Dostupni linkovi

logo-print

Zašto Vučić od EU dobija više pohvala nego što je dobijao Đinđić


Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kakav je odnos zvaničnika Evropske unije prema Aleksandru Vučiću. Sagovornici su bili dva inostrana stručnjaka za Balkan - Eric Gordy, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu i Bodo Weber, analitičar u Veću za demokratizaciju politike iz Berlina. Bilo je reči o tome zašto se Brisel razočarao u Borisa Tadića i prihvatio Aleksandra Vučića kao svog saveznika, kako to da su nedavni srpski izbori u Briselu protumačeni kao referendum za i protiv Evropske unije, iako se Evropska unija jedva pominjala u predizbornoj kampanji, zašto je Evropska unija mlako reagovala na smene u Radio televiziji Vojvodine, da li je za Brisel važnija stabilnost zemalja kandidata za ulazak u Evropsku uniju od razvoja demokratskih institucija u tim zemljama, da li Zapad veruje da bi Vučić mogao da zaustavi približavanje Srbije Rusiji, kako Evropska unija gleda na Vučićev odnos prema Bosni i Hercegovini, kao i o tome da li će podrška Vučiću trajati sve dok on bude čvrsto kontrolisao situaciju u Srbiji.

Omer Karabeg: Od trenutka kada je pao Miloševićev režim nijedan političar u Srbiji nije od administracije Evropske unije i lidera zemalja članica Unije dobio toliko pohvala kao Aleksandar Vučić. Zbog čega je Vučić miljenik Brisela?

Bodo Weber: Mislim da je to rezultat posebne situacije u kojoj se Evropska unija našla u odnosu na Srbiju. U post-miloševićevskom periodu partneri

Bodo Weber

Bodo Weber

Evropske unije bile su stanke koje su devedestih godina važile za demokratske i Brisel je bio u nekoj vrsti prirodnog saveza sa njima. Od njih se očekivalo da transformišu Srbiju putem demokratskih i tržišnih reformi. Videli smo da na kraju od toga nije bilo ništa i da ništa nije bilo urađeno ni u pogledu rešavanja kosovskog problema, što je dovelo do prekida podrške tim strankama. Ta podrška je sasvim prestala nakon izbora 2012. godine, kada je došlo do uspona Aleksandra Vučića kao novog, jakog čoveka Srbije. Kad je on krenuo u dijalog sa Kosovom, za šta se zalagala Evropska unija, nastao je, tako da kažem, novi politički savez koji se čini neprirodnim, ali ga Brisel smatra potrebnim. To je taj specifični odnos između Evropske unije i Aleksandra Vučića.

Eric Gordy: Slažem se da je Vučićev odnos prema Kosovu odigrao presudnu ulogu u prihvatanju Vučića od strane Evropske unije. Međutim, jedno pitanje sve više dobija na značaju, a to je uticaj Rusije u regionu. Mislim da evropski političari u ovom tenutku gledaju na Vučića kao na neku protivtežu predsedniku (Tomislavu) Nikoliću, koji je mnogo više naklonjen Rusiji. Oni veruju bi Vučić mogao smanjiti proruski entuzijazam. To je sada, verovatno, najvažniji razlog što Brisel podržava Vučića. Dodao bih još nešto. Mislim da je pogrešna pretpostavka da Evropska unija vodi računa o interesima građana zemalja-kandidata za članstvo u Uniji. Ona, pre svega, gleda svoje interese. Za nju je najvažnija stabilnost, pa zato podržava svaku vladu za koju procenjuje da je jaka. U Srbiji je trenutno to ova Vučićeva, a u prethodnom periodu tu istu ulogu igrao je Tadić. I on je imao bezrezervnu podršku.

Vučić i Rusija

Omer Karabeg: Gospodine Weber, gospodin Gordy kaže da je glavni razlog što Zapad podržava Vučića zato što veruje da jedini on ima snage da se odupre ruskom uticaju koji je sve jači u Srbiji. Delite li i vi to mišljenje?

Bodo Weber: Nisam baš toliko siguran u to. Gospodin Gordy je spomenuo odnos Nikolića i Vučića prema Rusiji. Iz mojih razgovora sa zvaničnicima Evropske unije stekao sam utisak da oni nisu baš sigurni da li su razlike između Nikolića i Vučića istinske ili su deo dogovorene igre, tako da nisam baš siguran da se u Evropskoj uniji na Vučića gleda kao na nekoga ko će se odlučno odupreti Rusiji. Mislim da se jasno vidi da celo vođstvo Srbije, ne samo Nikolić i Vučić, manevrira između Evropske unije i Rusije, što na duži rok predstavlja problem za Evropsku uniju.

Omer Karabeg: Gospodine Gordy, vi ste pomenuli da je glavni faktor podrške Vučiću to što se Brisel nada da bi on mogao da zaustavi okretanje Srbije prema Rusiji. Međutim, vidimo da se Vučić o sastavu svoje vlade konsultuje sa Putinom, a ne sa liderima Evropske unije.

Eric Gordy: Da, tako je. Slažem se da je u pitanju nekakva igra. Međutim, Rusija ne može niti, verujem, želi da bude značajan faktor u regionu. Balkan, inače, ne spada u područje za koje je Rusija suštinski zainteresovana. Sličan odnos prema Balkanu imaju i Evropska unija i Amerika, ali političari iz regiona vrlo dobro znaju da, ako žela da privuku pažnju na sebe, treba samo da spomenu Rusiju, pa će nešto dobiti od Zapada. To je nešto što se u regionu zove “trange-frange“.

Omer Karabeg: Nedavni srpski izbori su u Briselu i u evropskim prestonicama protumačeni kao referendum za i protiv Evropske unije, pa je Vučićeva pobeda označena kao velika pobeda proevropskih snaga. Međutim, istina je da Evropska unija uopšte nije bila tema nedavnih izbora, o njoj se gotovo nije ni govorilo u predizbornoj kampanji. Otkud taj pogrešan utisak u Briselu?

Bodo Weber: Ja nisam siguran da je to u potpunosti pogrešan utisak. Postoje dva aspekta tih izbora. Prvi je - zašto se uopšte održavaju prevremeni izbori koje smo u Srbiji u poslednje vreme imali svake dve godine, najpe 2014, pa potom 2016. godine. Ja mislim da je to način da se pokaže da Srbija ima velikog vođu i da Srpska napredna stranka zahvaljući njemu dobija izbore. Na neki način to je nastavak politike stalne mobilizacije građana, kako je svojevremeno gospodin Gordy opisao tu politiku govoreći o režimu Slobodana Miloševića. To je jedna od glavnih tehnika vladanja - svake dve godine izbori i stalna mobilizacija. Prema tome, jasno je da evrointegarcija nije mogla biti glavna tema na tim izborima. Na drugoj strani, izborna pobeda Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića znači nastavak proevropske politike. U tom smislu, to jesu bili proevropski izbori, mada znamo da ljudi koji glasaju za Aleksandra Vučića nisu toliko za evropski put koliko je to Aleksandar Vučić.

Eric Gordy: Ako je verovati naslovima u glavnim svetskim medijima, onda su za Evropsku uniju nedavni izbori u Srbiji bili velika pobeda proevropskih snaga. Ali, ako malo bliže pogledate, onda se vidi da Evropska unija nije bila tema u izbornoj kampanji. Uostalom, koje su to stranke koje su protiv Evropske unije?

Eric Gordy

Eric Gordy

To su neke minorne stranke, kao što su Demokratska stranka Srbije i Dveri, to su i radikali koji su, istina, ostvarili vrlo povoljan rezultat, ali mislim da je to posledica publiciteta koji je dobio njihov lider od strane Haškog tribunala. Znači, u izbornoj kampanji nije bilo debate o Evropskoj uniji, tako da je ta priča o pobedi proevropskih snaga, koja je dominirala u svetskim medijima, verovatno posledica propagande Srpske napredne stranke koju su prihvatli mediji i strani diplomati. Mislim da je to takođe i posledica neznanja i nedostatka interesovanja za Srbiju i region, pa su i Brisel i evropski mediji bez mnogo dvoumljenja kupili priču koja im se prodavala. Ali tu postoji još nešto. Ako Evropska unija slavi pobedu Vučića i njegove stranke na tim izborima, to je samo još jedan znak koliko je oslabljena njena pozicija - što zbog ekonomske krize, što zbog jačanja autoritarnih vlada po celoj Evropi.

"EU nije zainteresovana za slobodu medija u Srbiji"

Omer Karabeg: Situacija u medijima u Srbiji se sve više pogoršava. Nedavno je smenjeno kompletno rukovodsvo Radio televizije Vojvodine koja je kao javni servis, ne samo u domaćoj javnosti nego i u analizama stručnjaka Evropske unije, dobijala visoke ocene za svoju objektivnost. Međutim, Brisel je zatvorio oči i poručio da će nastaviti da prati situaciju - što praktično ništa ne znači, a čini mi se da se slično ponašao i Berlin.

Bodo Weber: Nisam siguran da će oni u potpunosti zatvoriti oči. Evropska unija već nekoliko godina ima problem sa vladom Aleksandra Vučića zbog sve veće kontrole medija, cenzure i autocenzure, koja je često na nivou cenzure. S jedne strane Evropskoj uniji je potreban savez sa Vučićem, a na drugoj strani jedna od ključnih poluga njegovog režima su upravo mediji kao faktor stalne mobilizacije građana. Tu je već došlo do nekih sudara između zvaničnika Evropske unije i Aleksandra Vučića, recimo, prilikom predstavljanja izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama 2014. godine, u kome se negativno govorilo o medijskoj situaciji u Srbiji. Za Evropsku uniju je problem kako da nastavi savez sa Vučićem, koji joj je potreban zbog rešavanja nekih ključnih pitanja kao što je Kosovo, a da istovremeno insistira na suštinskoj demokratizaciji Srbije.

Omer Karabeg: Reklo bi se da Evropska unije nije previše zainteresovana za slobodu medija u Srbiji.

Eric Gordy: Ja bih to postavio ovako. Na osnovu toga koliko je Brisel zainteresovan za slobodu medija u Srbiji možemo izvesti zaključak koliko su realne šanse da Srbija uđe u Evropsku uniju. Jer, očigledno postoji mogućnost da se izvrši ozbiljan pritisak na vlast u Srbiji s obzirom na to da su mediji tema o kojoj se pregovora prilikom prijema u Evropsku uniju, ali Brisel to ne čini. Ako Brisel nastavi da ignoriše situaciju u srpskim medijima - znači da Srbija neće biti primljena u Evropsku uniju. Ali, ono što vidimo u Srbiji, kad je reč o medijima, nije izuzetak u Evropi. Postoji generalni trend autoritarizma u zemljama Evropske unije. Slični potezi su prošli u Poljskoj bez velikog otpora Brisela. Drugo, prioritet Evropske unije je normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. Mislim da su zvaničnici Evropske unije u više navrata jasno dali signal Vučiću i njegovoj vladi da se neće mnogo mešati u unutrašnje stvari Srbije, ako Vučić nastavi da bude kooperativan u pogledu Kosova.

Omer Karabeg: Među demokratski opredeljenim građanima Srbije sve više raste nezadovoljstvo zbog toga što Evropska unija nije zainteresovana ni za slobodu štampe, ni za vladavinu prava, ni za ljudska prava u Srbiji. Ti građani često kažu - Evropska unija nas tretira kao zaostalu, korumpiranu zemlju koja ne zaslužuje demokratiju. Ima li istine u tome?

Eric Gordy: Mislim da ima. Znam da je tema ovog razgovora Srbija, ali pogledajmo kako su evropski zvaničnici reagovali na masovne demokratske proteste u Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Umesto da ih podrže, njihove reakcije su bile vrlo mlake, da ne kažem nepostojeće. I na tom primeru se vidi da, kao što sam rekao, Evropska unija ne misli na interese građana tih zemalja, nego na svoje interese. Ona želi da ima partnere u svim državama regiona, ali ti partneri nisu građani, nisu demokratski pokreti, nego ljudi koji drže poluge vlasti.

Bodo Weber: U Srbiji imamo režim i premijera koji dolaze iz ideološke porodice koja Evropskoj uniji nije baš bliska, ali koji se beskrajno pragmatično transformišu u proevropsku snagu, ili se makar tako prikazuju. Na drugoj strani imamo opoziciju koja je praktično kolabirala. Otkad je Demokratska stranka izgubila vlast, ostatak demokratske Srbije vodi rat između sebe. Ta situacija zaista nije laka za Evropsku uniju. Ona sada kao partnera ima Vučića i njegovu stranku, dok se njeni stari prirodni partneri sve više bave nekom vrstom autodestrukcije. Sve to stvara situaciju u kojoj se demokratske i proevropski orijentisane snage nalaze u nekom međuprostoru, stvarno depresivnom.

Omer Karabeg: Zašto, recimo, Berlin više ceni Vučića nego što je svojevremeno cenio (Zorana) Đinđića, koji je bio nemački đak? Nedavno je jedan analitičar rekao da je ubijeni premijer Đinđić, koji je bio izrazito preoevropski orijentisan, mogao samo sanjati o pohvalama koje Vučić dobija iz Brisela i Berlina.

Bodo Weber: Ne treba mešati ono što se o Vučiću kaže javno i ono što se o njemu misli. I političari u Nemačkoj su svesni koja je baza i koja je tehnika vladanja režima u Srbiji. Đinđić iz raznih razloga nije mogao imati jasnu poziciju prema Kosovu, jer je protiv sebe imao veoma važne političke faktore koji su mu to onemogućavali. Svega toga gospodin Vučić nema. Prema tome, te pohvale odgovaraju izuzetno jakoj političkoj poziciji gospodina Vučića.

Omer Karabeg: Mislite li da je jedan od razloga što Brisel ne kritikuje autoritarni način Vučićevog vladanja i to što u nekim zemljama Evropske unije imamo autoritarne lidere i sužavanja demokratskih prava, kao na primer u Mađarskoj i Poljskoj?

Eric Gordy: Rekao bih da je to tako, da Evropska unija sada ima veliki problem sa svojim demokratskim identitetom i odbranom svojih deklarisanih vrednosti. Ja mislim da je na delu pretpostavka koja je potpuno pogrešna, a to je da su autoritarni i jednopartijski režimi stabilniji od demokratskih. Naravno da spolja to tako izgleda, ali ono što smo videli u više navrata je da se ti režimi lako ruše. To je samo prividna stabilnost.

Bodo Weber: Evropska unija baš nema dobre instrumente da izvrši pritisak na autoritarne režime zemalja koje su već postale članice Evropske unije. Ona se praktično već predala u borbi protiv režima Viktora Orbana u Mađarskoj, mada je pokušala da se suprodstavi autoritarnim tendencijama vlade u Poljskoj.

Vučićeva podrška Dodiku

Omer Karabeg: Brisel na Vučića gleda kao na ličnost koja može da doprinese stabilnosti regiona. On zaista jeste završio značajan posao oko Kosova. Međutim, može li Vučić pomoći da se stabilizuje Bosna i Hercegovina? Ne treba zaboraviti da on još uvek podržava Milorada Dodika. Nedavno je stao na Dodikovu stranu kada je opozicija u Republici Srpskoj organizovala proteste protiv njega. Pojedini srpski mediji, koji su pod direktnom Vučićevom kontrolom, širili su lažne vesti da proteste opozicije finansira Soros.

