobarskom Srbijom, drugi nisu više među živima, treći su pružili ruke nacionalistima pod firmom 'demokratskog nacionalizma' ", zaključuje Komšić.
Facebook Forum