Dve milijarde evra, koje je navodno obezbedio biznismen iz Srbije, ponovo su pokrenule pitanje – ko će biti novi vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS).
U kratkom telefonskom razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), Ranko Mimović je potvrdio da je dao ponudu za većinski udeo u NIS-u, kojeg drže ruski vlasnici.
Ruski energetski gigant Gaspromnjeft (Gazprom Neft) je, sa druge strane, saopštio da u ovom momentu o prodaji pregovara samo sa mađarskom naftnom kompanijom MOL-om.
Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ponuda srpskog biznismena je "neozbiljna".
Firma "Senator Dva" Ranka Mimovića, koja je navodno poslala ponudu Gaspromnjeftu, osnovana je u Srbiji polovinom prošle godine, a o njenom poslovanju nema mnogo javno dostupnih informacija.
Mimović je u javnosti ranije predstavljan kao biznismen sa nizom firmi u Srbiji i regionu, od kojih su mnoge ugašene.
Njegovo poslovanje u Sloveniji pratile su sumnje na prevare i pranje novca.
Čitajte:
Od milionske zarade do minusa: Poslovanje NIS-a u godini američkih sankcijaBiznismen bez odgovora o detaljima ponude
NIS je, zbog većinskog ruskog vlasništva, pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD), što je proteklih meseci otežalo poslovanje jedinog srpskog proizvođača nafte i naftnih derivata.
Da bi se sankcije ukinule, Vašington traži izlazak ruskih energetskih kompanija iz NIS-a, a rok za to je 22. maj.
A dok Moskva o prodaji pregovara sa mađarskim MOL-om, u javnosti se pojavio i "drugi igrač".
Novinska agencija Rojters objavila je 6. maja da je biznismen Ranko Mimović, sa do sada javnosti nepoznatom firmom, ruskim vlasnicima ponudio dve milijarde evra za većinski udeo u NIS-u.
Rekao je i da su ruski vlasnici ponudu "u načelu prihvatili", a da je o njoj obavestio i Kancelariju za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija.
I to pre šest meseci.
Na pitanja RSE koja su mu upućena mejlom, u vezi sa ponudom i poreklom kapitala kojim bi potencijalno kupio ruski udeo u NIS-u, Mimović do objave teksta nije odgovorio.
Iz advokatske kancelarije, koja ga zastupa, u pisanom odgovoru za RSE je poručeno da "u ovoj fazi može jedino da potvrdi sve navode iznete od strane Rojtersa".
Moskva tvrdi da pregovara samo sa Budimpeštom
Ruske energetske kompanije, Gaspromnjeft (Gazprom Neft) i Gasprom (Gazprom), drže više oko 56 odsto NIS-ovih akcija.
Ali, tvrde da u ovom momentu o prodaji pregovaraju samo sa mađarskim MOL-om.
"Gazprom Neft aktivno priprema prodaju svog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL. Neophodne korporativne i regulatorne procedure su trenutno u toku. Kompanija ne vodi nikakve druge pregovore po ovom pitanju", odgovoreno je Rojtersu.
I MOL je za RSE potvrdio da su pregovori sa ruskim vlasnicima u toku.
Čitajte:
Ostaje li MOL zainteresovan za NIS?Vučić ponudu 'ne shvata ozbiljno'
A predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ne poznaje biznismena Mimovića i da nije upoznat sa njegovim namerama da kupi NIS.
Tvrdi i da mu to "ne bi dozvolio".
"Čuj, našao neki dve milijarde. Srpska firma. Jeste ozbiljni? Nikada se u životu nije time bavio, pa će sad on da kupi to. Pa pita se valjda i Srbija. Evo ne možeš da kupiš. Ne da Srbija", rekao je Vučić 7. maja odgovarajući na pitanja novinara u Beogradu.
Vučić je demantovao navode, koji su se pojavili u delu javnosti - da vlast stoji iza Mimovićeve ponude za kupovinu NIS-a.
"To što ste vi naseli na nju, pa poverovali da iza toga stoji neko iz vlasti, to govori o vama", rekao je Vu;i'.
Ocenio je i da "ta igra neće proći".
"Ili će da dođe neko ko zna kako se time upravlja i kako se vode takva preduzeća i da upravlja na ozbiljan i odgovoran način, ili doviđenja svi", poručio je Vučić.
