Za razliku od toga kako je pre osam godina ispraćen u Haški tribunal, kada se hiljadu njegovih pristalica sukobilo sa policijom zbog čega je hapšenje trajalo više od 10 sati, Veselin Šljivančanin dočekan je u Beogradu bez velike pompe.
Njegov advokat Goran Petronijević kaže za naš program da se po sletanju iz Haga, Šljivančanin uputio ka svom stanu.
„Boraviće sa porodicom, van javnosti i van svega“, rekao nam je Petronijević.
Ovaj haški osuđenik služio je kaznu od 10 godina zatvora zbog zločina nad hrvatskim ranjenicima i ratnim zarobljenicima na poljoprivrednom dobru Ovčari pored Vukovara 1991. godine, a sud je odlučio da ga pusti nakon odslužene dve trećine kazne.
Ovakva odluka izazvala je ogorčenje i nevericu udruženja žrtava iz Hrvatske.
"Ubili su i srušili grad, pobili tolike ljude i sad ga puštaju na slobodu", kazao je predsednik Hrvatskog društva logoraša Danijel Rehak.
Zgrada u kojoj su držani zatvorenici u Ovlari, fotografija iz arhiva
Za njega, ali i za druge predstavnike žrtava puštanje Šljivančanina na slobodu je sramotan postupak Haškog tribunala.
"Vidi se snaga velikih sila koje donose odluku kakvu oni žele. Detalji su takvi kakvi jesu, ali mislim da mi tu ne možemo ni o čemu odlučivati", rekao je Rehak.
„Na žalost, vidimo da onaj tko je direktni krivac za Ovčaru i za još pet tisuća Vukovaraca - za što mu nikada nije suđeno, jer ga nitko za to nije tužio – on ide kući", kaže predsednik Zajednice udruženja ratnih vojnih invalida Domovinskog rata Vukovarsko-sremske županije Stipo Šeremet.
Bivši načelnik za bezbednost gardijske brigade JNA koja je napadala Vukovar je za učešće u odvođenju i egzekuciji 194 hrvatska zarobljenika, ranjenika i civila na Ovčaru osuđen prvo na 5 godina zatvora, potom na 17, a prošle godine mu je kazna u Hagu smanjena na 10 godina. To je bilo i prvo preinačenje pravosnažne presude u istoriji Tribunala, prihvatanjem argumentacije branilaca kako Šljivančanin nije znao za povlačenje pripadnika Vojne policije sa Ovčare.
Stalna ćutnja o činjenicama
Podsećamo, nakon što su izvedeni iz vukovarske bolnice, žene i deca odvojeni su od muškaraca među kojima su bili lakši ranjenici, dečaci i drugi građani koji su u bolnicu došli verujući kako će biti evakuisani. Umesto toga, izvedeni su kroz stražnja vrata do autobusa koji su ih čekali. Od noći između 20. i 21. novembra porodice ih više nisu videle.
Uprkos tome što je služio kaznu da, kao odgovorno lice, nije sprečio ovaj zločin, većina građana Srbije u našoj anketi smatra da Šljivančanin nije trebalo da bude u Hagu, a neki u njemu vide heroja:
Ovakvi stavovi mogli su se čuti i nakon hapšenja Ratka Mladića optuženog za genocid u Srebrenici, a Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo glavnog krivca vidi u vlastima i javnosti u Srbiji, koje kako u slučaju Mladića, tako i u slučaju Šljivančanina izbegavaju da objasne zločine zbog kojih su oni morali i moraju odgovarati.
„Ne bih rekla da je to preovlađujući stav u Srbiji, ali ono što je preovlađujuće je ćutnja u vezi sa činjenicama koje sud utvrdi, a na koje bi moralo da se reaguje kako bi ljudi prepoznali kuda ide to društvo i kuda ide Srbija. To je ono što vidim kao problem. Kada je reč o tome da li je presuda koju je na kraju dobio Šljivančanin pravedna, moramo poći od toga da sudije imaju svoje polje slobodne procene i da je ono što donese sud presuda“, podvlači Kandić.
Mile Mrkšić u haškoj sudnici, arhivska fotografija
Zbog zločina na Ovčari u Hagu je ostao tadašnji komandant Gardijske brigade Mile Mrkšić koji služi kaznu od 20 godina zatvora, dok je bivši oficir JNA Miroslav Radić oslobođen svih optužbi.
Ubistvu 194 ranjenika i zarobljenika prethodilo je tromesečno razaranje Vukovara, u kojem je poginulo više hiljada ljudi, a razrušen gotovo čitav grad.
Za ovo, međutim, još niko nije odgovarao pa se hrvatske žrtve pitaju šta je sa optužnicama protiv Veljka Kadijevića i Blagoja Adžića koji su bili na čelu JNA za vreme rata u Hrvatskoj i razaranja Vukovara, te vojnim šefom bezbednosti Aleksandarom Vasiljevićem.
"Najžalosnije je od svega toga što Hrvatska nije pokrenula ništa. Očekujemo od bilo koga, bilo kojeg političara, bilo koje vlade u budućnosti da će pokrenuti bilo kakav postupak ne samo za Šljivančanina, nego i za
sve one koji su sudjelovali u agresiji na Republiku Hrvatsku i počinili zločine. Možda će nekome odzvoniti", kaže Đuro Glogoški iz Udruženja ratnih vojnih invalida.
Pred sudom u Srbiji za zločin na Ovčari kod Vukovara osuđena su semorica nekadašnjih komandanata Teritorijalne odbrane, no dalje od neposrednih izvršilaca se po konandnom lancu nije išlo.
„Aleksandar Vasiljević je danima svedočio u Hagu, svedočio je i pred sudovima u Srbiji u predmetu Ovčara, ali je on neko koga niko ne optužuje iako ima jako puno dilema o njegovoj ulozi i šta se to događalo pa da načelnik uprave za bezbednost za to saznaje tek kasnije“, kaže Nataša Kandić.
Deo zarobljenika je iz Vukovara odvođen u Srbiju, a Županijsko tužilaštvo u Osijeku je nedavno protiv Vasiljevića podiglo optužnicu za ratne zločine u vojinim logorima Begejci i Stajićevo kod Zrenjanina, Sremskoj Mitrovici, Staroj Gradiški i Nišu 1991. i 1992. godine.
Njegov advokat Goran Petronijević kaže za naš program da se po sletanju iz Haga, Šljivančanin uputio ka svom stanu.
„Boraviće sa porodicom, van javnosti i van svega“, rekao nam je Petronijević.
Ovaj haški osuđenik služio je kaznu od 10 godina zatvora zbog zločina nad hrvatskim ranjenicima i ratnim zarobljenicima na poljoprivrednom dobru Ovčari pored Vukovara 1991. godine, a sud je odlučio da ga pusti nakon odslužene dve trećine kazne.
Ovakva odluka izazvala je ogorčenje i nevericu udruženja žrtava iz Hrvatske.
"Ubili su i srušili grad, pobili tolike ljude i sad ga puštaju na slobodu", kazao je predsednik Hrvatskog društva logoraša Danijel Rehak.
"Vidi se snaga velikih sila koje donose odluku kakvu oni žele. Detalji su takvi kakvi jesu, ali mislim da mi tu ne možemo ni o čemu odlučivati", rekao je Rehak.
„Na žalost, vidimo da onaj tko je direktni krivac za Ovčaru i za još pet tisuća Vukovaraca - za što mu nikada nije suđeno, jer ga nitko za to nije tužio – on ide kući", kaže predsednik Zajednice udruženja ratnih vojnih invalida Domovinskog rata Vukovarsko-sremske županije Stipo Šeremet.
Bivši načelnik za bezbednost gardijske brigade JNA koja je napadala Vukovar je za učešće u odvođenju i egzekuciji 194 hrvatska zarobljenika, ranjenika i civila na Ovčaru osuđen prvo na 5 godina zatvora, potom na 17, a prošle godine mu je kazna u Hagu smanjena na 10 godina. To je bilo i prvo preinačenje pravosnažne presude u istoriji Tribunala, prihvatanjem argumentacije branilaca kako Šljivančanin nije znao za povlačenje pripadnika Vojne policije sa Ovčare.
Stalna ćutnja o činjenicama
Podsećamo, nakon što su izvedeni iz vukovarske bolnice, žene i deca odvojeni su od muškaraca među kojima su bili lakši ranjenici, dečaci i drugi građani koji su u bolnicu došli verujući kako će biti evakuisani. Umesto toga, izvedeni su kroz stražnja vrata do autobusa koji su ih čekali. Od noći između 20. i 21. novembra porodice ih više nisu videle.
Uprkos tome što je služio kaznu da, kao odgovorno lice, nije sprečio ovaj zločin, većina građana Srbije u našoj anketi smatra da Šljivančanin nije trebalo da bude u Hagu, a neki u njemu vide heroja:
Ovakvi stavovi mogli su se čuti i nakon hapšenja Ratka Mladića optuženog za genocid u Srebrenici, a Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo glavnog krivca vidi u vlastima i javnosti u Srbiji, koje kako u slučaju Mladića, tako i u slučaju Šljivančanina izbegavaju da objasne zločine zbog kojih su oni morali i moraju odgovarati.
„Ne bih rekla da je to preovlađujući stav u Srbiji, ali ono što je preovlađujuće je ćutnja u vezi sa činjenicama koje sud utvrdi, a na koje bi moralo da se reaguje kako bi ljudi prepoznali kuda ide to društvo i kuda ide Srbija. To je ono što vidim kao problem. Kada je reč o tome da li je presuda koju je na kraju dobio Šljivančanin pravedna, moramo poći od toga da sudije imaju svoje polje slobodne procene i da je ono što donese sud presuda“, podvlači Kandić.
Ubistvu 194 ranjenika i zarobljenika prethodilo je tromesečno razaranje Vukovara, u kojem je poginulo više hiljada ljudi, a razrušen gotovo čitav grad.
Za ovo, međutim, još niko nije odgovarao pa se hrvatske žrtve pitaju šta je sa optužnicama protiv Veljka Kadijevića i Blagoja Adžića koji su bili na čelu JNA za vreme rata u Hrvatskoj i razaranja Vukovara, te vojnim šefom bezbednosti Aleksandarom Vasiljevićem.
"Najžalosnije je od svega toga što Hrvatska nije pokrenula ništa. Očekujemo od bilo koga, bilo kojeg političara, bilo koje vlade u budućnosti da će pokrenuti bilo kakav postupak ne samo za Šljivančanina, nego i za
sve one koji su sudjelovali u agresiji na Republiku Hrvatsku i počinili zločine. Možda će nekome odzvoniti", kaže Đuro Glogoški iz Udruženja ratnih vojnih invalida.
Pred sudom u Srbiji za zločin na Ovčari kod Vukovara osuđena su semorica nekadašnjih komandanata Teritorijalne odbrane, no dalje od neposrednih izvršilaca se po konandnom lancu nije išlo.
„Aleksandar Vasiljević je danima svedočio u Hagu, svedočio je i pred sudovima u Srbiji u predmetu Ovčara, ali je on neko koga niko ne optužuje iako ima jako puno dilema o njegovoj ulozi i šta se to događalo pa da načelnik uprave za bezbednost za to saznaje tek kasnije“, kaže Nataša Kandić.
Deo zarobljenika je iz Vukovara odvođen u Srbiju, a Županijsko tužilaštvo u Osijeku je nedavno protiv Vasiljevića podiglo optužnicu za ratne zločine u vojinim logorima Begejci i Stajićevo kod Zrenjanina, Sremskoj Mitrovici, Staroj Gradiški i Nišu 1991. i 1992. godine.
