Dostupni linkovi

logo-print

Srbija i EU poglavlja: Malo reči, još manje dela


Poštanske marke sa zastavama Srbije i EU

Poštanske marke sa zastavama Srbije i EU

Srbija je napravila izvestan napredak u pojedinim oblastima koje se tiču poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa Evropskom unijom, ali je većina problema ostala. To je ocena koalicije PrEUgovor, koja okuplja sedam nevladinih organizacija, i koja je u petak prezentovala izveštaj o napretku Srbije u ovim poglavljima.

Predstavljajući šesti nezavisni izveštaj u poglavljima koja se tiču vladavine prava, bezbednosti i pravde, koalicija PrEUgovor je ocenila da su pojedina zakonska rešenja usvojena, ali da je sporna njihova primena.

“Zakonske, strateške promene su se dešavale. Oko nekih pitanja za koja postoji jak interes civilnog društva je čak bilo i dijaloga, ali to nije zaživelo u praksi na održiv način. Zakon o policiji je, na primer, bolji nego onaj prethodni, ali se nedosledno primenjuje”, rekla je Sonja Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Poglavlje 24, između ostalog, uključuje reformu policije koja se sprovodi poslednjih nekoliko godina. Prema rečima Predraga Petrovića iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku senku na mnoge pozitivne rezultate u ovoj oblasti bacio je aktuelni slučaj “Savamala”.

„Suština reforme sektora bezbednosti je upravo u raskidanju klijentskog odnosa između politike i sektora bezbednosti. Dakle, da sektor bezbednosti nije više sluga političara. Ovaj slućaj u Savamali pokazuje da imamo ozbiljnih problema u postizanju suštine ove reforme. Analizirajući i posmatrajući ova slučaj, možemo da se zapitamo – da li je policija servis građana ili političara?“, kaže Petrović.

Prema pojedinim analizama, oko 60 posto mesta za javne službenike nije popunjeno po zakonu, već ih obavljaju vršioci dužnosti. Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija, koja prati borbu protiv korupcije, ukazuje na trend „vedeizacije“ u javnim preduzećima.

Nemanja Nenadić

Nemanja Nenadić

„Umesto primene, imamo promenu zakona. Tako je 2016. donet novi Zakon o javnim preduzećima i mogli smo da čujemo obećanja da će javna preduzeća dobiti profesionalni menadžment. U međuvremenu imamo faktički vršioce dužnosti direktora u najvažnijim javnim preduzećima ili direktore koji su izabrani po bivšem-bivšem zakonu pre nego što je obaveza raspisivanja konkursa uopšte uvedena“, podseća Nenadić.

Evropske zemlje je nedavno potresao slučaj „Panamskih dokumenata“, koji su ukazali na sumnjiva poslovanja u ofšor zonama. Dok zemlje EU najavljuju osnivanje registra krajnjih vlasnika, koji bi trebalo da spreči pranje novca i pražnjenje državnog budžeta, u Srbiji se o tome ni ne razmišlja, ukazuje Ivana Jeremić iz Centra za istraživačko novinarstvo.

„Kada jednom postanemo članica EU moraćemo da promenimo tu praksu. Ali i u slučaju kada još uvek nismo članica, Srbija neće moći da izbegne da napravi neku vrstu registra, znači neće moći da se ponaša potpuno apatično, u smislu da postoji opasnost da postanemo ’crna rupa’ i da se samim tim što nemamo takvu vrstu registra to iskorišćava“, upozorava Ivana Jeremić.

Pomaka nema ni u oblasti rodne ravnopravnosti, ukazuju stručnjaci. Među 107 prioritetnih ciljeva prethodne vlade, ni jedan se nije odnosio na žene, rodnu ravnopravnost i rodno zasnovano nasilje, napominje Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra. Postoji, dodaje ona, i dosta problema u finansijskim tokovima.

„Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost je tokom cele 2015. godine radilo bez budžetskih sredstava, a imalo je vrloambiciozan akcioni plan. Takođe, ne postoji jasan i sistemaski trag finansijskih sredstava uloženih u sprovođenje Strategije o rodnoj ravnopravnosti. Ne znamo šta je tačno urađeno sa 1,5 milion evra donatorskih sredstava SIDA-e (Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju) i Kraljevine Norveške. Nije moguće utvrditi kolika su finansijska sredstva izdvojena za mere koje se tiču žena”, kaže Tanja Ignjatović i zaključuje:

„Možda je Evropska unija spremna da nosi plašt. Ali mi moramo da kažemo da je ’car go’, inače se ništa neće promeniti.“

Srbija je krajem 2015. otvorila prva poglavlja u pregovorima sa EU. Reč je o poglavljima 32 i 35, koja se tiču finansijske kontrole i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Iako su akcioni planovi za poglavlja 23 i 24 usvojeni, ova poglavlja još uvek nisu otvorena, pa je koalicija Preugovor još jednom apelovala na EU da to što pre učini.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG