Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Hrtkovci strepe od Šešelja


Posteri sa Šešeljevim likom u Hrtkovcima, ilustrativna fotografija

„Ljudi su zaboravili te događaje iz 90-ih godina i okrenuli su se jednoj boljoj budućnosti i taj miting može unijeti nesigurnost i nemir u selu“, kaže za Radio Slobodna Evropa župnik u vojvođanskom selu Hrtkovci Ivica Živković nakon što je policija po drugi put zabranila skup radikala u tom mestu zakazan za 6. maj.

Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj najavio je okupljanje u Hrtkovcima na 26. godišnjicu radikalskog mitinga, nakon kojeg su pokrenuta prisilna iseljavanja Hrvata u Vojvodini 1992. godine. Šešelj se na taj korak odlučio pošto mu je Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove, koji je nasledio postupke Haškog tribunala, 11. aprila izreklo pravosnažnu presudu od deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno premeštanje Hrvata iz Hrtkovaca 1992. godine.

„Ljudi vole mir, nastao je suživot između Srba i Hrvata, kao i Mađara, koji ovdje žive, i ljudi ne vole nikakve mitinge već sigurniju budućnost za sebe i svoju djecu“, kaže župnik iz Hrtkovaca.

Hrtkovci: Tuga manjine i zadovoljstvo većine presudom Šešelju
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:20 0:00

Uprava policije je po drugi put zabranila skup SRS nakon što je, postupajući po presudi Upravnog suda, poništila prvostepeno rešenje kojim se ne dozvoljava skup i vratila predmet na ponovno odlučivanje.

Upravni sud je zaključio da je Uprava policije, kao drugostepeni organ u odlučivanju da se zabrani skup SRS-a u Hrtkovcima, bila u obavezi da poništi prvostepeno rešenje o zabrani, jer je prijava skupa bila nepotpuna pošto je potpisao predsednik sremskog Okružnog odbora SRS-a, iako se u prijavi navodi da Srpska radikalna stranka organizuje skup. Po mišljenju Upravnog suda ovo lice ne može biti organizator, saopšteno je iz MUP-a Srbije.

Organizatoru je naloženo otklanjanje nedostataka iz prijave i nakon dopune prijave policija je organizatoru u sredu ujutru ponovo uručila rešenje kojim se zabranjuje skup Srpske radikalne stranke u Hrtkovcima, navodi se u saopštenju MUP-a.

Ova stranka je prethodno saoštila da je Upravni sud poništio odluku policije o zabrani i da nakon te odluke suda više ne postoji nijedan pravno valjan razlog za zabranu njihovog skupa. „Svaki eventualni pokušaj zabrane predstavljao bi zloupotrebu i doveo u pitanje nezavisnost sudske grane vlasti“, naveli su radikali.

Nemanja Šarović na dočeku Vojislava Šešelja iz haškog tribunala
Nemanja Šarović na dočeku Vojislava Šešelja iz haškog tribunala

Funkcioner SRS-a Nemanja Šarović, nakon ponovne policijske zabrane, ocenjuje da postoji dominacija izvršne vlasti nad sudskom.

„Srpska radikalna stranka će nastaviti da koristi sva svoja ustavna i zakonska prava. I činjenica da je prvi put Upravni sud poništio rešenje MUP-a govori o tome da je naš zahtev zasnovan na zakonu, da mi imamo pravo da držimo političke skupove gde god to želimo na teritoriji Republike Srbije. I siguran sam da ćemo mi i istrajati u toj svojoj nameri i uspeti u onome što jesu naša ustavna i zakonska prava“, kaže Šarović.

Vojislav Šešelj je odmah nakon izricanja pravosnažne presude izjavio za RSE da je "ponosan na sve zločine" koji su mu, kako se izrazio, "pripisani". Tvrdeći da nikakvog napada na hrvatsko stanovništvo u Hrtkovcima nije bilo, nije seogradio od spornog govora koji je u tom selu održao pre 26 godina kada je između ostalog poručio da u "Hrtkovcima nema mesta za Hrvate".

"Ni jedan Hrvat nije proteran, niti jedan nije otišao iz Srbije a da prethodno nije zamenio svoju imovinu sa Srbima koji su proterani iz Hrvatske", tvrdi Šešelj.

Na konstataciju da su meštani hrvatske nacionalosti bili prisiljeni na razmenu koju nisu želeli, Šešelj je priznajući da je propagirao razmenu odgovorio: "Šta mene briga što oni nisu želeli. Ni Srbi nisu želeli da budu prognani iz Hrvatske pa su prognani tek sa zavežljajima u rukama".

„Sigurno da se boje“, kaže župnik u Hrtkovcima Ivica Živković na naše pitanje kako njegovi sunarodnici reaguju na mogućnost dolaska radikala u Hrtkovce.

„Oni koji su stariji proživjeli su ratne traume iz 90-ih godina i ožiljci na duši su ostali. Nerado se vraćaju u te 90-te godine, a pogotovo strahuju da bi se nešto moglo ponoviti isto“, kaže župnik.

Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove našlo je da je Šešelj svojim govorom u Hrtkovcima krivično odgovoran za podsticanje deportacije, progona putem prisilnog raseljavanja.

Žalbeno veće primetilo je da se, sudeći po transkriptu promocije SRS koja je održana u Hrtkovcima, Šešelj obratio prisutnima rečima “braćo Srbi i sestre Srpkinje” i da je između ostalog kazao da “u Hrtkovcima nema mesta Hrvatima”, kao i sledeće: “Izvešćemo ih na granicu srpske zemlje. Odatle pešaka neka produže, ako sami ne odu.” On je Hrvatima direktno poručio da “nemaju gde da se vrate”, a govor je završio rečima da je “ubeđen da ćete i vi Srbi iz Hrtkovaca i ostalih sela u okolini znati da sačuvate međusobnu slogu i jedinstvo, da ćete se vrlo brzo otarasiti preostalih Hrvata u vašem selu i okolini”.

Zločini Vojislava Šešelja
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:42 0:00

Žalbeno veće podseća da je po završetku njegovog govora veliki broj prisutnih skandirao: “Hrvati idite u Hrvatsku”.

Sve ovo što se dešava sa najavljenim mitingom radikala u Hrtkovcima za predsednika Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i narodnog poslanika Tomislava Žigmanova je nastavak sage zbog „neodlučnog i nedovoljno jasnog postupanja države od samog početka“.

„Naime, od 11. travnja, od donošenja presude žalbenog vijeća do danas, vi niste imali ni jednu javnu, od strane državnih predstavnika, iznijetu činjenicu ili stav o tome što to znači i na koji način će država Srbija referirati. To je otvorilo prostor da je gotovo sve moguće. Uslijedile su prijetnje koje isto nisu niti javno osuđene niti sankcionirane“, kaže Žigmanov primećujući da je to za jednu pravnu državu koja sebe hoće da vidi u krugu EU i više nego neodrživa situacija.

Lider radikala Vojislav Šešelj je samo dan nakon izricanja haške presude rekao za Blic da se intenzivno priprema za ponavljanje svojih ratnih zločina, a da će krenuti od Tomislava Žigmanova i Nenada Čanka.

„Oni će biti još intenzivniji nego što su bili. Kakvi? To ne mogu da vam otkrijem. Reći ću vam samo da ću krenuti od onog Žigmanova i Čanka“, rekao je Šešelj.

Na njegovu najavu skupa u Hrtkovcima reagovali su Liga socijaldemokrata Vojvodine i Demokratska stranka najavom da će 6. maja organizovati u Hrtkovcima kontramiting, ukoliko MUP ne zabrani okupljanje radikala u tom mestu tog dana. Iz policije je stigao odgovor da nikakvih skupova u Hrtkovcima 6. maja neće biti.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je u ponedeljak da to garantuje i da je odluka o zabrani najavljenih skupova donesena na osnovu procene da bi oni bili štetni po bezbednost gradjana. Stefanović je za Radio televiziju Vojvodine rekao da je nemoguće zabraniti da se neko okuplja na livadi, ali da je teško da će se bilo ko probiti do centra Hrtkovaca gde su najavljeni skupovi.

Na pitanje da li ohrabruje namera policije da ne dozvoli okupljanje radikala u Hrtkovcima Tomislav Žigmanov kaže da je taj potez za pohvalu, ali da treba videti da li će ona i u slučaju nekih drugih solucija kada su u pitanju najave delovati takođe proaktivno.

„No, vidjeli ste da je Vojislav Šešelj najavio da javnog skupa u obliku mitinga neće biti, ali da će on doći i prošetati ulicama, razmileće se po Hrtkovcima kako je rekao, što je dodatno onda zakompliciralo situaciju jer se postavlja jel je sada zabranjen samo javni skup ili uopće doalzak predstavnika Srpske radikalne stranke u to selo“, rekao je Žigmanov.

Ne želeći da predviđa da li će Šešelj pokušati da uđe u Hrtkovce ili ne, Žigmanov zaključuje: „Ono što će sigurno biti jeste da će strah među građanima hrvatske nacionalnosti napose u Srijemu, pa onda i u Hrtkovcima rasti.“

Na ulazu u selo Hrtkovci, udaljeno 50 kilometara od susedne Hrvatske, 1992. godine ondašnji predsednik mesne zajednice Hrtkovci Ostoja Sibinčić zamenio je tablu drugom, na kojoj je pisalo Srbislavci. Opštinskom odlukom staro ime je vraćeno 1995. godine.

Vojislavu Šešelju nakon što je osuđen kao ratni zločinac nije oduzet poslanički mandat u Skupštini Srbije uprkos zahtevu dela opozicije. Sam Šešelj je zapretio da će „razbiti njušku“ svakom ko mu kaže da je ratni zločinac.

Inicijativa mladih: Iznesite Šešelja
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:30 0:00

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG