Dostupni linkovi

logo-print

Briselski dijalog između Beograda i Prištine čini se da je u poslednja dva i po meseca izgubio zamajac. Poslednji sporazumi postignuti su 25. avgusta, a u međuvremenu su na sceni tenzije između i Srbije i Kosova, kao i činjenica da je Brisel srpsko-kosovski dijalog gurnuo na zadnju ringlu, preokupiran sopstvenim nesuglasicama zbog preraspodele izbeglica. Sagovornici RSE različito odgovaraju na pitanje može li doći do zastoja u briselskom dijalogu.

Kroki pogled na Srbiju i Kosovo u nekoliko prethodnih dana: u Prištini blokada parlamenta, napetost između vlasti i opozicije, neraspoloženje zbog neulaska Kosova u UNESCO, privemena suspenzija Sporazuma o Zajednici srpskih opština od strane Ustavnog suda Kosova. U Beogradu neulazak Kosova u UNESCO uknjižen kao diplomatska pobeda Srbije, a odmah zatim optužbe na račun Prištine zbog suspenzije Sporazuma o Zajednici srpskih opština i neutralne pozicije Brisela.

I dok srpski zvaničnici optužuju Kosovo da je napustilo briselski proces, istovremeno uveravaju da će briselske razgovore sa Prištinom nastaviti.

Beograd ostaje posvećen dijalogu sa Prištinom i sa svoje strane daće maksimum da on uspe, izjavila je državna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Srbije Roksanda Ninčić.

Dobri poznavaoci briselskog procesa, međutim, pribojavaju se nedovoljne aktivnosti Evropske komisije u ubrzavanju tog procesa. Među njima je i Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam:

“Neverovatno je da iz Brisela, osim onog što je izjavila portparolka Kocijančič, da se Briselski sporazum mora sprovesti bez obzira na unutrašnje procedure, nema ozbiljnije reakcije. Mislim da je to ključ cele priče jer ako se to odloži na neodređeno vreme, a može, onda bi mogao doći u pitanje kompletan pregovarački proces i implementacija onog što je dogovoreno i što tek treba da bude dogovoreno”, upozorava Popov.

Evropska komisija, obuzeta napetostima u sopstvenim redovima zbog izbegličke drame kojoj se ne vidi kraj, kao da je popustila dizgine kad je u pitanju dinamika dijaloga između Beograda i Prištine. Portparolka Maja Kocijančič imala je da poruči samo to da Komisija očekuje da sporazum od 25. avgusta bude sproveden i da su obe strane odgovorne za svoj deo posla.

Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, ipak, ne očekuje neke veće zastoje u nastavku briselskog procesa:

“Poslednja događanja u vezi sa odlukom Ustavnog suda Kosova potkopavaju na izvestan način ionako krhko uspostavljeno poverenje u briselski proces. No, bez obzira na aktuelnu situaciju, čini se da upravo Brisel, koji je garant normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, odnosno, posrednik u njihovom dijalogu, trebalo bi da odigra presudnu ulogu kako bi se taj pozitivni proces nastavio, izgubljeno poverenje povratilo i kako bi se već implementiralo ono što je do sada dogovoreno. U tom kontekstu ne očekujem neke veće zastoje u nastavku briselskog procesa jer očekujem da će diplomatija u kratkom roku reagovati adekvatno, kako bi se nastavila normalizacija odnosa između Beograda i Prištine”, smatra Aleksandra Joksimović.

U Srbiji je posle neuspeha Kosova da postane član UNESCO nastala prava euforija. Nije se moglo ni izbrojati koliko puta je pala reč “pobeda”. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uslikan je sa obema rukama u vazduhu dok tvrdi kako je baš on lično odigrao ključnu ulogu u tome da zemlje Latinske Amerike glasaju protiv prijema Kosova u UNESCO.

“Odlučujući uticaj na rezultat glasanja o ulasku Kosova u Unesko imala je moja poseta Vatikanu, jer je to obezbedilo podršku zemalja Latinske Amerike”, izjavio je Nikolić.

Pojedine svetske agencije najpre su o ishodu glasanja u UNESCO izvestile da je odlučeno da Kosovo bude primljeno, da bi onda usledila ispravka da su pobedile Rusija i Srbija. Nema nikakve sumnje u to da je Rusija imala uticaja na to izjašnjavanje, ali podrška Rusije, nešto dugoročnije gledano, mogla bi se Srbiji vratiti kao bumerang, ocenjuje Aleksandar Popov:

“To košta, niko ne čini nikome neke usluge iz ljubavi ili zbog večitih prijateljstava, što je trajuća iluzija na ovim prostorima. Ova po drugi put učinjena usluga Rusije zahtevaće sigurno protivuslugu. Za sada je protivusluga tu jer za razliku od drugih zemalja nismo Rusiji uveli sankcije, za šta do sada nismo dobili sankcije od Brisela, niti neko oštrije upozorenje, mada nas stalno blago upozoravaju da moramo usaglasiti našu spoljnu politiku sa evropskom. To još nije došlo na dnevni red, ali sam siguran da će u skorije vreme to pitanje biti postavljeno, a onda ćemo se mi naći u veoma neugodnoj situaciji. Mislim da ta razapetost između Moskve i Brisela neće moći dugo da traje. Kakav će rasplet biti ne znamo, ali ne bi valjalo da bude odustajanje od EU integracija”, upozorava Aleksandar Popov.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG