Dostupni linkovi

Preminuo Zbignjev Bžežinski


Zbignjev Bžežinski

Savetnik za nacionalnu bezbednost bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera (1977-1981), jedan od najznačajnijih američkih političkih geostratega Zbignjev Bžežinski umro je u 90. godini, saopštila je preko društvenih medija njegova ćerka Mika Bžežinski, voditeljka TV mreže MSNBC.

U saopštenju je navela da je on bio "vrhunski javni službenik... briljantan, posvećen i lojalan", a kao otac "izuzetno inspirativan, pun ljubavi i posvećen otac kakvu bi svaka devojčica želela da ima".

Njegov uticaj je doprineo rušenju ekonomskih barijera izmedju Zapada, s jedne, i tadašnjeg Sovjetskog Saveza i Kine, s druge strane, a njegovi geostrateški pogledi u značajnoj meri su uticali na kasnije urušavanje sovjetskog bloka i okončanje Hladnog rata. Bžežinski je pomogao predsedniku Karteru i da se premosti duboki jaz izmedju rigidnih lidera Egipta i Izraela, Anvara el-Sadata i Menahema Begina, što je dovelo do istorijskog sporazuma izmedju dve zemlje u septembru 1978 u Kemp Dejvidu. Samo tri meseca kasnije, normalizovani su odnosi SAD i Kine, što je, prema Bžežinskom, bio prioritet američke politike.

Rođen je u Varšavi 28. marta 1928. kao najstariji sin poljskog diplomate Tadeuša Bžežinskog. Posle kraćeg perioda u Francuskoj i Nemačkoj, od 1938. živi u Kanadi, gde mu je otac bio generalni konzul u Montrealu i gde ostaju pošto su posle Drugog svetskog rata komunisti preuzeli vlast u Poljskoj. Kasnije je doktorirao na Harvardu, u SAD.

Bžežinski je rano privukao pažnju političara kao stručnjak za komunizam i komunističke zemlje. Kao savetnik, služio je već 1960-ih u demokratskim administracijama predsednika Džona Kenedija i Lindona Džonsona.

U decembru 1976, posle pobede na predsedničkim izborima, Džimi Karter mu je ponudio mesto u svojoj administraciji. Nije želeo da bude državni sekretar, pošto je smatrao da više može da doprinese kao savetnik za nacionalnu bezbednost u Beloj kući.

Često je bio u sukobu s državnim sekretarom Sajrusom Vensom, što je doprinelo utisku u javnosti da Karter ne može da svoj spoljnopolitički tim drži pod kontrolom.

Vrhunac u takvoj percepciji bila je talačka kriza u Iranu 1979, koja je ukazala na slabljenje glomalne moći i uticaja SAD. Početkom 1980, Bžežinski je postao uveren da pregovori o oslobađanju talaca iz američke ambasade u Teheranu ne vode nikuda, i počeo da se zalaže, uz podršku Pentagona, za vojnu intervenciju. I pored Vansovog protivljenja, Karter se odlučio za vojnu akciju, koja se završila neuspehom i vojnim i političkim poniženjem SAD. To je dobrim delom uticalo da Vans podnese ostavku, a kasnije te godine da na predsedničkim izborima Karter izgubi od Ronalda Regana.

XS
SM
MD
LG