Dostupni linkovi

Češki biznismen Petr Kellner dodaje Srbiju na svoju medijsku mapu


Ukoliko ugovor odobre regulatorna tela, Kelnerov Telenor sa infrastrukturom Telekoma ulazi u oblast interneta i TV sadržaja kao treći veliki kablovski operater u Srbiji

"Zabrinjava nas da bi sporazum između državne kompanije Telekom Srbija i privatnog mobilnog operatera Telenor, u vlasništvu investicionog fonda PPF, mogao negativno da utiče na pluralizam medija i da dalje poveća državni uticaj u medijskoj sferi".

Ovo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izjavio predstavnik Reportera bez granica Pavol Salaj (Szalai). On je dodao da ta međunarodna nevladina organizacija prati i prikuplja informacije o slučaju u Srbiji.

Državni telekomunikacioni operater Telekom Srbija potvrdio je 28. januara da je potpisao ugovor sa Telenorom, prema kojem će ovoj kompaniji, u vlasništvu PPF grupe češkog biznismena Petra Kelnera (Kellner), iznajmljivati svoju optičku infrastrukturu.

Ukoliko ugovor odobre regulatorna tela, Kelnerov Telenor sa infrastrukturom Telekoma ulazi u oblast interneta i TV sadržaja kao treći veliki kablovski operater u Srbiji.

"Telenor će biti u prilici da pored optike od Telekoma Srbija kupi i sadržaje, ali će imati i mogućnost izbora da sadržaje kupuje i od drugih proizvođača i distributera, kao i mogućnost da proizvodi sopstvene sadržaje", saopštio je Telekom.

Obe kompanije negirale su navode dela medija i novinarskih udruženja u Srbiji da je cilj njihove saradnje uništavanje drugog kablovskog operatera na tržištu, navodeći da se ovim "pospešuje konkurencija".

Konkurencija Telekomu u Srbiji je kablovski operater SBB, u vlasništvu evropskog operatera Junajted (United) Grupe.

U ponudi ovog operatera je i program regionalne informativne televizije N1 i televizije Nova S, koje su zbog svog izveštavanja često na meti kritika predstavnika vlasti u Srbiji.

"Postoji rizik da bi ugovor između Telekoma i Telenora mogao da spreči kablovskog operatera SBB da dođe do šire publike", rekao je Pavol Salaj iz Reportera bez granica.

On je dodao da mediji u vlasništvu Junajted Grupe (N1, Nova S i NewsMax Adria) pružaju građanima informacije koje ne mogu čuti u medijima koji su pod kontrolom države.

Salaj je naveo i da "srpske vlasti nisu mnogo učinile na povećanju pluralizma medija".

Sumnju da se iza najavljene saradnje državnog Telekoma i Kelnerovog Telekoma kriju politički motivi iznelo je, pored ostalih, i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) koje je 2. februara takođe saopštilo da sporazum može dodatno da naruši medijski pluralizam u zemlji.

NUNS je dodao da „zabrinutost izaziva i činjenica da je vlasnik Telenora, češki biznismen Petar Kelner, ranije optuživan od novinarskih udruženja i javnosti u Češkoj i Sloveniji "da u saradnji sa vladajućim partijama guši slobodu medija u ovim zemljama".

Kelnerovo širenje na medijskom tržištu

Nakon što je Evropska komisija 7. oktobra prošle godine dala zeleno svetlo za akviziciju kompanije Central European Media Enterprises (CME), Kelnerova PPF grupa preuzela je većinski udeo ove kompanije.

U njenom vlasništvu su češka privatna televizija sa nacionalnom frekvencijom TV Nova i još preko 30 televizijskih stanica u Bugarskoj, Češkoj, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji.

Evropska komisija je odbacila upozorenja civilnog društva da bi prodaja CME Kelnerovom PPF-u mogla pojačati uticaj Kine na TV sektor u ovim postkomunističkim zemljama, kao i zabrinutost zbog potencijalne koncentracije na tržištu.

Na Kelnerove veze sa Kinom upozorio je uoči preuzimanja CME i američki republikanski senator Marko (Marco) Rubio.

On je u februaru 2020. godine pozvao nadležne u SAD da u "potpunosti preispitaju posledice po nacionalnu bezbednost" tada najavljene prodaje CME Kelnerovoj PPF grupi.

Naime, američki AT&T objavio je krajem 2019. da pristaje da proda svoj većinski udeo u CME za 1,1 milijardu dolara PPF grupi.

Senator Rubio je upozorio na pogubne posledice ove prodaje, tvrdeći da je Kelner "kineski izaslanik" ("China proxy").

Kelnerov PPF dematovao je navode Marka Rubia. U saopštenju na sajtu PPF-a od 27. februara 2020. navodi se da ta grupa "kao i hiljade drugih zapadnih kompanija posluje u Kini" te da iza njenog poslovanja "ne postoje nikakvi skriveni motivi".

Nakon preuzimanja CME, u oktobru su na Kelnerove veze sa Kinom u otvorenom pismu vlasniku PPF grupe upozorile i međunarodne medijske organizacije.

"Primećujemo opsežne komercijalne poslove PPF-a sa Kinom, čije je rukovodstvo posebno nesklono kritikama, naročito po pitanjima kao što je tretman Ujgura u Sinđijangu ili po pitanjima Tajvana ili Hong Konga, gde je u toku masovno kršenje osnovnih prava", navodi se u pismu medijskih organizacija od 20. oktobra.

U pismu koje, pored ostalih, potpisuju Reporteri bez granica, Evropski centar za medije i slobodu štampe, Evropska federacija novinara i Međunarodni medijski institut piše i da je rastuća uloga Kine u centralnoj i istočnoj Evropi "pitanje od nespornog javnog interesa u regionu".

"Stoga vas molimo da obezbedite da mediji u vašem vlasništvu imaju uredničku slobodu da kritički izveštavaju o kineskoj politici ili investicijama u njihovim zemljama bez pritiska da ublaže stavove ili izbegnu određena pitanja. Isto tako, oni ne smeju da postanu PR kompanije za jačanje imidža Kine", navodi se u pismu.

Mogućim ulaskom na medjisko tržište Srbije, Kelnerova grupa poslovaće u još jednoj od država centralne i jugoistočne Evrope u kojoj Kina poslednjih godina jača uticaj u okviru svoje Inicijative "Pojas i put".

Iako Kelner poriče bilo kakve političke interese, Pavol Salaj iz Reportera bez granica za RSE navodi da istraživanje dvojice čeških istraživačkih novinara ukazuje na suprotno.

Uticaj Kine preko češkog milijardera

Češki biznismen našao se u epicentru sumnje o uticaju Kine u Češkoj kada su novinari objavili da je jedno od njegovih preduzeća finansiralo nameru jačanja imidža Kine u ovoj evropskoj državi.

Britanski list Guardian preneo je u februaru 2020. da je Kelnerova kreditna kompanija Home Credit angažovala i platila PR agenciju C&B Reputation Management kako bi u lokalnim medijima plasirala izveštaje koji treba da šire pozitivniju sliku o državama koje se vezuju za političku represiju i kršenje ljudskih prava.

Guardian ove tvrdnje potkrepljuje i informacijama češkog medija Aktualne.cz, koji navodi da je Kelnerova kompanija Home Credit angažovala pomenutu PR agenciju.

Home Credit je, prema pisanju portala Euractiv, negirao nameru da utiče na češko javno mnjenje.

Britanski Guardian piše da je Češka postala otvorenija prema kineskom uticaju od većine drugih evropskih zemalja, a da se takva situacija poklopila sa rastućim komercijalnim poslovima koje je Kelnerova PPF grupa raširila sa Kinom.

Prema podacima sa sajta PPF grupe, pored kreditne kompanije Home Credit, Kelner u Kini ima i kompaniju SOTIO koja se, kako piše, bavi istraživanjem i razvojem novih medicinskih terapija. Obe kompanije, prema podacima sa sajta, posluju i u SAD i u Rusiji.

Ko je najbogatiji češki biznismen?

Forbsova lista najbogatijih pozicionira Kelnera na 68. mesto sa 19,5 milijardi dolara imovine.

Prema navodima Forbsa, bogatstvo je počeo da stiče ranih devedesetih kada je osnovao investicioni fond koji je kupio kontrolni udeo u najvećem češkom osiguravajućem društvu tokom njegove privatizacije. Velika ulaganja u finansijski i sektor nekretnina, u okviru kojih je kupio i mnogobrojne kompanije, svrstala su ga na listu najbogatijih.

Danas je preko PPF-ove sestrinske grupe CETIN vlasnik telekomunikacione infrastrukture u Češkoj, a od Telenora je 2018. godine u paketu kupio i operatere mobilne telefonije u Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj i Mađarskoj.

Kelnerov CETIN je 2018. prodao 25 odsto udela u mađarskom Telenoru državnoj televiziji i telekomunikacionoj kompaniji Antena Hungaria, a u toj državi PPF ima rašireno poslovanje i preko drugih kompanija.

CETIN u Mađarskoj, prema navodima same grupe, pokriva 99,9 odsto infrastrukture 4G mreže, a na njihovom sajtu piše da se "zalaže se da postane glavni akter u omogućavanju pristupačnog uvođenja 5G u Mađarskoj".

U Češkoj je CETIN privukao pažnju lokalnih medija kada je planirao da razvije 5G mrežu u saradnji sa kineskom kompanijom Huawei, ali je posle talasa kritika i pitanja koja se tiču bezbednosti, u oktobru prošle godine odlučio da u ovom poslu sklopi partnerstvo sa švedskim Ericsson-om.

Zabrinutnost za slobodu medija

Nakon ulaska u telekomunikacione mreže u centralnoj i istočnoj Evropi, Kelner je počeo da ulazi u medijski sektor u ovim državama.

Posle preuzimanja kompanije CME, međunarodne medijske organizacije zatražile su u otvorenom pismu Kelneru i njegovoj PPF grupi da se javno obavežu da će poštovati slobodu govora i nezavisnost redakcija u medijima koji su kupljeni, bez obzira na političke ili ekonomske pritiske.

Apel novinarskih organizacija izazvala je, između ostalog, izjava jednog od direktora u PPF Vladimira Mlinarža koji je u intervjuu češkom javnom servisu ČT24 rekao da svako ko kupi imovinu, uključujući tu i medije i plati za to veliki novac ima pravo da sam njime raspolaže.

U pismu se ukazuje i da do preuzimanja dolazi "u trenutku kada su sloboda medija i nezavisno novinarstvo pod značajnim pritiskom širom centralne i istočne Evrope".

"Prelazak medija u ruke regionalnih oligarha je zabrinjavajući trend za uređivačku nezavisnost medija", rekao je za RSE Pavol Salaj iz Reportera bez granica.

U odgovoru na otvoreno pismo, Kelnerova PPF grupa je navela da je "kupila CME sa namerom da dalje razvija mrežu komercijalnih televizija koje donose profit".

"PPF želi da nudi gledaocima kvalitetnu televiziju, ne samo zabavu već i originalnu domaću produkciju. Naravno, i informativni program zasnovan na novinarskoj profesionalnosti, redakcijskoj nezavisnosti i atraktivnosti sadržaja", naveo je PPF u saopštenju 20. oktobra 2020. godine.

"Čekamo da vidimo kako će to funkcionisati u praksi", podvlači za RSE Pavol Salaj.

Saradnja sa vlastima u Češkoj i Sloveniji?

Kelnerovo preuzimanje kompanije CME izazvalo je i rekacije novinarskih udruženja u Češkoj i Sloveniji.

"Svesni smo da su novinarska udruženja i javnost u Češkoj i Sloveniji optužili Kelnera za podrivanje slobode medija u saradnji sa vladajućim strankama u tim zemljama. U Češkoj je premijer (Andrej) Babiš već posredno vlasnik mnogih medija", rekao je Salaj.

U Sloveniji je preuzimanjem CME, Kelner postao vlasnik televizije sa nacionalnom frekvencijom Pop TV, koju zbog izveštavanja kritikuje premijer desnog centra Janez Janša.

Slovenački portal Necenzurirano.si preneo je u decembru prošle godine da je Kelner bio na sastanku sa Janšom sa kojim je razgovarao o medijima čiji je vlasnik, a koji nisu na liniji vladine Slovenske demokratske stranke.

Tržišni rat ili ugrožavanje slobode medija u Srbiji?

O potencijalnoj saradnji državnog Telekoma i Kelnerovog Telenora javnost u Srbiji saznala je 25. januara kada je televizija N1 objavila da državna telekomunikaciona kompanija namerava da se udruži sa Telenorom "kako bi smanjila učešće operatora SBB na tržištu ispod 30 odsto".

Cilj je, kako je preneo N1, da se tako "onemogući finansiranje medija poput N1, Nove S, Sport Kluba".

Usledili su demantiji Telenora i Telekoma da je reč o udruživanju, ali su obe kompanije na koncu potvrdile ugovornu saradnju.

Uz navode da je ona "u potpunosti u skladu sa evropskim standardima i praksom", Telekom je 28. januara saopštio da će po komercijalnim uslovima iznajmljivati svoju optičku infrastrukturu Telenoru čime se "značajno liberalizuje tržište telekomunikacija u Srbiji".