Beograd, prema njegovim rečima, očekuje da pregovori između ruskih vlasnika i MOL-a budu gotovi tokom sledeće nedelje.
"Ima nekih četiri-pet tačaka sporenja, ali mi smo spremni na kompromis, verujem i da je mađarska strana spremna za kompromis, kao i ruska", rekao je predsednik Srbije 7. maja.
Država Srbija je, kao manjinski vlasnik NIS-a, uključena u pregovore.
Cilj joj je da poveća svoj udeo u naftnoj kompaniji za pet odsto, ali i da sačuva rad rafinerije u Pančevu – jedine u državi.
Ali, konačnu reč o kupoprodaji daje američki OFAC, koji mora da odobri transakciju MOL-a i Gaspromnjefta.
OFAC do objave teksta nije odgovorio na pitanja RSE o prodaji NIS-a.
Čitajte:
Sukobi na Bliskom istoku i Naftna industrija Srbije: Da li je ugrožen dogovor o prodaji?Šta Ranko Mimović ima u Srbiji?
Prema podacima privrednog registra Srbije, Ranko Mimović je vlasnik dve sestre firme, sličnog naziva – "KFT SENATOR TREASURY G.T.7. JEDAN" i "KFT SENATOR TREASURY G..7. DVA".
Obe su registrovane na istoj adresi, istog dana –18. avgusta 2025. u Subotici.
Firmi "Senator Jedan" je, kako se vidi u bazi Narodne banke Srbije, privremeno oduzet poreski identifikacioni broj (PIB), neophodan za poslovanje, a račun joj je blokiran zbog prinudne naplate.
A firmi "Senator Dva", koja se i spominje kao potencijalni kupac NIS-a, blokiran je račun zbog duga od oko 80 evra.
O radu ovih firmi nema mnogo dostupnih informacija.
Nastale su podelom matične firme "KFT SENATOR TREASURY G.T.7. DOO", koja je, nakon dve godine poslovanja, ugašena u avgustu 2025.
Ni o njoj nema mnogo informacija – osim da je njena imovina podeljena ćerkama firmama, koje su tu imovinu unele kao početni kapital.
Firma "Senator Jedan" u svom kapitalu ima akcije jedne bugarske firme i obveznice iz Nemačke i Kine.
Sve ovo vredi oko 822 miliona evra.
Firma "Senator Dva" je kao kapital upisala potvrdu o depozitu sa pravom raspolaganja u švajcarskoj Union banci za 15 tona zlata, vrednog oko 950 miliona evra.
I "Senator Jedan" i "Senator Dva" su registrovane za finansijske usluge.
Nemaju zaposlenih.
Obe su tokom 2025. godine bile neaktivne.
Mimović je, u martu 2026, privrednom registru dostavio izveštaj o njihovoj neaktivnosti u prethodnoj godini.
A pored ugašene matične firme "Senator", Mimović je u Srbiji tokom godina imao još sedam firmi različitih delatnosti koje više ne posluju.
Bavile su se, pored ostalog, preradom voća i povrća, hotelijerstvom, trgovinom na veliko, prečišćavanjem vode, distribucijom goriva gasovodom.
Sve su obrisane iz privrednog registra.
Neke od njih završile su u stečaju, a neke u prinudnoj likvidaciji.
To znači da su ugašene odlukom državnih institucija.
Vaš browser nepodržava HTML5
MOL-ovo preuzimanje NIS-a: Šta se ne zna?
Zašto sada 'novi kupac'?
Ekonomskom novinaru Miši Brkiću je "zanimljivo" to što se "potencijalni kupac" NIS-a Ranko Mimović oglasio tek sad – u finalnim danima prodaje naftne kompanije.
"Pitanje je zašto, ako je pre oko šest meseci podneo predlog američkom OFAC-u. Zašto o tome do sada ništa nije rekao američki OFAC? Možda zato što nije shvatio ozbiljno tu ponudu", smatra Brkić.
Brkić smatra da iza te ponude srpskog biznismena "nema ničega".
"Ne vredi komentarisati nešto što je van ekonomske logike, van tokova stvarnosti", dodaje Brkić.
Brkić podseća da je u akvizicijama velikih kompanija, međunarodnih razmera, ključna transparentnost.
"Kada neka firma javno obelodani namere o kupovini, onda obično kaže na koji je način prikupila novac za to. Ili ima vlasititi kapital od svog profita, ili je uspela da nabavi novac na berzi, ili je napravila konzorcijum sa grupom investitora koji su obezbedili taj novac", nabraja.
"Ovako iskočiti i reći 'mi nudimo dve milijarde evra' – svaki građanin, iole ekonomski obrazovan, shvatiće da dve milijarde evra nisu dve milijarde klikera", dodaje on.
Čitajte:
Dogovor MOL-a i Gaspromnjefta o NIS-u, ostaje pitanje kako do isplateMOL za RSE: Pregovori u skladu sa propisima o sankcijama
NIS je pod američkim sankcijama od januara 2025.
Posle više odlaganja, stupile su na snagu u oktobru te godine.
Cilj sankcija usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našao i NIS, jeste da onemoguće Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu.
Mađarski MOL u odgovoru za RSE kaže da pregovore o prodaji sa Gaspromnjeftom nastavlja u skladu sa prethodno potpisanim okvirnim sporazumom, kao i u skladu sa propisima o sankcijama.
"Zaključenje transakcije, između ostalog, zahteva odobrenje OFAC-a, kao i nadležnih organa Republike Srbije", navodi se u odgovoru MOL-a 7. maja.
Ocenili su i da rafinerija u Pančevu ima veoma važnu stratešku ulogu u obezbeđivanju stabilnog i neprekidnog snabdevanja energentima.
"Cilj kompanije MOL je da dodatno ojača sigurnost snabdevanja u Srbiji i regionu, kao i da razvija sinergije između rafinerija. Ukoliko transakcija bude uspešna, planiramo da upravljamo postrojenjem na duži rok", dodaje se.
Čitajte:
'Razmatramo sve opcije': MOL o preuzimanju Naftne industrije Srbije'Tačke sporenja'
Ali, prema rečima ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović, upravo je rafinerija jedna od tačaka sporenja na relaciji Beograd-Budimpešta.
Ona je 7. maja, nakon višesatnih razgovora sa menadžmentom MOL-a, izjavila da Srbija nije zadovoljna iznetim predlogom.
"Tiče se crvenih linija za koje smo rekli da ih Srbija neće preći – pre svega budućeg rada rafinerije u Pančevu, kapaciteta prerade sirove nafte i kako da obezbedimo da nivoi koje dogovorimo ostanu ispoštovani", navela je Đedović Handanović na Instagramu.
Sada se, kako je rekla, čeka novi predlog MOL-a.
"Meni smešno deluje informacija kad ministarka energetike kaže da Srbija pregovara sa menadžmentom MOL-a o budućoj saradnji i poslovima", ocenjuje ekonomski novinar Miša Brkić.
"Mi smo samo nemi posmatrač o tome kako dva partnera, mađarski i ruski, pregovaraju u kupoprodajnom procesu", dodaje on.
Čitajte:
Ko plaća rast cijena goriva?Okvirni sporazum o kupovini ruskog udela u NIS-u, MOL i Gaspromnjeft su dogovorili sredinom januara.
U ovim pregovorima, MOL je imao podršku dosadašnjeg premijera Mađarske Viktora Orbana.
Orban je, međutim, izgubio izbore krajem aprila, a pobednik izbora Peter Mađar je najavio da će preispitati sve ugovore u vezi sa ruskim energetskim sektorom – odnosno, da će o njima ponovo pregovarati ili ih raskinuti ako to bude bilo neophodno.
"Pregovarati sa starim menadžmentom MOL-a je potpuno besmisleno jer će novi menadžment, verovatno pod uticajem nove vlade, možda imati neku novu drugačiju poslovnu i investicionu strategiju o kojoj ništa ne znamo", ocenjuje Miša Brkić.
Čitajte:
Transakcija decenije: Šta sve dobija MOL ulaskom u NIS?Mađarska MOL Grupa, prema podacima sa sajta kompanije, posluje u više od 30 država.
Poslovanje je pre svega u centralnoj i istočnoj Evropi preko maloprodaje goriva i rafinerija, ali i u Egiptu, Iraku, Kazahstanu, Azerbejdžanu, Rusiji i Pakistanu.
Na Balkanu, MOL je prisutan u Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini.
MOL ima tri rafinerije nafte – u Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvatskoj, a kupovinom NIS-a dobio bi još jednu, i stotine benzinskih pumpi.