"Neodgovorno i provokativno" - ovako pojedini pripadnici srpske zajednice na Kosovu komentarišu izjavu ministarke u Vladi Srbije Snežane Paunović, u kojoj je govorila o "etničkom čišćenju" na Kosovu.
Paunović je u intervjuu za beogradsku televiziju Kurir, pored ostalog, rekla "da bi etnički očistila Kosovo 1998. godine" da je bila na mestu Slobodana Miloševića, haškog optuženika i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije.
Ona je govoreći o životu na Kosovu i odlasku iz Peći usled ratnih okolnosti, rekla kako Albance ne bi "likvidirala onako kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije, napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju".
Kosovo ju je zbog ove izjave, koja je naišla na brojne reakcije i osude, 14. jula proglasilo personom non grata (nepoželjnom osobom), uz trajnu zabranu ulaska ili tranzita kroz Kosovo.
Rat na Kosovu i odluke Haškog tribunala
Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Više od 1.500 ljudi, većinom Albanci, i dalje se vodi kao nestalo.
Čelnici tadašnje Jugoslavije i snaga bezbednosti označeni su pred Haškim tribunalom kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999.
Bivši general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je kao komandant Treće armije Vojske Jugoslavije pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđen na kaznu od 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona albanskih civila s Kosova u prvoj polovini 1999.
Zajedno sa njim, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, nekadašnji zapovednik Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, policijski general Sreten Lukić i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović.
Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru, dok je nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen optužbi.
Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv podvlači da dodatnu težinu ovoj izjavi daje to što je Paunović ministarka u Vladi Srbije, te da je očigledno da su osobe poput nje "ostale zarobljene u 90-im godinama i svim traumatskim periodima koje smo kao društvo prošli nakon raspada Jugoslavije".
Izjava ministarke Snežane Paunović (na fotografiji, arhiv) naišla je na brojne reakcije i osude iz regiona i EU.
On za RSE kaže i da izjava ministarke Paunović "raspiruje međuetničku netrpeljivost" i smatra je krajnje opasnom jer pripadnike srpske zajednice na Kosovu stavlja u "lošiji položaj".
Miodrag Milićević: Izjava ministarke raspiruje međuetničku netrpeljivost
"To ni na koji način ne može da opravda bilo kakve animozitete prema bilo kome, a još manje da se vidi u kontekstu onoga što danas Srbi na Kosovu proživljavaju".
Tatjana Lazarević, urednica portala KoSSev, ocenjuje da je izjava o etničkom čišćenju "školski primer nepromišljenosti", te da nosi posledice iz tri ugla: ljudskog, institucionalno-političkog i iskustvenog.
U tom kontekstu navodi da svako ko neguje humanističke vrednosti ne bi trebalo ni da pomisli, a ne da govori o etničkom čišćenju, te da tako nešto ne bi smela da izgovori nijedna javna ličnost, posebno ne neko ko je predstavnik Vlade Srbije i predstavlja državne institucije.
"Kao neko ko dolazi sa Kosova, trebalo bi da ima posebnu senzibilnost, kako u rečniku, tako i u stavovima, upravo zbog teškog iskustva kroz koje su decenijama prolazili i Albanci i Srbi", navodi Lazarević za RSE.
Izjavu ministarke Paunović osudila je portparolka Evropske unije Anitta Hipper navodeći da je "suprotna vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja, odgovornosti i dobrosusedskih odnosa na kojima je EU zasnovana".
Šta kažu građani?
Za Jelenu iz Severne Mitrovice izjava srpske ministarke o etničkom čišćenju je "problematična i provokativna", te dodaje da samo ide na štetu pripadnicima srpske zajednice na Kosovu.
"Posebno mi je problematično to što izjava dolazi od ministarke koja je poreklom iz Peći, a ne živi više na Kosovu", kaže ona.
Aleksandar iz Gračanice deli sličan stav.
"Takva nepromišljena izjava nikako ne ide u prilog Srbima koji su ostali da žive na Kosovu jer može i da se zloupotrebi. To još jednom pokazuje koliko vlast u Srbiji misli na ljude koji su ostali da žive na Kosovu", kaže on za RSE.
Vaš browser nepodržava HTML5
Sjećanja urezana u drvo: Spomenik u čast nestalih u ratu na Kosovu
Milena iz Štrpca smatra da je "krajnje destruktivno" govoriti o etničkom čišćenju na Kosovu iz pozicije visokog funkcionera, posebno zbog okolnosti u kojima žive pripadnici srpske zajednice.
"Ono čega se plašim je takozvani 'efekat leptira', odnosno negativnih konsekvenci koje će gotovo izvesno izazvati ova izjava", kaže ona.
Ko plaća cenu izjava političara iz Beograda?
U međuvremenu su 15. jula reagovale srpske nevladine organizacije zajedničkim saopštenjem u kome navode da je izjava ministarke Snežane Paunović o etničkom čišćenju Kosova "govor mržnje, dehumanizujuća retorika i opasan pokušaj normalizacije ideje etničkog čišćenja u javnom prostoru".
Dodaje se da cenu ovakvih izjava ne plaćaju političari koji ih izgovaraju, već pripadnici srpske zajednice na Kosovu.
"Ovakvi narativi produbljuju nepoverenje među zajednicama, dodatno otežavaju položaj kosovskih Srba i neretko služe kao opravdanje za politike i mere koje ograničavaju prava i prostor za delovanje naše zajednice", navodi se u saopštenju Centra za afirmativne društvene akcije, Nove društvene inicijative, Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj i Aktiva.
Čitajte:
Četvrt veka od ekstradicije Miloševića: U Hagu neosuđen, u Srbiji rehabilitovanTatjana Lazarević, urednica portala KoSSev, kaže da Srbi na Kosovu već žive posledice politike zvaničnog Beograda i Prištine, te da je izjava ministarke Paunović "idealna za dalju instrumentalizaciju u teškoj verbalnoj razmeni između Beograda i Prištine".
Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv smatra da vlasti na Kosovu koriste neodgovorne izjave srpskih političara kako bi "opravdale" odnos prema srpskoj zajednici, te veruje da će tako biti i ovoga puta.
Hoće li Paunović snositi političku odgovornost?
Studenti u blokadi, Pokret slobodnih građana i Stranka Srbija centar (SRCE) osudili su izjavu ministarke Paunović, te pozvali na političku odgovornost.
Snežana Paunović je naknadno u saopštenju 14. jula navela da se ne odriče politike Socijalističke partije Srbije, čija je članica od 1992. godine.
"Mi smo stranka koja je vodila Srbiju u neopisivo teškim istorijskim okolnostima, stranka koja je podnela velike žrtve, stranka čije se ime najčešće pominjalo u Hagu", napisala je ona.
Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na upit RSE o izjavi ministarke Paunović, dok je ministar unutrašnjih poslova Srbije, inače partijski kolega Paunović, reakcije na izjavu o etničkom čišćenju ocenio "sramnim i licemernim".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je 15. jula da izjava ministarke Snežane Paunović ne odražava njegovu volju niti volju Vlade Srbije i da je politika države dijalog, a nikad etnička čišćenja.
"Neoprezno i nedovoljno odgovorno. Ne sme da se izlazi sa takvim izjavama u javnost i to nije politika, ni moja, niti vlade Srbije, naše je da to jasno kažemo", izjavio je Vučić novinarima u Kijevu, gde prisustvuje Samitu Jugoistočna Evropa - Ukrajina.
Miodrag Milićević smatra da bi Paunović iz moralnih razloga trebalo da podnese neopozivu ostavku uz izvinjenje.
Tatjana Lazarević, pak, smatra da će Paunović snositi odgovornost, ali "ne zato što je proradila savest Vlade Srbije", već zbog pritiska javnosti i međunarodne zajednice.