UEFA i FIFA traže da politika izađe iz fudbala u Srbiji

Evropska fudbalska unija UEFA i Svetska fudbalska federacija FIFA zatražile su od Fudbalskog saveza Srbije (FSS) da do polovine decembra izabere novo rukovodstvo po demokratskim principima, izjavio je Novica Tončev, funkcioner FSS-a, za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Fudbalski savez Srbije 15. jula usvojio je novi Nacrt Statuta FSS, po kom državni i partijski funkcioneri ne mogu istovremeno da budu i na pozicijama u fudbalu, i dao ga na javnu raspravu u narednih mesec dana.

Ukoliko ovaj dokument bude usvojen i sproveden u praksi značio bi veliku promenu u ovdašnjoj fudbalskoj organizaciji koju još od osnivanja pre više od 100 godina, posebno u poslednje tri decenije, prati političko kadriranje.

U ingerenciji Fudbalskog saveza Srbije, organizacije koja upravlja fudbalskim sportom u državi, je 3.087 klubova.

Novica Tončev, koji je i potpredsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) i ministar bez portfelja u Vladi Srbije, rekao je RSE da je preporuka da se Statut FSS-a usaglasi sa statutima UEFA i FIFA i da se delegati izaberu na demokratski način, u skladu sa domaćim Zakonom o sportu koji ne dozvoljava duple funkcije.

„Hoćemo da izbacimo politiku iz fudbala. U Statutu UEFA-e ne pominju se pojedinci ali piše da država ne može da se meša u rad sporta. Znači, institucije države, Vlada, Skupština, da se ne mešaju u fudbal“, naveo je Tončev.

Skupština FSS-a ima 73 delegata koje daju regionalni savezi, klubovi, sudijska i trenerska organizacija, kao i udruženje fudbalskih reprezentativaca. Kao najviši organ fudbalske organizacije, Skupština bira predsednika na mandat od četiri godine i rukovodstvo saveza. Po predlogu novog Statuta, u Skupštini FSS prvi put bi trebalo da bude i predstavnik fudbalera kog određuje Sindikat profesionalnih fudbalera koji je priznat od strane Međunarodnog saveza profesionalnih fudbalera (FIFPro).

Tončev je rekao da je suština promena da svako ko ispunjava uslove, pa i političar, može da se kandiduje za poziciju u FSS ali da u slučaju izbora mora da napusti prethodnu funkciju.

Tončev: Poštujem pravila

On je naglasio da to važi za sve pa i za njega, koji je trenutno predsednik Fudbalskog saveza regiona Istočne Srbije sa sedištem u Nišu, član Skupštine FSS-a, član Izvršnog odbora FSS-a, ministar i funkcioner SPS-a.

„Ako rešim da se kandidujem u Fudbalskom savezu, onda ću da izađem iz Vlade. Ili neću da se kandidujem u FSS, a ostaću u Vladi. Ja ću pravila da poštujem“, rekao je Tončev.

Reprezentacija Srbije u fudbalu više od 20 godina nije učestvovala na Evropskom prvenstvu, od šampionata 2000. u Belgiji i Holandiji (na fotografiji tim Srbije pred meč sa Crnom Gorom u oktobru 2018. godine)

Propisi krovne fudbalske organizacije u Srbiji, koji su uvedeni u vreme njenog donedavnog predsednika i funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Slaviše Kokeze, prvom čoveku FSS-a daju neograničena ovlašćenja u izboru kadrova.

Kako je u FSS-u rečeno za RSE, predstavnici UEFA i FIFA boravili su u Beogradu tokom prethodne sednice Skupštine FSS krajem juna i aktuelni statut ocenili kao nedemokratski i protivan njihovim pravilima. Zbog toga su, kako kažu u FSS, evropska i svetska organizacija čvrsto sugerisale da se u saradnji sa njima usvoji novi dokument po kom će do kraja godine biti izabrani novi predsednik, rukovodstvo i članovi organa FSS.

Poledica: Politika odlučuje

Predloženi statut između ostalog propisuje uslove da je kandidat za članstvo u FSS aktivan u fudbalskoj organizaciji, da nije osuđivan za krivična dela, da nema poziciju u političkoj stranci (član glavnog odbora, predsedništva, izvršnog organa), kao i da ne obavlja javnu funkciju (ministar, član parlamenta, gradonačelnik, odbornik, i slično). Osoba koja aplicira trebalo bi da ispuni i kriterijum da na pomenutim političkim dužnostima nije bila u poslednjih godinu dana koje prethode kandidaturi.

Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Srbije Nezavisnost (SPFN), kaže za RSE da je najvažnije da propisi zažive u praksi.

“Živimo u zemlji u kojoj politika o svemu odlučuje i nisam optimista da će se u fudbalu desiti radikalne promene”, ističe Poledica.

On dodaje da su savezi i klubovi već bili u obavezi da poštuju Zakon o sportu koji kaže da nosilac političke funkcije ne može biti član sportske organizacije. Ovaj akt, koji je Skupština Srbije usvojila početkom februara 2016, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić između ostalog je opisao kao želju države da se funkcije u sportu više ne tretiraju jedino kao beneficije i apostrofirao uvođenje principa “jedan čovek – jedna funkcija”.

Na čelu Fudbalskog saveza do pred kraj marta ove godine bio je Slaviša Kokeza, koji je podneo ostavku nakon što je saslušan zbog sumnje u povezanost sa ekstremnim navijačima Partizana osumnjičenim za ubistva, otmice i trgovinu drogom.

Pročitajte i ovo:

U maju 2016. za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, koji je proistekao iz Fudbalskog saveza Jugoslavije osnovanog 1919, izabran je Slaviša Kokeza, član Glavnog odbora i potpredsednik Beogradskog odbora vladajuće Srpske napredne stranke. Na funkciji u FSS-u bio je do pred kraj marta ove godine kada je podneo ostavku nakon što su ga mesec dana ranije saslušali nadležni organi Srbije zbog sumnje u povezanost sa ekstremnim navijačima beogradskog Fudbalskog kluba Partizan osumnjičenim za ubistva, otmice i trgovinu drogom.

Od tada je fotelja prvog čoveka srpskog fudbala u beogradskoj ulici Terazije 35, sedištu FSS-a, upražnjena do izbora novog.

Kokeza je do ključne pozicije u srpskom fudbalu stigao nakon dolaska na vlast Srpske napredne stranke 2012. U decembru te godine izabran je za potpredsednika Upravnog odbora Fudbalskog kluba Crvena Zvezda, a od decembra 2014. bio je predsednik Fudbalskog saveza Beograda. Avgusta 2015. podneo je ostavku na funkciju u Zvezdi nakon što je mesec dana ranije izabran za potpredsednika Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije.

Najnoviji primer mešanja politike u ovdašnji fudbal je činjenica da je FSS početkom jula poništio svoju odluku donetu polovinom juna da od iduće sezone sa 16 na 14 klubova skrati Super ligu, kasnije i na 12, nakon što je predsednik države i SNS-a Aleksandar Vučić izjavio da Srbija mnogo ulaže u izgradnju stadiona i da bi manji broj klubova u takmičenju prvog ranga značio ukidanje fudbala u manjim mestima, Vranju, Zaječaru, Leskovcu.

Navijači Srbije u Moskvi tokom Svetskog prventstva 2018. godine

“Vučić je tu odluku doneo i ljudi koji vode naš fudbal su je sproveli. Zapravo, čitav aparat Fudbalskog saveza je samo ispostava srpske politike. Oni su tu samo da dignu ruke i urade ono što im se kaže”, kaže Mirko Poledica iz SPFN.

Simović: Počelo još u SFRJ

Ukoliko novi statut FSS-a bude usvojen, kako objašnjavaju njegovi funkcioneri, to bi praktično značilo da sve organizacije u fudbalskoj vertikali imaju obavezu da poštuju njegova pravila, od regionalnih saveza do klubova.

Zoran Simović, golman reprezentacije nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), kaže za RSE da bi to bilo jedino ispravno.

“Mogu samo da kažem – napokon. Konačno su se setili da politika i sport ne idu zajedno, jer to su dve različite branše”, dodaje on.

Paleta motiva političara za učešće u fudbalu, kako su pokazale prethodne decenije, prostirala se od lične promocije, oportunizma, interesa vlasti, do iskrene želje pojedinaca da pomognu sportu. U zavisnosti od pozicije na kojoj su bili, političari su u klubovima obavljali razne poslove, od menadžerskih funkcija, preko obezbeđivanja finansija, dovođenja sponzora, do formiranja timova i krojenja klupskih strategija.

Zoran Simović, proslavljeni igrač Hajduka i jugoslovenski reprezentativac 1980-ih, seća se da je i u to vreme bilo politike u fudbalu.

“Bilo je slučajeva da su se dovodili treneri preko veze, po nekoj političkoj liniji, da su se u reprezentaciju igrači birali po ključu. Da ih bude toliko iz Srbije, toliko iz Hrvatske, toliko iz Bosne… Tada je to posejano u fudbal”, seća se Simović.

Reprezentativci Sebije na kvalifikacijama za Euro 2020 pred meč sa Litvanijom Beograd, juni 2019.

Od početka 90-ih XX veka i raspada Jugoslavije političko kadriranje u fudbalu bilo je vidljivije nego ranije. Po raspadu Komunističke partije koja je bila jedina u SFRJ, njena naslednica Socijalistička partija Srbije (SPS) domaćem sportu dala je najveći broj stranačkih ličnosti.

Funkcioner SPS-a i potonji premijer Mirko Marijanović bio je predsednik Izvršnog odbora FK Partizan od 1989. do 94. Tih devedesetih kroz Zvezdu su prošli i socijalisti Dragan Tomić, Tomica Raičević i Vlajko Stojiljković, a kroz Partizan policijski generali Vlastimir Đorđević i Radovan Stojičić. Kadrovi SPS-a u rukovodstvima klubova dominiraju i tokom dvehiljaditih, Petar Škundrić, Aleksandar Antić, Dušan Mrakić i Nikola Nikodijević u Crvenoj Zvezdi, dok su u Partizanu bili Branko Ružić, Veljko Odalović i Nemanja Đorđević. U fudbalskim upravama bili su i nekadašnji socijalista i potom demokrata Nebojša Čović, u Zvezdi, i socijaldemokrata Rasim Ljajić u Partizanu. Trenutno su u dva od tri najveća kluba u državi na čelnim mestima iskusni političari. Predsednik FK Partizan od 2016. je Milorad Vučelić, nekadašnji visoki funkcioner SPS-a, dok je aktuelni funkcioner te stranke Dušan Bajatović od 2019. generalni direktor FK Vojvodina iz Novog Sada.

Od maja 1991. i Zvezdine titule Kupa šampiona do danas klubovi iz Srbije nisu ostvarili značajan rezultat, ako se kao upeh ne posmatra učešće u Ligi UEFA i par igranja u grupi Lige šampiona.

Fudbalski veteran Zoran Simović kaže da fudbal mora da se vrati sportistima.

“Velikih fudbalera nema na funkcijama, a u sportske fotelje dolaze ljudi koju loptu nisu u životu šutnuli. Sve se svelo na to da je novac u prvom planu”, zaključio je Simović.

Reprezentacija Srbije u fudbalu više od 20 godina nije učestvovala na Evropskom prvenstvu, od šampionata 2000. u Belgiji i Holandiji. Na poslednjem Svetskom prvenstvu 2018. u Rusiji nije prošla grupnu fazu i plasirana je na 22. mesto. Na prethodnom Mondijalu u Brazilu nije učestvovala, dok 2010. u Južnoj Africi takođe nije prošla grupu.