Američki predsednik Donald Tramp (Trump) krenuo je u Ankaru, gde se lideri NATO-a sastaju samitu Alijanse koji bi mogao da bude jedan od najznačajnijih njenih skupova u poslednjih nekoliko godina – ne zato što se očekuju dramatični proboji, već zato što bi mogao da definiše kako NATO izgleda posle decenija dominantnog američkog vojnog vođstva.
Samit 7. i 8. jula se održava dok Vašington otvoreno priprema evropske saveznike za postepenu promenu američkog vojnog prisustva na kontinentu, vrši pritisak na članice da drastično povećaju izdvajanja na odbranu i signalizira da bezbednost Evrope mora sve više postati odgovornost Evrope.
Tramp dolazi noseći poznate žalbe da mnogi saveznici i dalje imaju koristi od američke zaštite, a da sami ne doprinose dovoljno.
Ipak, iza te retorike krije se mnogo dublja debata o budućnosti NATO-a: kako rebalansirati Alijansu bez slabljenja njenog odvraćanja od Rusije.
Čitajte:
Rutte kaže da su NATO članice na putu da izjednače sa američkom potrošnjom na odbranuVisoki američki zvaničnici potvrdili su uoči samita da bi revizija u Pentagonu o prisustvu snaga u Evropi mogla dovesti do smanjenja broja američkih trupa stacioniranih širom kontinenta.
"Ne bi trebalo da bude iznenađenje što radimo reviziju prisustva", rekao je jedan visoki zvaničnik. "Ta revizija prisustva može dovesti do toga da prilagodimo svoje prisustvo pokušavamo da prebacimo teret na Evropu".
Drugi visoki zvaničnik rekao je za RSE 6. jula da revizija odražava "globalne zahteve" za američke snage i insistirao je da će prilagođavanja trupa biti vođena strateškim, a ne političkim razmatranjima.
Samit meri spremnost Evrope
Za Trampovu administraciju, samit u Ankari je manje o deklaracijama a više o rezultatima. Bela kuća želi dokaze da evropski saveznici pretvaraju obećanja u vojne kapacitete.
Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer prolazi pored vojnika tokom posete kampu za obuku američke vojske u njegovoj zemlji.
"Očekujemo da svi saveznici demonstriraju značajne uzlazne trendove, kako kvantitativno tako i kvalitativno, u odbrambenim izdvajanjima koja rezultira pravednijom raspodelom tereta", rekao je američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker (Matthew Whitaker) novinarima uoči samita, ističući Poljsku, Nemačku i nordijske i baltičke zemlje kao primere saveznika koji idi u pravom smeru.
Sam Tramp je dao znatno manje diplomatsku izjavu.
"Bio sam razočaran Italijom. Bio sam razočaran Velikom Britanijom... Bili smo razočarani Nemačkom i Francuskom. Španija je horor-šou. Španija je užasna... Misle da ih čeka besplatna vožnja", rekao je Tramp prošle nedelje tokom sastanka u Ovalnom kabinetu s generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom (Rutte).
Iako SAD daju najveći doprinos NATO-a u apsolutnim izdacima, nekoliko saveznika – uključujući Poljsku, Litvaniju, Letoniju, Estoniju i Norvešku – sada odvajaju veći udeo BDP-a za odbranu nego Vašington.
Čitajte:
SAD preraspoređuju trupe u EvropiPosle obaveza preuzetih na prošlogodišnjem samitu u Hagu, očekuje se da će članice NATO-a u Ankari predstaviti konkretne mape puta koje pokazuju kako nameravaju da dođu do potrošnje na odbranu od pet odsto BDP-a do 2035. godine.
Metju Krenig (Matthew Kroenig), bivši specijalni savetnik Pentagona za odbrambenu strategiju i politiku, tvrdi da će samit praktično postati "samit rezultata".
"Pitanje je da li Evropljani zaista prihvataju prebacivanje tereta koje Trampova administracija ima na umu", rekao je Krenig 6. jula tokom diskusije u Institutu Brukings.
Iako je priznao da postoji napredak, Krenig je rekao da su američki zvaničnici i dalje zabrinuti što mnogi saveznici i dalje nemaju kredibilne planove za ostvarivanje dogovorenih ciljeva potrošnje, a istovremeno dovodi u pitanje da li bi evropske industrijske inicijative mogle da dupliraju kapacitete koji su već dostupni kod američkih proizvođača.
Ka 'NATO 3.0'
Pored budžeta, samit odražava mnogo širu stratešku transformaciju. Mnogi analitičari su rekli da Vašington ne radi na demontaži NATO-a, već da pokušava da ga redefiniše.
Čarls Kapčan (Charles Kupchan), viši saradnik u Savetu za spoljne odnose, kaže da je taj proces dugo očekivano rebalansiranje, a ne egzistencijalna kriza.
"Prolazimo kroz potreban period rebalansiranja, gde Evropa radi više dok Sjedinjene Države preraspoređuju svoje resurse i redefinišu svoje prioritete", rekao je Kapčan tokom brifinga Saveta za međunarodne odnose 6. jula.
Mada neki analitičari kažu da NATO ulazi u eru strateške nesigurnosti, Kapčan navodi da su institucionalni temelji Alijanse netaknuti. "Ne mislim da smo svedoci kraja transatlantskog saveza", rekao je on. "Institucija je netaknuta".
