Može se reći da je poslednji dan samita NATO-a u Ankari 8. jula počeo napeto.
Tokom noći Sjedinjene Američke Države ponovo su pokrenule napade na Iran nakon nesigurnog prekida vatre. Ceo sukob je uzdrmao vojni savez, dok je predsednik SAD Donald Tramp kritikovao evropske saveznike zbog toga što nisu pomogli te dovodio u pitanje njihovu "lojalnost".
Tokom zajedničkog obraćanja za medije sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom (Rutte) 8. jula, on je ponovo kritikovao evropske zemlje zbog toga što su odlagale ili sprečavale korišćenje baza na kontinentu za američke vazdušne napade, zatim iranski režim nazvao "lažovima" i "ološem" i rekao da je dogovor sa Iranom "završen".
Pored toga, okomio se i na Španiju, zemlju koja je javno kritikovala rat i umereno izdvajala za odbranu, aludirajući na mogući trgovinski embargo protiv Madrida.
Vaš browser nepodržava HTML5
"Gubljenje vremena": Tramp o pregovorima sa Iranom usred novih međusobnih napada
Tramp je takođe ponovo izneo svoje ranije namere da preuzme dansku teritoriju Grenland. Na fotografijama sa ulaza činilo se da se evropski lideri pribojavaju najgoreg dok su polako ulazili u salu za sastanke.
Međutim, unutra je vladala potpuno drugačija atmosfera.
Diplomate NATO-a – koje su razgovarale sa Radiom Slobodna Evropa (RSE) pod uslovom anonimnosti jer nemaju ovlašćene da javno govore – rekle su da je američki predsednik bio dobro raspoložen i više diplomatski nastrojen, te da nije ponovio svoje komentare o Španiji, Grenlandu i Iranu u razgovoru sa ostalim 31 liderom.
Nakon sastanka Tramp je oduševljeno rekao da postoji "ogromno jedinstvo", dok je Rute okupljanje u Ankari nazvao "ogromnim uspehom" i govorio o "velikom osećaju jedinstva".
Kada je reč o Iranu, deklaracija samita koju su podržali svi lideri navodi da "Iran nikada ne sme imati nuklearno oružje" i ponavlja "poziv Iranu da u potpunosti poštuje slobodu plovidbe u Ormuskom moreuzu".
Uprkos američkoj zabrinutosti zbog nedostata volje evropskih zemalja da podrže Vašington u sukobu, Rute je istakao da su SAD poslednjih meseci iz evropskih vazdušnih baza izvele više od 5.000 borbenih letova.
A zatim je tu bilo reči i o nedovoljnoj potrošnji evropskih zemalja i Kanade na odbranu – stalni problem Bele kuće koji je Tramp nedavno ponovo izneo.
Nakon sastanka, NATO je trijumfalno istakao da su ostalih 31 saveznika zajedno povećali izdvajanja za odbranu za 139 milijardi dolara u protekloj godini – povećanje zbog kog Rute nije propustio da oda priznanje Trampu.
Čitajte:
Michael Cecire: Prilagodba novom transatlantskom poretku ključni je izazov za NATONa prošlogodišnjem samitu NATO-a u Hagu postojale su nedoumice da li će se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelenskyy) uopšte pojaviti.
Sve nade da će njegova zemlja uskoro postati članica saveza bile su ugašene, a on nije bio naročito omiljena figura u Beloj kući nakon burnog sastanka početkom godine koji se završio ponižavajuće.
Ali jedna godina može napraviti veliku razliku.
Ovog puta nije bilo sumnje da će Zelenski biti pozvan u Ankaru i, iako se članstvo još nije našlo na stolu, u deklaraciji iz Ankare navedeno je da "Ukrajina doprinosi transatlantskoj bezbednosti".
U konačnoj deklaraciji samita takođe postoji obaveza da se Kijevu ove godine obezbedi 70 milijardi evra vojne pomoći, kao i najmanje isti iznos za 2027. godinu – iako veliki deo toga neće biti potpuno svež novac.
Vašington neće tome doprineti, ali je možda Ukrajini dao najveći poklon od svih: dozvolu za proizvodnju raketa Patriot – nešto što Kijev dugo traži zbog pojačanih ruskih napada na civilne ciljeve širom zemlje. U razgovoru sa Zelenskim, Tramp je rekao da će "pokazati Ukrajini kako da proizvodi Patriote", iako formalnosti verovatno tek treba da budu dogovorene.
Uoči njihovog bilateralnog sastanka nakon samita, Tramp i Zelenski su se obratili novinarima i delovalo je da se prilično dobro slažu.
Tramp je rekao da su "razvili dobar odnos", pohvalio ukrajinsku vojsku rečima da "radi neverovatan posao" i da se sastoji od "hrabrih ljudi", otvorio mogućnost da uskoro poseti "predivni" Kijev te izrazio interesovanje za sklapanje dogovora o dronovima sa Ukrajinom.
Bilo je i mnogo pohvala na račun "intelektualne snage" ukrajinske delegacije prisutne u sali, kao i ogromnog potencijala zemlje ukoliko bi se rat uskoro završio.
To je bio deo koji obećava.
Ali činilo se da je Zelenski manje oduševljen kada je Tramp iznenada počeo da hvali poljskog predsednika Karola Navrockog (Nawrocki), koji je nedavno oduzeo Zelenskom najviše poljsko državno odlikovanje nakon žestokog bilateralnog spora koji je ugrozio ukrajinsko-poljske odnose.
Američki predsednik je takođe rekao da postoji vrlo malo razlika između naroda Ukrajine i Rusije, da je više razgovarao sa Putinom nego sa Zelenskim i da je ruski predsednik "težak karakter" – ali da je to i Zelenski.
Zelenski je barem izazvao najveći smeh među okupljenim novinarima tog dana kada je Tramp rekao da je Putin predložio sastanak u Moskvi kako bi razgovarali o okončanju rata, na šta je Zelenski odgovorio da bi odlazak tamo bio opasan jer u tom gradu ima toliko ukrajinskih dronova.
Čitajte:
Ruski napad na Kijev izazvao nove pozive u SAD i Evropi za oštrije djelovanjeSledeće godine u Tirani?
Možda to nije bila najvažnija rečenica u deklaraciji iz Ankare, ali je sigurno bila najzanimljivija.
Tekstovi NATO samita obično se završavaju navođenjem mesta održavanja sledećeg samita.
Međutim, ovogodišnji dokument samo navodi: "Radujemo se našem sledećem sastanku". Bez dodatnih detalja.
Prošle godine u Hagu utvrđeno je da bi sledeći sastanak trebalo da bude u Turskoj, a zatim u Albaniji.
Rute je na završnoj konferenciji za novinare potvrdio da će "sledeći samit biti u Albaniji, to je bila odluka u Hagu. Moramo da odlučimo tačno vreme".
Postoje dva razloga za ovu nejasnoću.
Jedan je to što unutar saveza postoji nezadovoljstvo zbog toga što smatraju da zemlja koja je nedavno ponovo pala ispod 2 odsto BDP-a izdvajanja za odbranu ne bi trebalo da bude domaćin samita. Tirana je obećala da će uskoro usvojiti budžet koji uključuje veću vojnu potrošnju.
Ali postoje i zemlje koje se nadaju da će se NATO vratiti tradiciji održavanja samita svake druge godine, jer je teško svake godine pronaći konkretne političke rezultate.
Za sada znamo da će sledeći sastanak biti u Albaniji, ali nije sigurno da li će biti održan u leto 2027. godine, na jesen iste godine ili će čak biti pomeren za 2028. godinu.