Pastor Mark Berns (Burns), neformalni savetnik američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) za duhovna pitanja, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da tokom nedavne posete Kosovu nije nastupao u svojstvu zvaničnog predstavnika SAD, pregovarača ili predstavnika zaduženog za utvrđivanje statusa Srpske pravoslavne crkve (SPC) ili bilo kog političkog pitanja, ali da će svoja zapažanja o položaju SPC i verskim slobodama preneti Stejt departmentu.
Precizirao je da njegova poseta Kosovu i kulturnom nasleđu Srpske pravoslavne crkve nije bila koordinisana sa američkom administracijom, te ukazao da je njegova funkcija duhovnog savetnika predsednika Trampa "nezavisna verska inicijativa posvećena unapređenju mira, odbrani verskih sloboda i podsticanju dijaloga preko kulturnih, političkih i verskih podela".
"Putovao sam kao hrišćanski pastor i osnivač pokreta 'Spiritual Diplomats' (Duhovni diplomata)", rekao je on, te pojasnio da ova nezvanična diplomatska funkcija postoji zbog ubeđenja da "postoje mesta gde sama politika ne može da zaleči rane".
Pastor Berns je početkom jula u pratnji patrijarha srpskog Porfirija posetio srednjevekovne manastire Srpske pravoslavne crkve na Kosovu: Visoke Dečane, Pećku Patrijaršiju i Gračanicu - koji se nalaze i na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.
Iz SPC je tada saopšteno da su pastora Bernsa upoznali sa istorijom ovih pravoslavnih manastira.
Pastor Berns je tom prilikom naveo da na Kosovo nije došao da produbljuje podele, već da sasluša i podrži mir, pomirenje i isceljenje širom Kosova i Balkana.
Na ovaj stav je ukazao i u odgovoru za RSE, navodeći da je tokom svoje službe, bilo u Ukrajini, Moldaviji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Izraelu ili drugim područjima pogođenim sukobima, njegova poruka ostala dosledna: "svaki ljudski život je svetinja, verske slobode moraju biti zaštićene, a trajni mir zahteva da se saslušaju oni čiji su glasovi prečesto ostajali neuslišeni".
"Isto tako, na Kosovo sam došao kako bih bolje razumeo istorijske, duhovne i humanitarne brige ljudi sa kojima sam se susreo, verujući da odgovorno liderstvo počinje slušanjem pre nego što se progovori."
Čitajte:
Trumpov savetnik za duhovna pitanja u pratnji patrijarha Porfirija u poseti KosovuO čemu je bilo reči na sastancima sa čelnicima SPC?
Iz Eparhije raško-prizrenske na Kosovu nisu izneti detalji da li su čelnici SPC sa pastorom Bernsom razgovarali o položaju ili statusu pravoslavne crkve na Kosovu i drugim pitanjima.
S druge strane, pastor Berns je naveo da su ga tokom posete Kosovu crkveni lideri upoznali sa svojim zabrinutostima, iskustvima i istorijskom perspektivom.
"Kao što je uobičajeno na sastancima sa verskim liderima širom sveta, dobio sam informacije koje su imale za cilj da mi pomognu da bolje razumem njihovu zajednicu i izazove sa kojima se suočavaju. Dobijanje informacija nikada ne treba mešati sa podržavanjem svakog iznetog stava. Kao duhovni diplomata, moja odgovornost je da pažljivo slušam, tragam za istinom i sa poštovanjem razgovaram sa svim ljudima."
Religijske slobode se spominju u Sporazumu o normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije, poznatijem kao Vašingtonski sporazum, potpisanom septembra 2020. godine u Beloj kući tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata.
"Obe strane se obavezuju na poštovanje religijskih sloboda, uključujući i obnavljanje međureligijskog dijaloga, zaštitu verskih znamenitosti i primenu sudskih odluka kojima se štiti Srpska pravoslavna crkva", piše, pored ostalog.
U međuvremenu su Kosovo i Srbija 2023. godine usaglasili Aneks za implementaciju ranije prihvaćenog Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, u kome se pominje formalizacija statusa Srpske pravoslavne crkve, odnosno da "Kosovo treba da obezbedi dodatni nivo zaštite za objekte i nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu".
Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa nije potpisan, ali je Evropska unija, koja posreduje u dijalogu Kosova i Srbije, navela da je on pravno obavezujući za obe strane.
'Podeliću svoja zapažanja sa Stejt departmentom'
Pastor Berns kaže da ono čemu je svedočio i što je čuo od predstavnika SPC na Kosovu "zaslužuje ozbiljnu pažnju".
"Kao što sam činio i u drugim delovima sveta, nameravam da svoja zapažanja podelim sa odgovarajućim zvaničnicima Stejt departmenta SAD i drugim relevantnim donosiocima politika, kako bi bili upoznati sa zabrinutostima koje su mi prenete u vezi sa verskim slobodama, položajem verskih zajednica i širim humanitarnim pitanjima", naveo je on.
Dodao je da nameravam da koristi "svoju javnu platformu kako bi podstakao veću svest o tim pitanjima, unapredio informisani dijalog i zalagao se za mirna rešenja koja štite ljudsko dostojanstvo i osnovno pravo svake osobe da slobodno ispoveda svoju veru".
Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose je u izjavi za RSE ocenio da poseta pastora Bernsa Kosovu predstavlja "dobar primer neformalne diplomatije".
"Berns je došao u svojstvu pastora Evangelističke crkve, nesporno je da on spada u duhovnog savetnika predsednika Trampa. On nije došao, niti je mogao da dođe u zvaničnu posetu ali je dobro što je došao (na Kosovo)", smatra Janjić.
On je naveo da status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu mora da se rešava na nivou crkava, bez uključivanja vlasti u Beogradu ili Prištini.
Dušan Janjić: Poseta Bernsa Kosovu je dobar primer neformalne diplomatije
"Crkva ne može da se organizuje po državnim granicama, nego po mitropolijama koja je samostalna. Za savremene čitaoce, crkva mora da dobije status kao što imaju univerziteti - garantovanu autohtonost ili eksteritorijalnost", poručuje on.
Janjić kaže i da se eventualni Sporazum o statusu SPC na Kosovu može postići samo uz saglasnost drugih hrišćanskih crkava, uključujući papu.
Inače, Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu je avgusta 2025. demantovala navode koji su se pojavili u javnosti da se vode pregovori sa kosovskim institucijama o "temeljnom ugovoru".
Janjić u izjavi za RSE zaključuje da još uvek nije poznata uloga pastora Bernsa ali veruje da je njegova poseta Kosovu važan korak jer će "ubrzati interesovanje američke administracije".
Koliko je zaštićena SPC na Kosovu?
Bivši finski predsednik Marti Ahtisari, koji je ispred Ujedinjenih nacija bio zadužen za pitanje statusa Kosova, 2007. godine izradio je dokument - u javnosti poznatiji kao Ahtisarijev plan - na osnovu kog se srpskoj zajednici daju jake garancije.
Taj plan reguliše razna pitanja - od kulture, jezika, vere i tradicije, preko obrazovanja, zdravstva, ekonomskih i imovinskih pitanja, do formiranja opština sa srpskom većinom kroz proces decentralizacije.
Ahtisarijevim planom zaštićena je i Srpska pravoslavna crkva na Kosovu kao i njena imovina, a 2008. godine je na osnovu tog dokumenta usvojen Zakon o specijalnim zaštićenim zonama.
Tim Zakonom se osigurava zaštita srpskih pravoslavnih manastira, crkava i drugih verskih objekata na Kosovu i štite ostala kulturno-istorijska mesta koja su od posebnog značaja za srpsku zajednicu.
Međutim, SPC na Kosovu je prekinula komunikaciju sa aktuelnim vlastima zbog "neprofesionalnih i politički zapaljivih izjava najviših kosovskih zvaničnika".
SPC na Kosovu je inače 16 godina vodila sudski spor oko pitanja kome pripada 24 hektara zemlje i šume, društvenim preduzećima Apiko i Iljiria ili manastiru Visoki Dečani.
Potom je Ustavni sud Kosova 2016. godine doneo odluku u korist manastira Dečani ali su lokalne vlasti odbijale da je sprovedu jer se smatralo da je "legalizovana" odluka bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića iz 1997. godine, kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru Visoki Dečani.
Odluka je, i pored konstantnog pritiska međunarodne zajednice, sprovedena tek marta 2024. na zahtev premijera Aljbina Kurtija, nakon čega je rekao da se stav o "ovoj nikad štetnijoj odluci" neće promeniti, te da je to učinjeno zbog članstva Kosova u Savetu Evrope.
Manastir Visoki Dečani ima još jedan spor sa lokalnim vlastima u Dečanima, a to je izgradnja magistralnog puta Dečani – Plav. Radovi na izgradnji ovog puta se odvijaju kroz Zaštićenu zonu i prekidani su u više navrata na zahtev Vlade Kosova ili međunarodne zajednice.
Takođe, Univerzitet u Prištini tvrdi da se hram Hrista Spasa SPC nalazi unutar Univerzitetskog kampusa, te da je taj objekat nelegalno izgrađen na univerzitetskom zemljištu 1990-ih godina u vreme režima Slobodana Miloševića.
Trenutno se vodi sudski spor ispred Osnovnog suda u Prištini i oko tog pitanja.