Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Pravosudna struka u Srbiji: Loš predlog ustavnih amandmana


Predstavnici više udrženja i strukovnih pravosudnih organizacija uputili su Vladi Srbije, Skupštini i Ministarstvu pravosuđa otvoreno pismo kao poslednji pokušaj da Radni tekst ustavnih amandmana ne postane i zvaničan dokument.

Od početka javne rasprave o ustavnim promenama ne postoji sinhronizovana razmena stavova između izvršne vlasti i struke.

Strukovna udruženja i organizacije odazivale su se pozivima na dijalog, uprkos, kako navode, brojnim manjkavostima. Prva je, kažu pravnici ta što se o ustavnim reformama raspravljalo hipotetički jer nije postojao nikakav konkretan predlog i nacrt.

Nakon što je struka raspravu napustila, Ministarstvo je objavilo 22. januara Nacrt ustavnih amandmana, a struka ga odbacila. Navode brojne zamerke a glavna je da ne garantuje nezavisnost sudstva. Uprkos tome, poručuju iz Ministarstva, Nacrt ustavnih amanmana neće biti povučen.

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava ocenjuje da je dosadašnji postupak promene Ustava bio praktično neformalan jer ga je vodilo Ministarstvo pravde koje za to nije nadležno. Promena ustava, podseća dolazi samo od trećine poslanika parlamenta, predsednika Srbije, Vlade ili 150.000 birača. Uz to, kaže Antonijević, i same predložene promene nisu dotakle suštinu.

„Od samog početka zanemarena je glavna tema o kojoj je debata trebalo da se vodi a to je uspostavljanje nezavisnog pravosuđa. Proces nije imao karakter javne rasprave i nije omogućavao stvarne konsultacije, nije postojao tekst o kome bismo zaista raspravljali. Tek nakon našeg povlačenja, oktobra prošle godine, uspeli smo da isposlujemo da ministarstvo objavi ovu radnu verziju“, kaže Antonijević.

Ipak, ispostavilo se, kažu, da je bolje da je nije ni bilo. Sudija Miograg Majić poručuje: „Povlačite, ovo je nepopravljivo“.

Majić koji je u debatama o Ustavu bio uključen ispred Centra za pravosudna istraživanja kaže da struka nikada ovako nije bila jedinstvena kao sada.

„I pomisao da ćete jednoga dana imati tužilaštvo sposobno da otkrije pozadinu spornih privatizacija, Savamalu, finansiranje stranaka, da ne pominjem rodbine po Kanadama, prestaće da egzistira. I sama pomisao na to nestaće“, kaže Majić.

Da je ključ u „kontrolisanom pravosuđu“ smatra i Omer Hadžiomerović iz Društva sudija Srbije.

„Predloženim ustavnim amandmanima još više se smanjuju garancije da će sudstvo raditi nezavisno“, kaže Hadžiomerović uz ocenu da će predloženim izmenama Visoki savet sudstva biti pretvoren u instrument parlamentarne većine.

Prema agendi Ministartva javna rasprava završena je 8. marta. Konačna verzija biće potom prosleđena Venecijanskoj komisiji . Pravnici upozoravaju da sve i da Venecijanska komisija prihvati nacrt kakav je sada, Srbiju će sačekati dupli i teži. „Za par godina dočekaće nas to da nećemo moći u Evropsku uniju, upravo zbog ovako loših rešenja“, objašnjava Milan Antonijević.

Akcionim planom za Poglavlje 23 koji je Vlada usvojila još krajem aprila 2016. predviđeno je da ustavne reforme u oblasti pravosuđa treba sprovesti do kraja 2017. Ti rokovi su odavno probijeni a da nisu bili realni možda je i jedina stvar oko koje su složni struka i vlast.

XS
SM
MD
LG