Nedovoljan napredak zemalja Zapadnog Balkana u borbi protiv trgovine ljudima, ukazuje Stejt department

Zemlje Zapadnog Balkana u borbi protiv trgovine ljudi beleže određene napretke, ali i dalje nemaju efikasne mehanizme za suočavanje s tim problemom i ne ispunjavaju međunarodne kriterijume za iskorenjivanje te kriminalne delatnosti, navodi se u izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima za 2026.

U izveštaju za Srbiju i Crnu Goru navodi se da ne ispunjavaju u potpunosti minimalne standarde za iskorenjivanje trgovine ljudima, za Bosnu i Hercegovinu da i dalje nema efikasan mehanizam, dok se za Kosovo ukazuje da se izriču kazne zakonskog minimuma.

Srbija: Mali napredak u istrazi prinudnog rada

Vlada Srbije ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za iskorenjivanje trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore u tom pravcu, konstatovano je u Izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima za 2026. godinu.

Čitajte:

Pod pretnjom smrću terane na prostituciju: U Srbiji prva presuda za trgovinu ženama iz Kine

U izveštaju se konstatuje da je protiv manjeg broja osumnjičenih trgovaca ljudima pokrenut krivični postupak, kao i da je Vlada nastavila da trgovce ljudima goni za krivična dela za koja su propisane blaže kazne.

"Identifikovano je manje žrtava, a vlasti su nastavile da neprimereno kažnjavaju žrtve isključivo zbog protivpravnih dela koja su počinile kao neposrednu posledicu toga što su bile žrtve trgovine ljudima", stoji u izveštaju.

Upozorava se i da je ostvaren mali napredak u istrazi koja je i dalje u toku i koja se odnosi na stotine stranih radnika izloženih uslovima prinudnog rada u fabrici i rudniku u vlasništvu kineskih državljanina.

Čitajte:

Šta se zna o optužbama za 'prinudni rad' zbog kojih Ziđin ne može da izvozi bakar iz Srbije u SAD?

Primećuje se i da je Vlada intenzivirala napore organa za sprovođenje zakona u borbi protiv trgovine ljudima, te da su kriminalizovani trgovina ljudima u svrhu seksualne i radne eksploatacije.

Prema izveštaju tokom 2025. godine, u Srbiji je zvanično identifikovano 58 žrtava trgovine ljudima, dok ih je 2024. godine bilo 64.

Od ukupnog broja identifikovanih žrtava, njih 26 bilo je izloženo seksualnoj eksploataciji, 18 radnoj eksploataciji, dok je 14 osoba bilo žrtva više različitih oblika trgovine ljudima.

Dodaje se i da su sudovi osudili 27 trgovaca ljudima.

U izveštaju Stejt departmenta se navodi da je Vlada nastavila da sprovodi aktivnosti na zaštiti žrtava trgovine ljudima i na prevenciji, kao i da je pružala pomoć žrtvama koje su se pojavljivale kao svedoci kako bi podržala njihovo učešće u krivičnim postupcima.

Bosna i Hercegovina: Malo osuđujućih presuda

Bosna i Hercegovina je napravila pomak u procesiranju slučajeva trgovine ljudima, ali država još uvek nema efikasan mehanizam za potpuno iskorenjivanje ovog problema, navodi se u izveštaju američkog Stejt departmenta.

Dokument donosi detaljne podatke za oba entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku, kao i za Brčko distrikt kao zasebnu administrativnu jedinicu.

Najveće zamerke odnose se na rad pravosuđa na lokalnom nivou. Tako sudovi u Republici Srpskoj četvrtu godinu zaredom beleže nulu kada je reč o osuđujućim presudama za ova krivična dela, dok u Brčko distriktu takvih presuda nema drugu godinu zaredom.

Sjećaš li se Olene Popik?

Državno tužilaštvo je prošle godine pokrenulo osam novih istraga, a podignute su optužnice protiv četiri osobe zbog seksualne eksploatacije. Međutim, državni sud je izrekao samo jednu osuđujuću presudu, i to na kaznu od deset meseci zatvora.

Sličan trend beleži se i u Federaciji BiH, gde su sudovi osudili ukupno sedam osoba. Dok je jedan trgovac ljudima dobio kaznu od 18 godina zatvora, ostali su osuđeni na kazne u rasponu od mesec dana do pet godina.

S druge strane, u Republici Srpskoj i Brčko distriktu situacija je još lošija. Iako je policija otvorila nekoliko novih istraga, tužilaštva nisu podigla nijednu optužnicu, pa su sudovi ponovo završili godinu bez ijedne presude.

Kada je reč o zaštiti, u izveštaju se ističe da su vlasti uložile veće napore, pri čemu su identifikovane 63 žrtve, od kojih je 57 zbrinuto.

Najveći broj njih eksploatisan je za prisilni rad, a sedam osoba bilo je žrtva seksualne trgovine.

Većinu žrtava čine maloletnici – 36 devojčica i 12 dečaka. Više od trećine žrtava, odnosno njih 26, bili su strani državljani.

Čitajte:

Žrtve trgovine ljudima teško do obeštećenja u BiH

Međutim, državni mehanizmi i službene procedure na terenu se primenjuju neujednačeno od kantona do entiteta.

Posmatrači upozoravaju da nadležni službenici često ne znaju za ova pravila ili ih zaobilaze zbog nedostatka obuke za proaktivno prepoznavanje žrtava.

Zbog toga, kao i zbog činjenice da su budžetska izdvajanja za usluge koje pružaju nevladine organizacije pala sa 210 na 190 hiljada maraka (oko 95 hiljada eura), u sigurnim kućama nedostaje specijalizovana pomoć, posebno za decu.

Izveštaj potvrđuje da je Bosna i Hercegovina i dalje zemlja porekla, tranzita i odredišta za trgovinu ljudima.

Domaće žene i devojčice najčešće završavaju u lancu seksualne eksploatacije unutar zemlje, skrivene u privatnim objektima i motelima, dok su romska deca izložena prisilnom prosjačenju, džeparenju i ugovorenim brakovima.

Trgovci ljudima u BiH eksploatišu i strane državljane iz susednih i zapadnoevropskih zemalja, ali i iz Azije. Posebno su ugroženi migranti i izbeglice s Bliskog istoka i iz Severne Afrike koji prolaze kroz državu, a unutar te populacije najranjivije su žene i deca bez pratnje.

Istovremeno, državljani BiH postaju žrtve i izvan granica zemlje, gde ih širom Evrope prisiljavaju na rad u građevinarstvu i drugim sektorima.

Kosovo: Bez istrage svih slučajeva prisilnog prosjačenja dece

Pravosuđe na Kosovu izriče više zatvorskih kazni za trgovce ljudima nego ranije, ali su one i dalje, uglavnom, ispod zakonskog minimuma, stoji u novoj oceni američkog State Departmenta.

Vlasti su povećale budžet za prevenciju i pomoć žrtvama, a zvanična analiza pokazuje da je ispunjen i značajan deo ciljeva iz nacionalnog akcionog plana.

Ipak, State Department upozorava na ozbiljne propuste u zaštiti najranjivijih.

Broj optuženih trgovaca ljudima je u padu, a iako kosovski krivični zakon propisuje stroge kazne – od pet do 12 godina zatvora za punoletne žrtve, te do 15 godina za decu – sudska praksa pokazuje drugačiju sliku.

Zvanična statistika beleži da su vlasti procesuirale 34 osumnjičene osobe, što je manje u odnosu na 49 iz prethodne godine.

Dok je policija radila na četiri nova slučaja i nastavila istrage iz ranijeg perioda, sudovi su osudili tri osobe za seksualnu trgovinu. Izrečene su dve zatvorske kazne – od tri godine, te pet i po godina uz novčanu kaznu – dok je jedan trgovac dobio uslovnu kaznu od godinu dana.

Čitajte:

Od Latinske Amerike do Kosova: Putevi trgovine ženama zbog seksualnog izrabljivanja

U izveštaju se upozorava da kazne ispod zakonskog minimuma umanjuju odgovornost počinilaca i ugrožavaju sigurnost žrtava.

Zabeležen je i krivični progon 17 osoba zbog korišćenja seksualnih usluga žrtava trgovine ljudima, ali u ovim slučajevima nije bilo osuđujućih presuda.

Propusti su, kako se navodi u izveštaju, vidljivi u radu policije na terenu, koja deluje kroz osam regionalnih jedinica sa 45 službenika. Policija i dalje prisilno prosjačenje dece u pratnji roditelja tretira kao zanemarivanje ili zlostavljanje, a ne kao trgovinu ljudima, uz obrazloženje da takvi slučajevi ne ispunjavaju zakonsku definiciju ovog krivičnog dela.

Posmatrači ističu da većini tužilaca i sudija nedostaju obuka i iskustvo, posebno kada je reč o slučajevima koji uključuju emocionalnu kontrolu ili psihološku prisilu, zbog čega se izriču blage kazne ili se slučajevi terete za lakša krivična dela.

U izveštaju se navodi i kako vlasti nisu istraživale sve slučajeve prisilnog prosjačenja dece kao trgovinu ljudima.

Zbog neadekvatnih procedura identifikacije kod prisilnog prosjačenja, kako se navodi u izveštaju, vlasti nisu efikasno sprečile kažnjavanje potencijalnih žrtava za nezakonita dela koja su počinile kao direktnu posledicu toga što su bile žrtve trgovine ljudima.

Istovremeno, Vlada nije obezbijedila napore za reintegraciju i drugu dugoročnu pomoć, kako se ističe, posebno za decu i žrtve kojima je potrebna psihosocijalna podrška.

Kada je reč o zaštiti, vlasti na Kosovu su prošle godine identifikovale 13 žrtava trgovine ljudima. Sve identifikovane osobe bile su domaći državljani izloženi seksualnoj eksploataciji, među kojima dve žene i 11 devojčica.

Posmatrači upozoravaju i na nedostatak napora za prepoznavanje žrtava prisilnog prosjačenja, posebno među decom. Ipak, nevladine organizacije ocenjuju da sam proces upućivanja žrtava na pomoć dobro funkcioniše.

Vlada pruža smeštaj, lečenje, savetovanje i pravnu pomoć kroz saradnju sa civilnim društvom, te je tokom 2025. zbrinuto 18 osoba.

U izveštaju se navodi da država obezbeđuje pravnu zaštitu za strane žrtve, te podršku žrtvama-svedocima kroz posebne prostorije za ispitivanje dece i opremu za svedočenje na daljinu uz zaštitu identiteta.

Međutim, zbog neadekvatne provere, vlada nije efikasno sprečila kažnjavanje žrtava za krivična dela koja su počinile pod prisilom.

Centri za socijalni rad nemaju dovoljno osoblja i kapaciteta da adekvatno odgovore na ulogu pravnih staratelja deci žrtvama, a sistem naročito zakazuje u pružanju ciljane i dugoročne psihijatrijske i socijalne podrške za decu i osobe koje su više puta bile žrtve trgovine ljudima.

Kada je reč o prevenciji, vlasti na Kosovu beleže pojačan angažman kroz rad posebnog nacionalnog tela koje koordinira međuresorne napore.

Finansijska podrška za ove namene porasla je na 15.000 eura, u odnosu na 3.550 eura iz prethodne godine. Novac je usmeren na javne kampanje i rad SOS telefona.

Čitajte:

'Dani užasa, izolacije i beznađa': Ispovest žrtve trgovine ljudima

Država ulaže napore i u smanjenje potražnje za komercijalnim seksualnim uslugama kroz krivični progon i kažnjavanje osoba koje koriste usluge žrtava trgovine ljudima.

Iako su efikasno regulisani posrednici pri zapošljavanju, a inspektori rada redovno obilaze teren, u sistemu postoji propust.

Naime, inspektori rada nemaju obuku za prepoznavanje trgovine ljudima, pa tokom cijele godine policiji nisu prijavili nijedan sumnjiv slučaj sa terena.

Profil trgovine ljudima pokazuje da je Kosovo prostor eksploatacije žrtava seksualne trgovine, ali i prisilnog rada.

Trgovci vrbuju žene i devojčice lažnim obećanjima o braku ili zaposlenju za poslove plesačica i pevačica, a potom ih prisiljavaju na seksualne usluge u privatnim kućama, stanovima, noćnim klubovima i salonima za masažu.

Prisila na prosjačenje najviše pogađa decu s Kosova, iz Albanije i drugih susednih zemalja.

Većina žrtava seksualne eksploatacije su devojčice s Kosova, ali su evidentirane i žrtve iz zemalja regije te Istočne Evrope, kao i strane žrtve iz Kolumbije, Meksika, Tajlanda i Venecuele.

Istovremeno, državljani Kosova izloženi su seksualnoj trgovini i prisilnom radu širom Evrope.

Crna Gora: Većinu slučajeva pokreću nevladine organizacije

Crna Gora beleži veći angažman u sprovođenju zakona, istraživanju i osuđivanju trgovaca ljudima, ali državni sistem i dalje ne ispunjava ključne međunarodne kriterijume za potpuno iskorenjivanje ovog problema, navodi se u novoj oceni američkog State Departmenta.

Pozitivni koraci ogledaju se u većem broju identifikovanih žrtava, usvajanju novih smernica za njihovu odštetu, imenovanju nacionalnog koordinatora, te usvajanju četverogodišnje strategije i akcionog plana za borbu protiv trgovine ljudima.

Međutim, ozbiljni sistemski propusti i dalje su prisutni u nekoliko ključnih oblasti.

Specijalizovanoj policijskoj jedinici za borbu protiv trgovine ljudima nedostaju resursi i kapaciteti, a vlasti moguće slučajeve i dalje procesuiraju kao lakša krivična dela sa manjim kaznama.

Čitajte:

U Crnoj Gori u 2025. evidentirano 50 žrtava trgovine ljudima, 36 maloletnih, navela Vlada

Državni sistem nema dovoljno prevodilaca za strane državljane, dok se procedure licenciranja pokazuju kao prepreka za nevladin sektor. Naime, država od organizacija traži da budu vlasnici nekretnina u kojima otvaraju skloništa, što onemogućava kvalifikovana udruženja da se uopšte prijave za rad.

Kada je reč o sprovođenju zakona, crnogorski Krivični zakonik za trgovinu radnom snagom i seksualnu eksploataciju propisuje kazne od jedne do deset godina zatvora, što je srazmerno kaznama za druga teška krivična dela poput silovanja.

Zvanična statistika beleži jasan rast policijskih aktivnosti. Policija je pokrenula 20 novih istraga, a najveći deo odnosio se na trgovinu radnom snagom.

Čitajte:

Kako je Moldavka S.Č. ostala simbol svih žrtava trgovine ljudima u Crnoj Gori

Sličan trend beleži se i kod krivičnog progona, gde je procesuirano 25 osumnjičenih osoba. Pravosuđe je u sedam odvojenih slučajeva osudilo ukupno devet trgovaca ljudima – i to za prisilni rad i prosjačenje. Izrečene zatvorske kazne kretale su se u rasponu od jedne do pet godina.

U izveštaju se napominje da država sarađuje s drugim vladama na međunarodnim operacijama i sprovodi obuke za policajce, tužioce i sudije u partnerstvu s nevladinim sektorom.

Ipak, vlasti u ovom izveštajnom periodu nisu prijavile nijednu istragu, optužnicu ili osuđujuću presudu protiv zvaničnika u državnim institucijama zbog saučesništva u ovim krivičnim delima.

Kada je reč o zaštiti, u Crnoj Gori su prošle godine identifikovane 43 žrtve trgovine ljudima. Među njima su bila 32 deteta i 11 odraslih osoba, a najveći broj – čak 38 žrtava – bio je izložen prisilnom radu.

Iako država ima zvanične procedure, posmatrači upozoravaju da policija i tužioci ne postupaju dovoljno proaktivno na terenu, te da većinu tekućih slučajeva pokreću i upućuju nevladine organizacije.

Pomoć i smeštaj obezbeđeni su za 42 žrtve kroz saradnju sa civilnim društvom. Država je sa 50.000 eura finansirala rad jednog skloništa nevladinog sektora za punoletne žene, dok je budžet za državnu ustanovu za decu žrtve porastao na blizu 204.000 eura.

Čitajte:

Crna Gora suočena s porastom trgovine ljudima, djeca čine većinu žrtava, kaže Savjet Evrope

Ipak, organizacije civilnog društva upozoravaju na ozbiljan problem – državno sklonište za decu nalazi se u krugu popravnog doma za maloletnike s problemima u ponašanju, što direktno ugrožava bezbednost i privatnost žrtava. Dodatni propust je i potpuni nedostatak smeštaja i podrške za muškarce.

U izveštaju se navodi da zakon stranim državljanima nudi pravnu zaštitu i privremeni boravak kako bi se sprečilo njihovo proterivanje, a obezbeđuje se i podrška žrtvama-svedocima u sudskim postupcima.

Međutim, posmatrači ističu da vlasti žrtvama i dalje dodeljuju advokate koji imaju malo ili nimalo iskustva u ovoj oblasti. Sudovi i dalje ne izriču odštete žrtvama u okviru krivičnih presuda, ali je država usvojila i počela primenjivati nove smernice za njihovu kompenzaciju.

Crna Gora je i dalje prostor eksploatacije domaćih i stranih državljana. Lanac trgovine ljudima, uglavnom, vode muškarci, pripadnici organizovanih kriminalnih grupa sa područja Zapadnog Balkana.

U lancu seksualne eksploatacije unutar zemlje najčešće završavaju žene i devojčice iz Crne Gore, susednih balkanskih država. Trgovci ih najčešće iskorištavaju u ugostiteljskom sektoru – unutar barova, restorana, noćnih klubova i kafića. S druge strane, deca su najčešće izložena prisili na prosjačenje.

Kada je reč o trgovini radnom snagom, u izveštaju se izdvaja slučaj radnika iz Azerbejdžana. Njih su trgovci ljudima vrbovali lažnim obećanjima, a potom ih eksploatisali u građevinskom sektoru kroz uskraćivanje plata, prisilni prekovremeni rad i neadekvatan smeštaj.

Severna Makedonija: Lokalna policija privodila i deportovala potencijalne žrtve

Izveštaj Stejt departmenta o trgovini ljudima je i za Severnu Makedoniju naveo da Vlada ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za iskorenjivanje trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore u tom pravcu.

Navodi se da je osuđen veći broj trgovaca ljudima i izmenjen Krivični zakonik kojom je prinudno prosjačenje dece uključeno kao oblik trgovine decom.

Međutim, konstatuje se da su organi vlasti istraživali manji broj slučajeva u kojima su osumnjičeni bili trgovci ljudima i pokrenuli krivične postupke protiv manjeg broja osumnjičenih, a identifikovano je i manje žrtava.

Prema izveštaju sudovi su trgovcima ljudima izricali kazne zatvora ispod zakonom propisanih minimalnih kazni, dok Tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju nije raspolagalo dovoljnim resursima za postupanje u svim predmetima iz svoje nadležnosti.

Navedeno je da Vlada nije obezbeđivala specijalizovanu pomoć muškarcima koji su žrtve trgovine ljudima, a nisu postojale ni usluge dugoročne podrške za sve žrtve.

U izveštaju stoji i da je Vlada u manjoj meri intenzivirala napore organa za sprovođenje zakona u borbi protiv trgovine ljudima, te da je kriminalizovana trgovina ljudima u svrhu seksualne eksploatacije i radne eksploatacije.

Navodi se da su sudovi osudili šest izvršilaca krivičnog dela trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, u poređenju sa četiri osuđena trgovca ljudima tokom 2024. godine.

Konstatuje se i da kazne nisu bile u skladu sa zakonom propisanim minimalnim kaznama niti su odražavale prirodu počinjenog krivičnog dela.

Prema izveštaju tokom 2025. godine, Vlada je identifikovala tri žrtve i uputila ih na odgovarajuće usluge zaštite i podrške, u poređenju sa 39 žrtava tokom 2024. godine.

Kao i prethodnih godina, izveštaji su ukazivali, kako se navodi, na to da je lokalna policija privodila i deportovala potencijalne žrtve, uključujući osobe koje su se bavile pružanjem komercijalnih seksualnih usluga, a da prethodno nije proverila postojanje indikatora trgovine ljudima.

Konstatuje se i da je Vlada nastavila da sprovodi aktivnosti na prevenciji trgovine ljudima.

Albanija: Policija i tužilaštvo nemaju dovoljno specijalizovanog iskustva i kapaciteta

I za Albaniju je rečeno da Vlada ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za iskorenjivanje trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore u tom pravcu.

To podrazumeva pokretanje krivičnih postupaka protiv većeg broja osumnjičenih za trgovinu ljudima i identifikovanje većeg broja žrtava.

Takođe se navodi da je Vlada usvojila nove standardne operativne procedure za identifikaciju žrtava i pružanje pomoći, kao i da je povećala finansijska sredstva za zaštitu žrtava.

Međutim, dodaje se, da lokalna policija i tužilaštva u okruzima nisu imali dovoljno specijalizovanog iskustva i kapaciteta za istragu i krivično gonjenje slučajeva trgovine ljudima, te su takve slučajeve procesuirali kao krivična dela za koja su predviđene blaže kazne.

Navedeno je i da Vlada nije raspolagala dovoljnim resursima za pružanje dugoročnih usluga i podrške žrtvama.

Konstatuje se da je Vlada nastavila sa sprovođenjem aktivnosti na planu krivičnog gonjenja, te da su kriminalizovani trgovina ljudima u svrhu seksualne i radne eksploatacije.

Prema izveštaju, policija je tokom 2025. godine istraživala 54 slučaja, u poređenju sa 69 slučajeva tokom 2024. godine.

Vlada je pokrenula krivične postupke protiv šest optuženih za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, u poređenju sa četiri optužena za isto krivično delo tokom 2024. godine.

Sudovi su osudili četiri počinioca trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije.

Čitajte:

Više od 50 posto svih imigranata iz Evrope su žene

Dodaje se da Vlada nije prijavila nijednu istragu, krivično gonjenje ili osudu državnih službenika koji su bili umešani u krivična dela trgovine ljudima.

Navedeno je i da je Vlada sarađivala sa vladama drugih država u sprovođenju policijskih operacija.

U izveštaju se kaže da su posmatrači i dalje izveštavali da Albanska državna policija i Generalno tužilaštvo nemaju dovoljno specijalizovanog iskustva i kapaciteta za istragu i krivično gonjenje slučajeva trgovine ljudima.

Konstatuje se da je Vlada pojačala napore u oblasti zaštite žrtava i da je tokom 2025, identifikovala 78 potencijalnih žrtava, u poređenju sa 68 potencijalnih žrtava tokom 2024. godine.

Ali je konstatovano da su organi za sprovođenje zakona retko pokretali istrage kada bi organizacije civilnog društva identifikovale potencijalnu žrtvu.

Vlada je neposredno i u saradnji sa organizacijama civilnog društva obezbeđivala smeštaj, zdravstvenu zaštitu, savetovanje, pravne usluge i pomoć pri repatrijaciji.