Dostupni linkovi

logo-print

Ko je odgovoran za nesprovođenje Briselskog sporazuma


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Kako bi se krenulo sa radom na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), Beograd mora da ispuni svoje obaveze iz ranije postignutih briselskih sporazuma koji se tiču telefonskog broja, energetike i rasformiranja svojih struktura na Kosovu, poručuju kosovski zvaničnici.

S druge strane, srpski zvaničnici tvrde da se Beograd drži sporazuma, te da je Priština ta koja ometa sprovođenje dogovorenog.

Ministarka za dijalog u Vladi Kosova Edita Tahiri je odlučna – rad na izradi statuta o ZSO neće početi sve dok Srbija ne prekine blokadu sporazuma o pozivnom broju i o osamostaljenju elektromreže. Pre samog formiranja Zajednice, Srbija mora i da ukine svoje preostale ilegalne strukture na Kosovu.

U izjavi za RSE, Tahiri dodaje da je Srbija glavni krivac zašto se neki sporazumi ne sprovode ili se samo delimično sprovode, jer je blokirala konkretno delovanje potpisanih sporazuma na terenu, neispunivši neke od svojih obaveza.

„S obzirom na to da se o ova dva pitanja pregovara pet godina, i da do sada imamo samo potpisane sporazume koji nisu sprovedeni na terenu, onda smo jasni u tome da bez međunarodnog pozivnog broja, +383 koji će odobriti Medjunarodna telekomunikaciona unija a na predlog Austrije, i bez funkcionalizacije KOSTT-a kao nezavisnog operatera elektromreže, nećemo poduzeti ni jedan korak u vezi sprovođenja sporazuma o Zajednici, a koji se odnosi na izradu nacrta Statuta. Nismo počeli rad na tome i nećemo početi bez sprovođenja ova dva sporazuma“, kazala je Tahiri, dodajući da je s tim upoznat i Brisel.

Kako dodaje, na osnovu potpisanih sporazuma iz 2013., Kosovo je trebalo da dobije svoj pozivni broj 1. marta, dok je u februaru energetska mreža trebala da počne da radi nezavisno.

Edita Tahiri

Edita Tahiri

„Srbija je blokirala te procese, pa čak nije ni učestvovala na sastancima u Briselu, iako je bila pozvana od EU“, dodala je ona.

Sporazum o energeticipredviđa osnivanje nove elektroenergetske kompanije za snabdevanje potrošača koja će potpisati sporazume sa kosovskim operaterom KOSTT. Ova kompanija će vršiti snabdevanje električnom energijom i pružanje usluga distribucije potrošačima u četiri opštine na severu koje su nastanjene većinskim srpskim stanovništvom, a biće i u stanju da kupuje i prodaje električnu energiju na otvorenom tržištu.

S druge strane, Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u dosadašnjem sazivu Skupštine Srbije za RSE kaže:

„Što se pozivnog broja tiče, nije dogovor da Priština traži samostalno da dobije broj koje dobijaju države. Prema tome, ništa Srbija ne ometa nego se Priština ne drži Briselskog dogovora. Kada je energetika u pitanju, takodje Priština pravi problem, i oko registracije naših kompanija pravno postavlja neke nove prepreke pa onda optužuje Beograd da on navodno nije implementirao sporazum“, navodi Drecun.

Takođe, jedan od glavnih uslova za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom povezan je sa rasformiranjem paralelnih srpskih struktura na Kosovu. Edita Tahiri je najavila da će na ovom pitanju uskoro početi da radi jedna ekipa.

„Zajednicu formira Vlada Kosova nakog izrade statuta, a koji će biti u skladu sa odlukom Ustavnog suda po tom pitanju. Nakon statuta, sledi formiranje Zajednice od strane Vlade. Vlada Kosova neće dati zeleno svetlo za formiranje Zajednice bez potpunog rasformiranja preostalih paralelnih struktura Srbije na Kosovu. Na tom pitanju počeće da radi jedna grupa u kojoj će biti uključene tri strane a kako bi se te strukture rasformirale, isto kao što smo to uradili u slučaju policije, pravosuđa, civilne zaštite, carine. Uspostavili smo legalne opštine, ali delovanje preostalih ilegalnih opština i ostalih struktura prestaće pre nego što se formira Zajednica“, navela je Tahiri.

U Briselskom sporazumu i stoji da će Zajednica srpskih opština biti formirana u skladu sa pozitivnim zakonom. Ali, ta ugrađena takozvana konstruktivna nejasnoća, dovodi do toga da nije jasno da li se misli na postojeće pozitivno zakonodavstvo ili na neke zakone koji će biti promenjeni, iako će i dalje biti kosovski.

Nenad Đurđević

Nenad Đurđević

Ta ambivalencija dovodi do toga da svaka strana briselski sporazum interpretira kako joj odgovara, ocenjuje za RSE Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose.

On, međutim, ocenjuje da i poslednji istupi visokih zvaničnika EU sugerišu da Zajednica traba da bude formirana u skladu sa kosovskim ustavom.

„Srbija je insistirala na tome da se zakon Kosova promeni, tako da se osnuje Asocijacija onako kako je Beograd želeo. A s druge strane, Kosovo je reklo da će da se formirati po postojećim kosovskim zakonima. U suštini u briselskom sporazumu stoji da će pravne garancije pružati postojeći zakoni. Ono što svakako na Kosovu izaziva velike turbulencije jeste da Asocijaciji da neka veća ovlašćenja u pravcu izvršne nadležnosti koju asocijacija opština na Kosovu nema“, navodi Đurđević.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG