Region: 2010. godina pomirenja i izvinjenja

Predsjednik Hrvatske Ivo Josipović, član Predsjedništva BiH Haris Silajdžić, predsjednik Crne Gore Filip Vujanović i predsjednik Srbije Boris Tadić u Sarajevu, maj 2010, foto: Midhat Poturović

Šta se 2010 godine događalo na relaciji Beograd, Sarajevo, Zagreb, Podgorica? Ako je suditi po političkom kalendaru, bila je to godina susreta i godina izvinjenja. Nije nedostajalo ni nesporazuma, ali oni su ipak ostali u senci izgovorenih, što manje, što više kurtoaznih dobrosusedskih poruka.

Činjenica da su prioriteti svih država regiona ulazak u EU doprinela je relaksiranju međusobnih odnosa. Jer u Evropi nema mesta za posvađane namrgođene susede.

Godina je počela ustoličenjem novog hrvatskog predsednika Ive Josipovića koji je uneo neki novi način obrachanja susedima. To se videlo već pri prvom neformalnom susretu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Vožnja brodićem, šetnja opatijskom rivom, mediteranski ručak u konobi.



Nešto kasnije- Beograd, susret dva predsednika, ponovo zajednička šetnja, ovoga puta Knez Mihajlovom. 2010. Prva posleratna šetnja jednog hrvatskog predsednika centrom Beograda. Beograđane su znatiželjni novinari pitali:

“Šta biste rekli hrvatskom predsedniku da ga sretnete?

"Bog", odgovorila je jedna Beograđanka

"Da pogleda natips u Knez Mihajlovoj, Prva hrvatska štedionica", bio je odgovor jednog Beograđanina.

Knjižara Plato: razmena poklona Leksikon Ju mitologije i Vukovarska sećanja. Ivi, prijatelju, napisao je Boris Tadić u knjizi Ju lekskon koju je kupio za hrvatskog gosta. Ništa lažno, Josipovićeva je poruka Tadiću.

Boris Tadić na Ovčari, 4. novembar 2010, RFE video, autor Iva Martinović

x

Vaš browser nepodržava HTML5

Boris Tadić na Ovčari

Zatim slede izvinjenja. 2010. prvi put se predsednik Srbije poklanja vukovarskim žrtvama.

“Ovde sam da,poklanjajući se žrtvama, uputim još jednom reči izvinjenja. Da iskažem žaljenje. Da stvorim mogućnost da Srbi i Hrvati, da Srbija i Hrvatska okrenu novu stranicu istorije”
, rekao je Tadić.

Novoizabrani član bh. Predsedništva Bakir Izetbegović pridružuje se izvinjenjima za zla u 90-im.

“Za svakog nevinog čoveka kojeg je Armija BH ubila, za svakog nevinog, evo, ja se danas izvinjavam”
, izjavio je Izetbegović.

Ganić i Jurišić


Prva polovina godine je bila nešto zategnutija na liniji Sarajevo- Beograd zbog hapšenja Ejupa Ganića u Londonu po beogradskoj poternici, ali se sve završilo za njega hepiendom.

U međuvremenu je pušten i Tuzlak Ilija Jurišić koji je čamio u beogradskim zatvorima, kako je ubeđena većina koja je pratila ovaj slučaj suđenja za tuzlansku kolonu, na pravdi Boga.

Igmanska inicijativa, nevladina organizacija koja je posle rata prva uspela da okupi regionalne namrgođene predsednike i 2010. beleži uspeh.

Vehid Šehić, kopredsedavajući Inicijative smatra sarajevski susret predsedničke četvorke iz Zagreba, Sarajeva, Beograda i Podgorice i potpisivanje Deklaracije o međusobnoj saradnji najvažnijim regionalnim događajem.

Lideri regiona na sesiji Igmanske inicijative, 29. maj 2010, RFE video Zvjezdan Živković

x

Vaš browser nepodržava HTML5

Lideri regiona na sesiji Igmanske inicijative

“Ja mislim da je najkorisniji bio onaj skup u Sarajevu, kao rezultat toga je bio i susret predsednika regionalnih država u Banja Luci, pa poseta Josipovića Banja Luci i srednjoj Bosni, pa Tadićeva poseta Vukovaru, prethodno poseta Srebrenici....Sve je to pokazivalo da, ipak, oni svoje političko delovanje čine verodostojnim”, kaže Šehić.

Ipak, da li je pomak koji je učinjen samo pomak na deklarativnom nivou ili ima dublje značenje koje vodi rešavanju međusobnih problema – nestalih, izbeglih... da pomenemo samo najbolnije - u ovom trenutku teško je reći, kaže Vladimir Pavićević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i član Foruma za međnaordne odnose.

“Treba sačekati malo vremena da vidimo šta će biti konkretni efekti velikog broja susreta, da li će se to odraziti i na svakodnevni život, na dobrobit ljudi koji žive u regiji”
, navodi Pavićević.

Iskrenost Beograda i Zagreba


Tomislav Jakić, spoljnopolitički savetnik bivšeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića smatra da je 2010 godina “donijela privid intenziviranja regionalnih kontakata ali nije donijela, suprotno nekim ocjenama, nikakav prijelom, niti je, u krajnjoj liniji, nama prijelom potreban, a prijelom u regionalnim odnosima napravljen je nakon godine 2000.”

Vladimir Pavićević kaže da je važan za ceo region sprsko-hrvatski barometar ali da je “pravo merilo uspešnosti regionalne saradnje zapravo odnos prema BiH”.

“Kako nju doživljavaju susedi, a pre svih Srbija i Hrvatska. Ako se uvaži taj aspekt i ako pogledamo kakve sve poruke dolaze iz Srbije, e onda mi možemo da posumnjamo u to šta Srbija zapravo želi i da li je ta regionalna saradnja pravo usmerenje ka Evropi. Meni se čini da nije. Bez obzira što Srbija priznaje teritorijalni integritet, celovitost BiH, vi često imate nastupe zvaničnika i Vlade Srbije koji saopštavaju mogućnost da je pitanje Republike Srpske otvoreno, da se i dalje čeka neko vreme da se možda promene neke međunarodne okolnosti pa da se ipak krene u zaokruženje srpskih teritorija. Ja mislim da ta politika ovde nije umrla”
, smatra Pavićević.

Da li u BiH veruju da su njihovi susedi odustali od ranijih pretenzija prema BiH? Vehid Šehić kaže da je Zagreb čak odustao i od specijalnih veza se delovima Federacije u kojim žive Hrvati. Što se Beograda tiče, zanimljivo je da on ne sumnja u dobre namere sadašnje vlasti.

Korak naprijed, dva koraka nazad, video prilog iz TV Liberty magazina RSE, april 2010, autor Marija Arnautović

x

Vaš browser nepodržava HTML5

Korak naprijed, dva koraka nazad

“Meni poslednji istupi, u prvom redu predsjednika Srbije Tadića, ulijevaju povjerenje i hoću da vjerujem da više neće biti pretenzija prema BiH od strane Beograda“, kaže Šehić.

Srpsko-hrvatski odnosi su, čini se, nikada topliji ali ono što se 2011. nasleđuje to su međusobne tužbe pred Međunarodnim sudom. To ostaje otvoreno pitanje uprkos želji oba predsednika da se tužbe povuku.

Vladimir Pavićević misli da je evropski put Hrvatske doprineo tome da se i odnosi sa Srbijom stabilizuju.

I na kraju, da li je Srbija u 2010. prebolela odlazak Crne Gore? Vladimir Pavićević misli da nije.

“Mislim da se Srbija još uvek prema Crnoj Gori odnosi kao prema mlađem bratu, mentorski, kao neki staratelj”
, ocenjuje Pavićević.

Sve u svemu, nije loša godina za region. A kako bi i bila kada se sada sa sigurnošću može reći da će sused susedu priteći u pomoć ako zatreba. Tadić je imao pirliku da to i pokaže u Subotici kada je visoki gost i Zagreba skliznuo niz stepenice, možda će 2011. Josipović imati priliku da mu uzvrati:

“Došlo je neko novo vrijeme. Znate po čemu to znam? Zato jer je video klip sa mojom akrobacijom niz stepenice najgledaniji”
, zaključio je Josipović.