Koji su ciljevi Telekoma?

Televizija N1 objavila je istog dana, kako tvrdi, interni dokument Telekoma u kome se obrazlaže zašto treba da uđu u dogovor sa Telenorom.

U dokumentu se, pored ostalog, navodi da će partnerstvo sa Telenorom državnoj kompaniji doneti benefit "potpunog urušavanja SBB-a na tržištu".

Iz kompanije Telekom Srbija do sada nisu osporili autentičnost dokumenta, a RSE nije dobio ni konkretan odgovor na pitanje povodom navoda o "urušavanju SBB-a".

"Svaki operator koji smatra da ima kvalitetnu uslugu i dobar odnos prema korisnicima, ne bi trebalo da se plaši konkurencije i dodatnog otvaranja tržišta", navodi se u odgovoru Telekoma za RSE.

Vučić: Važno je da obezbedimo tržišnu utakmicu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 4. februara da mu je važno da se "svim kompanijama u zemlji omogući tržišna utakmica i da dođe što više stranih investitora, jer to znači više novca u budžetu".

"Jasno je da postoje konkurentski odnosi između Telekoma i SSB-a", rekao je Vučić novinarima posle sednice Vlade Srbije odgovarajući na pitanje kako komentariše dokument Telekoma u kome piše da je namera te kompanije da "uništi" drugu kompaniju, odnosno SBB.

Vučić je rekao da bi voleo da je u odnosima Telekoma i SSB-a "jezik najveći problem" i da je "jezik drugačiji", ali da Telekom želi da opstane i da zauzme veći udeo na tržišu.

On je rekao i da vlasnik SBB spor sa Telekomom reši "po sudovima".

"I Telekom voli sudove, rešite to po sudovima", kazao je Vučić.

Iz Telekoma za RSE nisu saopštili po kojoj će ceni državna kompanija ustupiti deo svoje optičke infrastrukture, navodeći da će svi detalji ugovora sa Telenorom biti objavljeni "ako ga odobre regulatorni organi".

Prema dokumentaciji koju je objavio N1, Telenor će optiku dobiti za 17 miliona evra na 15 godina, a plaćaće je samo prve tri godine.

U odgovoru na pitanje RSE da li je ovo tačno, iz Telekoma su saopštili da će "poslovna saradnja sa Telenorom obezbediti državnoj kompaniji prihod veći od 250 miliona evra u narednih 15 godina".

Telekom je naveo i da će saradnja sa Telenorom doneti "brojne pogodnosti korisnicima i pospešiti konkurenciju i inovacije, što je osnovna namera obe kompanije".

Šta kažu u Telenoru?

Iz kompanije češkog biznismena označili su kao "klevete" navode da sa srpskim Telekomom ima za cilj urušavanje slobode medija u Srbiji.

"Junajted grupa radi u suprotnosti sa osnovnim principima slobodnog tržišta i njen je interes da pokrene i podstakne tržišni rat u Srbiji", izjavio je 1. februara Ladislav Bartoniček, akcionar PPF grupe.

On je dodao da Telenor u Srbiji namerava da "kreira ponudu koja je drugačija od postojeće i da u nju uvrsti sadržaje različitih provajdera, uključujući i sadržaj Junajted grupe".

Iz Telenora, međutim, nisu odgovorili na pitanje RSE da li će i pod kojim uslovima u svoju ponudu uvrstiti i sadržaje Junajted grupe, odnosno kanale N1 i Nova S.

Slučaj pred Komisijom za zaštitu konkurencije

Navodeći da je Telenor "samo prva kompanija sa kojom nameravaju da imaju ovakvu vrstu saradnje", Telekom je 28. januara saopštio da je "sve što je predloženo prijavljeno i podložno proveri i konačnoj oceni nadležnih regulatora".

Komisija za zaštitu konkurencije, nezavisno regulatorno telo, potvrdila je 27. januara da su joj se kompanije Telekom i Telenor obratile zbog saradnje.

Komisija je navela i da "u interesu vođenja postupaka i zaštite prava stranaka u ovom trenutku ne može da iznese više informacija, niti da prejudicira rokove kao i svoje postupanje".

Ukoliko je cilj Telekoma istiskivanje SBB-a sa tržišta, reč je o "flagrantnom kršenju Zakona o zaštiti konkurencije", rekao je za RSE profesor ekonomije i nekadašnji član saveta Komisije Petar Đukić.

"Vi ne smete da igrate utakmicu tako da nekoga uništite, možete da pokušate da budete bolji, ali da sklopite neki sporazum da biste nekoga istisnuli, ne smete. To se zove zloupotreba dominantnog položaja, a u ovom slučaju to jeste zato što Telekom ima neke resurse koje drugi nemaju", rekao je Đukić.

On je podvukao i da Telekom, kao državna kompanija, mora da postupa u skladu sa javnim interesom.

"Ako je kompanija javna, trebalo bi svima ostalima da ponudi takvu vrstu saradnje i da to bude neka vrsta licitacije, da se obezbedi i bolja cena ustupanja tih resursa", kaže Đukić.

Navodeći da je Telekom "apsolutno otvoren za saradnju i sa drugim zainteresovanim učesnicima na tržištu", iz državne kompanije nisu odgovorili na pitanje RSE da li je, kada je sklapan ugovor sa Telenorom, infrastruktura ponuđena i drugim operatorima pod istim uslovima.

Kompanija Junajted medija saopštila je 1. februara da mogućnost saradnje sa Telekomom nije ponuđena ni SBB-u ni drugim kompanijama na tenderu.

Poslovi državnog Telekoma

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, nevladine organizacije koja se bavi pitanjima korupcije, kaže za RSE da svetlo na novi spor kablovskih operatora baca upravo činjenica da je Telekom u državnom vlasništvu.

"Tada bilo koji poslovni potez koji povuče Telekom, imajući u vidu prirodu medija koji sa druge strane posluju u okviru grupe koja je njima konkurent, može da se tumači i kao potez koji je politički motivisan da se smanji mogućnost da do građana dopru oni mediji koji kritikuju aktuelnu vlast", rekao je Nenadić.

Telekom je 58,11 odsto u vlasništvu države. Od 2007. vlasnik je 65 odsto Telekoma Srpske iz Banjaluke kojim pokriva celu teritoriju Bosne i Hercegovine, kao i 51 odsto M:tel d.o.o. Podgorica gde je 49 odsto tog operatora mobilne telefonije iz Crne Gore u vlasništvu Telekoma Srpske.

Telekom je krajem 2018. godine pokušao je da uđe i na tržište Albanije. Tada je iz Vlade Srbije potvrđeno da je srpska kompanija dala ponudu za kupovinu Telekoma Albanije, drugog po snazi teleoperatera u toj državi, koji je tada bio u vlasništvu nemačkog Dojče telekoma, ali Vlada Albanije nije dala podršku ovoj prodaji.

U junu 2020, Telekom je dao ponudu i za kupovinu drugog po snazi teleoperatera na Kosovu Ipko, ali je Telekom Slovenije, u čijem je vlasništvu Ipko, u novembru stopirao prodaju ove kompanije.

Prema izjavi direktora Telekoma Vladimira Lučića, ta državna kompanija ne odustaje od širenja na Kosovu.

Lučić je 3. februara ove godine u Mitrovici rekao da Telekom ima "ambiciozne planove" da se proširi na prostorima Kosova i da, kako je dodao "bude lider".

U mestima sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu prisutna je ćerka firma Telekoma Srbije, kompanija mts.d.o.o., koja je u toj državi registrovana i posluje prema zakonima Kosova.

Posle dva bezuspešna pokušaja njegove prodaje (2011. i 2015. godine), vlast ne krije da zastupa poslovnu politiku Telekoma. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tako u avgustu prošle godine za televiziju Pink da država pomaže Telekomu da, kako je rekao, ostvari svoji potencijal.

Reagujući na novi posao državne kompanije, Nezavisno udruženje novinara Srbije navelo je da najavljeni sporazum sa Telenorom može da "uveća već postojeći monopol države u medijskoj sferi".

Stanje u medijima u Srbiji predmet je kritika Evropske komisije. U poslednjem izveštaju, Komisija je pored ostalog navela da na terenu nije postignut napredak za poboljšanje sveukupnog okruženja za slobodu izražavanja, kao i da tek treba da se uspostavi transparentnost vlasništva nad medijima i raspodele javnih sredstava.

Od svih država Balkana, Srbija je prošle godine doživela najozbiljniji pad na listi Reportera bez granica. Na lestvici koja je objavljena 21. aprila 2020. pala je za tri mesta u odnosu na izveštaj objavljen godinu dana ranije. Nalazi se na 93. poziciji, od ukupno 190 rangiranih država sveta.

XS
SM
MD
LG