Dostupni linkovi

logo-print

Srbija, Kosovo i borba protiv terorizma: Puno priče, malo saradnje


Zastave Srbije i Kosova

Zastave Srbije i Kosova

Da li bi članstvo Kosova u UN, OEBS-u ili Interpolu dalo dodatnu snagu frontu koji se na globalnom nivou bori protiv terorizma?

I koliko bi saradnja u regionu bila efikasnija da te blokade više nema?

To su samo neka od pitanja koja su dospela u žižu pošto je američko Ministarstvo spoljnih poslova, u svom najnovijem izveštaju, ukazalo na posledice blokade u kojoj u nepriznavanju nezavisnosti Kosova prednjače Srbija i BiH.

Sagovornici RSE ocenu State Departmenta, s jedne strane, vide kao poziv za iskorak u normalizaciji odnosa. Sa druge strane je to međutim, samo novi politički pritisak za nastavak procesa priznavanja Kosova.

Razvijanje dobrosusedskih odnosa, jedna od obaveza Srbije koju je na sebe preuzela ulaskom u briselski proces, nije princip kojim se i rukovodi. Gotovo po pravilu, svaka inicijativa koja ima bilo kakve veze sa Kosovom, nailazi na oštro protivljenje vlasti u Srbiji. Jedini pomaci, ako ih je i bilo, dogodili su se u ekonomskoj saradnji – posredstvom privrednih komora i u kulturi.

Goran Bogdanović, nekadašnji ministar za Kosovo u Vladi Srbije i član Odbora za Kosovo u prošlom sazivu parlamenta kaže za naš program da je vreme pokazalo da se radi o poptuno pogrešnom pristupu.

“Bojim se da još uvek ne postoji politička volja da se takav problem adekvatno tretira. Jer, podsetiću vas, stranke se retorički bore za Evropsku uniju i saradnju, a sa druge strane sve čine da do nje ne dođe. Nije dovoljno reći: ‘Mi ćemo se boriti protiv terorizma i pomoći zemljama u regionu’, a sa druge strane blokirati bilo kakav proces koji ide u tom pravcu”, kaže ovaj nekadašnji visoki državni funkcioner Srbije.

Ni u vreme vlasti Bogdanovićeve Demokratske stranke Srbija se nije mogla podičiti bog zna kakvim proaktivnim odnosom prema Kosovu. Još su sveža sećanja napuštanja skupova zvaničnika Srbije kojima su prisustvovali predstavnici Kosova, što je bila tadašnja zvanična državna politka. Čak je bivši predsednik Srbije Boris Tadić “sačekao” da napusti funkciju da bi se 2012. u Dubrovniku rukovao sa tadašnjim kosovskim premijerom Hašimom Tačijem.

Deluje da su na tragu takve politike, samo sa još čvršćim uporištem u devedesetim, tvrdnje koje je za naš program izneo Milovan Drecun u prošlom sazivu Skupštine predsednik Odbora za Kosovo. Drecun je ocenu State departmenta doživeo kao jednostranu politizaciju.

“Političari sa Kosova su često prisutni u raznim regionalnim inicijativama, organizacijama. Ne vidim uopšte pravdanje njihove nesposobnosti da aktivnije rade na sprečavanju širenja radikalnog islama i ekstremizma. Mehanizam postoji, a ako neko želi da politizuje borbu protiv terorizma kao što se sada sugeriše time što oni nisu priznati kao država i što Srbija neće da ih prihvati – onda to već nije naš problem.”

Stav poslanika Drecuna ilustruje i samu poziciju Srbije koja ne prihvata ni nedavno učlanjenje Kosova u sportske organizacije, poput Evropske fudbalske unije ili Svetske fudbalske federacije, baš kao što je i prošlogodišnje odbijanje članstva Kosova u Organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu – UNESCO proglasila pobedom kampanje koju je prethodno vodila.

No, bez obzira Ivan Vujačić, bivši ambasador Savezne republike Jugoslavije u Sjedinjenim Državama, smatra da ništa od toga ne može biti smatrano pokazateljem blokiranja Kosova u antiterorističkim nastojanjima:

“Zemlje koje jesu u Ujedinjenim nacijama i OEBS-u su više uključene u sve aktivnosti tih organizaicja, uključujući i borbu protiv terorizma, ali mislim da je to više politički stav SAD-a. Kosovo je deo regionalnih organizacija i na bilateralnoj osnovi mnoge od tih stvari mogu da se rešavaju. Saradnja bezbednosnih službi, policija, diplomatskih aktera su ti koji su u prvoj liniji borbe protiv terorizma. Tako da, ko god se bori protiv terorizma, sigurno mu neće biti smetnja da pokuša da uključi Kosovo kroz instrumente kojima raspolaže”, smatra Vujačić.

Izabela Kisić

Izabela Kisić

Iskorak u saradnji Srbije i Kosova na temelju briselskog procesa definitivno bi čitavom regionu pomogao da se suoči sa svakodnevicom punom sve težih izazova. Međutim, dve strane još nisu primenile ono postignuto – iako je pred njima još mnogo razgovora. I ono što se čine, deluje više deklarativno, a mnogo manje suštinski – podvlači Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava.

Ne znamo da li postoji ikakva saradnja u borbi protiv terorizma između Srbije i Kosova. Tu je jako važna i iskrena razmena informacija, a kada gledam iz ove persektive ne verujem da toga ima. Srbija je ta koja sprečava da Kosovo postane deo Ujedinjenih nacija i OEBS-a koji takođe imaju važnu ulogu u borbi protiv terorizma. Blokadom Kosova mi apsolutno ne možemo imati uspeha u aktivnostima protiv terorizma – odnosno prevenciji terorizma i pre svega prevenciji odlazaka ljudi na ratišta.”

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG