Piše: Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava
Nedelja veče, spremamo se da krenemo za Inđiju na suđenje. Tužilaštvo u Staroj Pazovi pokrenulo je prekršajni postupak protiv devetoro aktivista Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji zbog protesta tokom tribine Srpske napredne strane u Beški na kojoj je govorio osuđenik za ratne zločine Veselin Šljivančanin. Tokom pripreme ‘prolazimo’ kroz sve emisije i novinske članke o događanjima u Beški. Iz ove perspektive potpuno nam je jasno kako smo završili ovde gde smo.
Kada je Šljivančanin počeo svoju turneju po Vojvodini u januaru ove godine, naša prirodna reakcija je bila da odemo tamo i protestujemo. Bilo nam je neverovatno da u 2017. godini ratni zločinac može aktivno da učestvuje u političkoj kampanji. Bilo je važno tome se suprostaviti.
Od tada su aktivisti Inicijative mladih dobijali batine. Od strane predstavnika vlasti, nazivani smo fašistima i jurišnim odredima. Tadašnji premijer, a sadašnji predsednik Aleksandar Vučić u posebnom obraćanju naciji na Pinku rekao je da smo prekršili Zakon o javnom redu i miru.
Pre nego što smo uspeli da odgovorimo, bili smo označeni kao strani plaćenici i izdajnici. Dnevni list Informer je vodio kampanju protiv nas, što je dovelo do toga da nam vrata kancelarije izlepe nalepnicama: “Za šaku Soroševog novca prodali ste otadžbinu, majku i oca”. Targetirali su nas i od nas napravili mete.
Sve to zbog osam pištaljki i jednog transparenta.
Ovo nije pitanje nasilja nad političkim protivnicima. Ovo je odluka o tome u kom pravcu će Srbija ići. Da li ćemo ići stopama ratnih zločinaca koje su sve ratove izgubili i za sobom ostavili stotinu hiljada žrtva, ili ćemo da se borimo za normalnu i modernu Srbiju?
Pitam se kako bi Srbija izgledala danas da mi u januaru nismo otišli u Bešku. Da li bi 77% građana Srbije smatralo da je neprihvatljivo učešće ratnih zločinca u političkom životu?
Da li bismo se toliko navikli na činjenicu da su ratni zločinci naša stvarnost, da više niko ne bi reagovao na njihovo učešće u javnom i političkom životu? Da li bi prošlo neprimećeno da general u penziji Vladimir Lazarević drži predavanje na Vojnoj akademiji? Ne znam da li je bilo potrebno da mi dobijemo batine da bismo stali na put ratnim zločincima.
Ovu 2017. godinu zovemo od Beške do Beške. Od #pazivrata do #pazizatvor
Evo sedimo i ćaskamo o svemu što se dogodilo. Pomireni sa činjenicom da od ovog trenutka šta bude - biće. Jer ništa nije na našoj strani, ni mediji, ni politika, ni državni aparat. Imamo svoje prijatelje i saveznike koji su bili veća podrška nego što uopšte mogu da zamisle.
Ali da, idemo na sud jer smo se suprostavili. I dokazali da se sve može samo dok god hrabrost nije nedostatak straha, već ubeđenje da je nešto mnogo važnije od straha.
Ponedeljak, suđenje je prošlo korektno.
Mi smo rekli šta smo imali, negirali da smo bilo koga napali i tukli i da smo imali pravo da protestujemo protiv ratnih zločinaca. Ako je to stvar prava, ova prijava će biti odbačena. Nephodno je da institucije štite sve svoje građanke i građane i nadamo se tome.
(mišljenja izrečena u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Radija Slobodna Evropa)
Facebook Forum