Dostupni linkovi

logo-print

Poglavlja 23 i 24 mogla bi sačekati jesen


Sedište Evropske komisije u Briselu

Sedište Evropske komisije u Briselu

Ambasadori zemalja EU potvrdili su da Srbija nije otvorila nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Očekivalo se da poglavlja 23 i 24 budu otvorena do kraja juna, kada se završava predsedavanje Holandije. Slovačka je preuzela predsedavanje Unijom, ali lako se može dogoditi da čitav proces usaglašavanja o otvaranju ovih poglavlja počne ponovo tek na jesen.

Izuzetno oštro i nediplomatski je na vest o neotvaranju dva poglavlja reagovao srpski tehnički šef diplomatije Ivica Dačić, rekavši da je šokiran odlukom Evropske unije da ne otvori poglavlja 23 i 24 sa Srbijom, a da otvori nova poglavlja sa Crnom Gorom i Turskom:

„Takva odluka je sramna, neshvatljiva i ponižavajuća za Srbiju, ona je rezultat političke namere da se zaustavi ili uspori evropski put Srbije. Ona je otvoreni politički pritisak na Srbiju da odustane od svoje jasne politike zaštite državnih interesa”, kazao je Dačić.

Srbija je, kazao je, ispunila sve što se od nje tražilo u procesu pregovaranja sa EU, da bi onda dodatno zaoštrio retoriku:

Ivica Dačić

Ivica Dačić

“Ne, blokira nas EU jer me niko ne može ubediti da cela EU nije uticajnija od Hrvatske. Uostalom, ako će Hrvatska kao zemlja koja je počinila genocid nad Srbima u ustaškoj fašističkoj NDH, u kojoj se još prolama fašistički pozdrav, i kao zemlja koja je proterala više od 200 hiljada Srba u akciji 'Oluja' vršeći etničko čišćenje, biti ta koja će biti merilo za ulazak u EU, onda se sa pravom postavlja pitanje idemo li u pravom smeru”, poručio je Ivica Dačić i zaključio da je odluka EU neprihvatljiva za Srbiju i da će predložiti mandataru Aleksandru Vučiću da održi hitne konsultacije o daljim potezima u oblasti spoljne politike uoči Pariskog samita 4. jula.

“Žao nam je, naravno, što nije bilo moguće otvoriti poglavlja 23 i 24, ali sam, s druge strane, uveren da će slovačko predsedništvo vredno raditi na tome, a takođe vam mogu reći da će Nemačka nastaviti da se zalaže za otvaranje tih poglavlja što je pre moguće”, kazao je nemački ambasador u Beogradu Aksel Ditman.

A ambasadorka Slovačke u Beogradu Dagmar Rapčekova izjavila je da će nastaviti dobar posao holandskog predsedništva i da će Slovačka nastojati da bude uspešnija u pogledu otvaranja poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu sa Srbijom, o čemu će se razgovarati prilikom zasedanja u julu ili septembru.

Očekivalo se da poglavlja 23 i 24 budu otvorena do kraja juna, ali je izgledan scenario da će tek na jesen unutar EU ponovo početi proces usaglašavanja o otvaranju ova dva poglavlja, javlja iz Brisela dopisnik RSE Rikard Džozviak.

„Šanse da Srbija otvori ta dva poglavlja do prošle nedelje delovale su dosta povoljno, ali su se onda dogodile određene stvari – pre svega Bregzit, što je značilo da su svi napori EU preusmereni na to. Osnovni razlog zbog koga poglavlja neće biti otvorena je Hrvatska, koja to blokira, a nije bila dovoljno pogurana da prestane to da radi. Predstavnici Hrvatske na sastanku se uopšte nisu izjašnjavali o otvaranju poglavlja sa Srbijom. Kako mi je jedan diplomata rekao, činilo se da ne vredi da naležu na hrvatske predstavnike u Briselu jer je rešenje problema u Zagrebu. Delovalo je kao da su iz Zagreba dobili instrukcije da pitanje poglavlja prosto ćutke ‘presede’, dok se u Hrvatskoj ne pojavi vlada koja će o tome doneti odluku”, javlja Džozviak.

On podseća da je pre otprilike mesec dana došlo do pomaka, kada su nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer i komesar Johanes Han izvršili pritisak na Hrvatsku da odblokira otvaranje poglavlja sa Srbijom, ali da je, kada se pre nedelju dana dogodio Bregzit, to palo u vodu jer je sva energija vodećih ljudi EU i njenih najuticajnijih članica preusmerena na taj dramatični obrt.

To što ambasadori EU nisu postigli dogovor da Srbija otvori poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima sa EU, nije iznenađenje jer se tako nešto moglo očekivati, ocenjuje za RSE Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta Srbije.

Mihailo Crnobrnja

Mihailo Crnobrnja

„To sve zajedno Hrvatima, da kažem, ide na ruku jer ulazi pod ovaj kišobran ozbiljnih problema, poteškoća i izazova sa kojima se Evropska unija nosi i to ne samo u pitanju izbeglica, to je samo jedan od izazova; tu je Brexit, tu su i zemlje sa dužničkom krizom. Najedanput se na Evropsku uniju navalilo vrlo mnogo izazova i njima je sad prvi prioritet rekonstrukcija sopstvene kuće da ne padne“, ocenjuje Crnobrnja, koji dodaje da će se to bez ikakve sumnje odraziti i na dinamiku otvaranja pregovaračkih poglavlja sa Srbijom:

„Odraziće se svakako. Neću da kažem da će doći do blokade, ali sigurno će doći do usporavanja procesa pridruživanja, a ako se proces pridruživanja usporava, onda se po istoj logici usporavaju i pojedini naši koraci u tom procesu, u ovoj konkretnoj situaciji – otvaranje poglavlja 23 i 24“, smatra Crnobrnja.

Upitan može li to dovesti do popuštanja institucionalne rešenosti da se nastavi proces EU integracija, Crnobrnja kaže:

„Mislim da oni neće ići toliko dramatično da kažu svima u čekaonici: ’Stojte, don’t call us, we’ll call you’. Mislim da do toga neće doći, ali će de fakto doći do usporavanja. Prosto, kao kupovina vremena da se rešavaju druge fundamentalnije stvari. Znate, ako treba zgrada da se renovira, nije trenutak za kupovinu novog nameštaja“, slikovito komentariše Crnobrnja.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG