Dostupni linkovi

logo-print

Briselski pregovori: Još dve decenije rada na normalizaciji


Zastava EU, ilustrativna fotografija

Zastava EU, ilustrativna fotografija

Igrom slučaja, na treću godišnjicu potpisivanja Briselskog dogovora sa ciljem normalizacije odnosa Beograda i Prištine, dve strane su hitno pozvane u Brisel kako bi se rešio najnoviji spor-najava Prištine da se više neće moći sa ličnim kartama koristiti prelazi između Srbije i Kosova i odgovor kosovskih Srba da će zauzvrat blokirati granične prelaze.

Iz Prištine i poruka da će se razgovarati i o problemu sa recipročnim priznavanjem ADR sertifikata (Evropski sporazum o međunarodnom drumskom transportu opasnog tereta) zbog čega je danima bio blokiran deo teretnog saobraćaja između Srbije i Kosova.

U tom paketu je odluka Prištine da usred predizborne kampanje zabrani ulazak na Kosovo Marka Đurića, direktora vladine Kancelarije za KiM (Kosovo i Metohija).

Ti najnoviji sporovi pokazuju koliko su krhki dogovori Srbije i Kosova, dok činjenica da još ništa nije učinjeno u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština na Kosovu (ZSO) ni tri godine nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, za Beograd praktično znači da ključni deo tog dokumenta Priština ne primenjuje.

"Temeljni stub Briselskog dogovora je Zajednica srpskih opština, jer ona je osnovni uslov za opstanak Srba, za njihovu perspektivu na KiM i za suživot koji treba izgraditi", kaže Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za KiM i narodni poslanik SNS u dosadašnjem sazivup arlamenta Srbije.

Briselski sporazum, podsetimo, potpisan je 19. aprila 2013. godine i sadrži 15 tačaka koje je trebalo implementirari, između ostalog: formiranje Zajednica srpskih opština, integrisanje policije sa severa Kosova u jedinstvenu Kosovsku policiju, integrisanje pravosudnih organa u pravni sastav Kosova, lokalni izbori u severnim opštinama 2013. godine, te razgovori o energetici i telekomunikacijama.

Drecun ocenjuje da su rešene neke stvari.

"Izlazak Srba na lokalne izbore, koji su bili organizovani u okviru zakonodavstva koje funkcioniše na KiM, Srbi učestvuju u parlamentarnom životu na KiM, imaju vlast u 10-ak opština, situacija u vezi sa kosovskom policijskom službom se privodi kraju, slično je sa sudstvom i tužilaštvom, ima mnogo problema i u vezi sa energetikom i telekomunikacijama, ali ipak se postepeno rešava", primećuje Drecun.

Dušan Janjić

Dušan Janjić

Briselski sporazum je dostigao maksimum, kaže Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose.

Potpisano je ili parafirano preko 30 sporazuma, i preko stotinu uredbi, rezolucija i slično.

Međutim, realnost je drugačija, pa će, kaže Janjić, proces normalizacije i briselski pregovori trajati najmanje još dve decenije.

"U redu, bolje i to nego rat", komentariše Dušan Janjić.

On dalje navodi da spoplitanja u primeni dogovorenog ima na obe strane. I jedna i druga vlada imaju žestoke političke i interesne protivnike procesu normalizacije.

"To je drama koja potresa i Kosovo i Srbiju. Liči na Bugarsku 1993-1995. godine. Dakle, sledeći korak posle ovih izbora u Srbiji i na Kosovu, uz pritisak međunarodne zajednice je – ili će biti kao u Bugarskoj, kanalisanje, izbacivanje iz političkog odlučivanja neformalnih kriminalno političkih, poslovnih struktura pod snažnim uticajem Moskve, ili će sve stati", zaključuje Dušan Janjić.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

XS
SM
MD
LG