Eric Gordy: To je deo čudne naravi Vučićevog režima - svuda oko sebe vidi zavere. Vučić je nešto slično izjavio za proteste u Beogradu oko Savamale. Slične optužbe je lansirao na račun novinara BIRN-a i na račun KRIK-a, organizacije koja istražuje korupciju. Mislim da je to možda nešto što je Vučiću ostalo od vremena kad je bio ministar informisanja u vladi Slobodana Miloševića. Što se tiče Bosne i Hercegovine, naročito Republike Srpske, mislim da ljudi iz vlade Srbije nisu jedini koji imaju nepoverenje prema tamošnjoj opoziciji. To je stvarno bio čudan dan kad je opozicija održala svoj miting, a Dodik svoj kontramiting i obe strane su manje-više govorile iste stvari. Vučić je dobio jasan zadatak šta treba da uradi u vezi sa Kosovom, a nisam ubeđen da je takav zadatak dobio u vezi sa Bosnom i Hercegovinom, jer evropski političari nemaju jasnu ideju kakav bi to bio zadatak. Vlada opšta konfuzija oko toga šta treba da se radi sa Bosnom i Hercegovinom. Mislim da evropski političari niti mnogo razumeju tu situaciju, niti ih ona mnogo zanima.

Bodo Weber: Kada bi se gospodin Vučić, kao premijer Srbije, jasno distancirao od provokativne politike Milorada Dodika, koja podriva ustavni poredak Bosne i Hercegovine, kad bi jasno osudio njegove pretnje secesijom, onda bi to sigurno bio kraj politike Milorada Dodika koja traje već jednu deceniju. Istina, kada je došao na vlast, prve dve-tri godine Vučić je držao izvesnu distancu prema Dodiku, za razliku od svog prethodnika Borisa Tadića. To se dosta promenilo poslednjih godinu, godinu i po - i sada, kada se Aleksandar Vučić jasno stavlja na stranu predsednika Dodika i njegovog režima, ne vidimo baš neke odlučne reakcije iz Evropske unije. Poslednje upozorenje te vrste bilo je kada je prošle godine, u vrema kada je Dodik pretio referendumom, nemačka kancelarka (Angela) Merkel prilikom posete Beogradu iza zatvorenih vrata zatražila od Vučića da malo pritisne Dodika, ali to je sve ispod nivoa nekih odlučnih političkih koraka. Vlast u Srbiji će se distancirati od politike Milorada Dodika samo ako Zapad, pogotovo Nemačka, na nju izvrši jak pritisak, a to se do sada nije desilo.

Omer Karabeg: Dokle će zvaničnici Evropske unije stajati iza Aleksandra Vučića?

Eric Gordy: Prioritet Evropske unije je Kosovo i ja mislim da oni neće odustati od podrške Vučiću dok se ne završi proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine ili sam Vučić ne odustane od te normalizacije. Uostalom, primer Vučićevog prethodnika Tadića pokazuje kako se Evropska unija odnosi prema političarima u regionu. Boris Tadić je imo sličan projekt kao i Vučić - hteo da drži monopol nad svim polugama vlasti u Srbiji i zato je dobio bezrezervnu podršku od Evropske unije, ali je Brisel od nje odustao kada je postalo očigledno da je njegova pozicija oslabljena. To će se desiti i Vučiću ako ne uspe u svom projektu uništavanja celokupne opozicije u zemlji, mada bih rekao da sada u tome više uspeva od Tadića.

Bodo Weber: Dosadašnji proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji odvijao se uz delimično gledanja kroz prste autoritarnim tendencijama Aleksandra Vučića. Međutim, kada se otvore najvažnija poglavlja tog procesa videćemo da li je Vučićev režim spreman na suštinske reforme na planu demokratije, što u ovom trenutku zaista ne vidimo.

Omer Karabeg: Da li će podrška Evropske unije Vučiću trajati sve dotle dok on bude sprovodio ono što je dogovoreno sa Briselom?

Bodo Weber: Ne, ja mislim da ćemo, čim se otvori neko suštinsko poglavlje u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, videti koliko je ta deklarativna spremnost na reforme i stvarna. Ako ne bude istinske spremnosti da se sprovedu demokratske reforme, predviđam dva scenarija - jedan je da će Evropska unija, kao što je već do sada mnogo puta uradila, sniziti svoje kriterije da bismo imali privid da je Srbija ispunila uslove, a drugi je da će insistirati na ispunjenju svojih reformskih uslova. Ako se desi ovaj drugi scenario, onda će i podrška Vučiću biti u krizi, kao što će i ceo evrointegracijski proces Srbije biti u krizi.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG