Godišnji izveštaj o napretku Srbije donosi loše ocene iz Brisela za bivšu vlast

Srbija je zabeležila dalje nazadovanje u slobodi medija i nije ostvarila napredak u Poglavlju 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, dok je u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala napredak ograničen.

Napretka nema ni u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, gde se usklađenost Srbije sa Evropskom unijom ocenjuje kao niska.

To su ključne ocene iz godišnjeg izveštaja o Srbiji koji će Evropska komisija objaviti u sredu, 4. novembra. Radio Slobodna Evropa (RSE) imao je uvid u sadržaj dokumenta, koji je najvažnija godišnja ocena za svaku državu koja teži članstvu u Evropskoj uniji.

Izveštaj o Srbiji deo je takozvanog paketa proširenja, koji Evropska komisija objavljuje jednom godišnje, najčešće u oktobru ili novembru.

Paket čine opšti dokument o politici proširenja, u kojem Komisija daje širu ocenu procesa i preporuke, kao i pojedinačni izveštaji za svaku zemlju kandidata i potencijalnog kandidata – za zemlje Zapadnog Balkana, Tursku, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju.

Evropska komisija u njima ocenjuje stepen pripremljenosti i napredak zemlje u protekloj godini, a države članice na osnovu tih ocena odlučuju o daljim koracima u pregovorima.

Čitajte:

EU spremna na saradnju sa budućom vladom Srbije poručile Kos i Kallas

Izveštajni period obuhvata vreme od kraja prošle godine do kraja septembra 2026.

Ocene se stoga odnose na rad prethodne vlasti, koju je predvodila Srpska napredna stranka (SNS), i ne obuhvataju vanredne parlamentarne izbore održane 25. oktobra. Na tim izborima ubedljivu pobedu odnela je Studentska lista, a SNS posle 14 godina na vlasti prelazi u opoziciju.

'Zarobljena država' i polarizacija

Srbija se, uz Bosnu i Hercegovinu, Gruziju i Tursku, navodi kao zemlja u kojoj je rizik od "zarobljene države" i dalje izražen.

Kada je reč o funkcionisanju demokratskih institucija, u izveštaju se ističe da ga je tokom izveštajnog perioda otežavala dugotrajna i polarizovana politička situacija, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Pominju se masovni studentski i građanski protesti, kao i nastavak incidenata i napada na studente, aktiviste i mirne demonstrante, pri čemu nadležne institucije, uključujući policiju, u većini slučajeva nisu preduzele dalje mere.

Navodi se da je policija u više navrata ulazila u univerzitetske prostorije, uključujući intervenciju u Rektoratu u Novom Sadu u septembru 2025, posle koje je ostala na licu mesta nekoliko nedelja, kao i u zgradu Univerziteta u Beogradu u aprilu 2026. Podseća se i na upad u sedište jedne opozicione parlamentarne stranke u Beogradu u martu ove godine.

"U nekoliko slučajeva napada na aktiviste, medije i domaće izborne posmatrače, policija je bila prisutna, ali nije reagovala. Bilo je veoma malo javnih izveštaja o merama preduzetim protiv policajaca koji su navodno učestvovali u slučajevima policijske brutalnosti", navodi se u dokumentu.

Prema izveštaju, državni zvaničnici nastavili su da proteste predstavljaju kao "obojenu revoluciju" podržanu iz inostranstva i tvrde da je njen cilj rušenje ustavnog poretka, "bez potkrepljujućih dokaza".

Čitajte:

EU upozorava Srbiju da je špijuniranje političkih protivnika, ako se potvrdi, neprihvatljivo  'Ja sam žrtva Pegaza': Vlast u Srbiji pod optužbama za nezakonito špijuniranje 'Veoma zabrinjavajuće': Novi nalazi HRW o potencijalnom uvozu špijunskih softvera u Srbiju

Dodaje se i da, iako je Evropski sud za ljudska prava još u aprilu 2025. izrekao privremenu meru, vlasti najavljuju gonjenje onih koji javno govore o navodnoj upotrebi zvučnog topa na protestu 15. marta 2025, što zastrašuje građane i guši slobodu izražavanja.

Mediji i civilno društvo pod pritiskom

Izveštaj potvrđuje da je Srbija nastavila da nazaduje u oblasti slobode medija, uz nastavak zastrašivanja novinara i govora mržnje prema njima. Bezbednost novinara u Srbiji i dalje je razlog za zabrinutost, jer, kako se navodi, došlo do "daljeg pogoršanja".

Slična ocena odnosi se i na civilno društvo: organizacije civilnog društva izložene su sve većem pritisku, napadima i zastrašivanju.

Od vlasti u Srbiji traži se i da proaktivnije i objektivnije komuniciraju o proširenju EU i da suzbijaju dezinformacije.

Čitajte:

Raste broj novinara i aktivista koji zbog pretnji i pritisaka beže iz Srbije

Ratni zločini

Poseban deo izveštaja posvećen je reakciji državnih vlasti i političara u Srbiji na smrt osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Ocenjuje se da Mladićeva sahrana, uz podršku i prisustvo visokih zvaničnika, doprinosi glorifikaciji ratnih zločina. "To potkopava put Srbije ka EU", navodi se u dokumentu.

Prema izveštaju, Srbija tek treba da pokaže istinsku posvećenost istraživanju i presuđivanju predmeta ratnih zločina. Navodi se da Srbija i dalje izbegava gonjenje visokorangiranih osumnjičenih, uz sporo procesuiranje i zaostatak od više od 1.800 predmeta, "što i dalje predstavlja veoma ozbiljnu zabrinutost".

"Brojne srpske političke stranke, političari i mediji nastavili su da pružaju podršku osuđenim ratnim zločincima i negiraju ratne zločine, uključujući genocid u Srebrenici, bez ikakvih posledica", ocenjuje se u izveštaju.

Odnosi sa susedima

Kada je reč o dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, u izveštaju se ocenjuje da su unutrašnjopolitičke preokupacije na obe strane sprečile odlučne korake ka sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji, dogovorenog 2023. u Briselu i Ohridu.

Situacija na severu Kosova tokom izveštajnog perioda ocenjuje se kao mirna, ali krhka.

Kao i prethodnih godina, Evropska komisija poručuje da je i za Srbiju i za Kosovo napredak na evropskom putu i dalje povezan sa suštinskim napretkom u normalizaciji odnosa.

"Normalizacija nije samo uslov na evropskom putu. Ona je ključna za bezbednost, stabilnost i ekonomski razvoj oba društva i šireg regiona. Izostanak napretka nosi političku i ekonomsku cenu i preti da obe strane zaostanu u trenutku kada je proces proširenja ponovo dobio zamah", navodi se u dokumentu.

Čitajte:

Ilija Srdanović za RSE: Evrointegracije i dijalog o Kosovu biće nastavljeni

Odnosi sa Crnom Gorom ocenjuju se kao "generalno stabilni", ali se dodaje da je tokom izveštajnog perioda bilo međusobnih optužbi, naročito u vreme obeležavanja 20. godišnjice crnogorske nezavisnosti. Navodi se da je (sada već bivši) predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao nekoliko izjava kojima je dovodio u pitanje nezavisnost Crne Gore.

U izveštaju se pominje i incident uoči samita u Tivtu, kada je crnogorska policija 3. juna 2026. vratila u Beograd čarter let sa 87 Vučićevih pristalica, kod kojih su pronađeni komunikaciona oprema i transparent "Srbija pobeđuje".

Srbija je zauzvrat pooštrila kontrole i zadržavala crnogorske državljane na granici i na beogradskom aerodromu.

S tim u vezi spominje se da je Srbija učestvovala na samitu u junu u Tivtu, ali da je bojktovala samit EU-Zapadni Balkan prošlog decembra u Briselu.