Ipak, on je takođe upozorio da je Trampov pristup nagrizao jednu od najvrednijih strateških prednosti NATO-a: poverenje.
"Najveća snaga Amerike su njena partnerstva", rekao je Kapčan. "Biće više oružja i više tenkova u Evropi, ali ćemo biti u velikoj nevolji ako nas više niko ne voli".
Čitajte:
Kuda dalje ide NATO?Lijana Fiks (Liana Fix), takođe saradnica u Savetu za međunarodne odnose, rekla je da veruje da Evropa sada funkcioniše istovremeno u dve strateške realnosti.
Javno, lideri nastavljaju da govore o većoj podeli tereta i NATO-u s većim kapacitetima. Međutim, privatno, vlade sve više pripremaju planove za nepredviđene situacije ako Vašington dodatno smanji svoju vojnu posvećenost.
"Amerikanci se povlače brže nego što Evropljani mogu da popune", rekla je Fiks, upozoravajući da bi se Alijansa mogla suočiti sa značajnim manjkom kapaciteta, posebno u vazdušnoj odbrani, strateškoj logistici i raketnoj odbrani.
Ona tvrdi da je sama Ukrajina sve više centralni stub buduće bezbednosti Evrope. "Što se SAD više povlače iz Evrope, to Ukrajina više postaje garant bezbednosti za Evropu", rekla je Fiks.
Ukrajina traži praktične dobitke, a ne simboliku
Ukrajina dolazi u Ankaru suočena s intenziviranim ruskim raketnim napadima i sve većim manjkom naprednih raketa-presretača za protivvazdušnu odbranu.
Očekuje se da će se predsednik Volodimir Zelenski sastati s Trampom na marginama samita, dok će ponoviti apele za dodatne raketne sisteme Patriot posle još jednog smrtonosnog udara na Kijev.
Čitajte:
Sastanak Trampa i Zelenskog zakazan za samit NATO-a s naporima SAD da se okonča rat u UkrajiniTajson Barker (Tyson), bivši zamenik specijalnog izaslanika SAD za ekonomski oporavak Ukrajine, rekao je da veruje da će Kijev meriti uspeh ne političkim deklaracijama, već opipljivim vojnim obavezama.
"Svako obavezivanje većoj protivvazdušnoj odbrani bila bi ogromna stvar i veoma potrebna", rekao je Barker za RSE 6. jula.
Umesto da se fokusira na dugoročne debate o članstvu u NATO-u, Barker je rekao da bi samit trebalo da da prioritet trenutnoj proizvodnji odbrambene opreme, isporukama oružja i industrijskoj saradnji.
"Ne mislim da političke poruke o budućim odnosima NATO-a s Kijevom zaista mogu proizvesti bilo šta dobro u ovom trenutku", rekao je on. "Trenutne potrebe su veće obaveze u vezi s oružjem, posebno protivvazdušnom odbranom, i poboljšana saradnja u proizvodnji odbrambene opreme".
Čitajte:
Rusko-iranska osovina širi bojno polje, upozorava američki senator Thom TillisBarker je takođe sugerisao da bi Ankara mogla da produbi novu "dinamiku Crnog mora" između Turske i Ukrajine kroz proširenu saradnju u oblasti odbrambene industrije.
Krenig je napomenuo da, uprkos kritikama iz Evrope, Trampova administracija tvrdi da nastavlja da podržava Ukrajinu kroz deljenje obaveštajnih podataka, proširena ovlašćenja za duboke udare unutar Rusije i olakšavanje evropskih kupovina američkog oružja.
Ipak, priznao je da su presretači Patriot i dalje među najdeficitarnijim vojnim kapacitetima na svetu.
"Ne znam da li Sjedinjene Države mogu ili hoće još nešto da urade", rekao je Krenig. "To je jedan od onih kapaciteta za kojima postoji velika potražnja, a ponuda je i dalje veoma niska".
Bliski istok proširuje agendu NATO-a
Iako Ukrajina dominira bezbednosnom agendom, Ankara će takođe istaći sve veću pažnju NATO-a posvećenu Bliskom istoku.
Visoki zvaničnici administracije rekli su za RSE da Tramp želi da saveznici preuzmu veću odgovornost za zaštitu komercijalnog brodaskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz posle nedavne nestabilnosti u tom regionu.
Barker je upozorio da su evropske vlade već naznačile spremnost da doprinesu pomorskoj bezbednosti tek kada se uslovi stabilizuju i uspostavi trajno primirje.
Lokacija samita takođe pojačava povećani geopolitički značaj Turske.
Očekuje se da će Tramp održati bilateralne sastanke s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoanom (Recep Tayyip Erdogan), Zelenskim i sirijskim predsednikom Ahmedom el Šaraom, što odražava obnovljeni diplomatski angažman Vašingtona u regionu posle višemesečnih pojačanih tenzija.
Čitajte:
Bivši NATO komandant: Iranska kriza otkriva da je Zapad 'podjeljeniji od protivnika'Stručnjaci Saveta za spoljne odnose tvrde da je uloga Turske u NATO-u sve manje vođena evropskom bezbednošću a više njenim strateškim značajem u Siriji, istočnom Mediteranu i širem Bliskom istoku.
Stiven Sestanovič (Stephen Sestanovich), viši saradnik za Studije Rusije i Evroazije u Savetu za spoljne odnose, rekao je da bi samit mogao da naglasi i smanjeni uticaj Moskve u regionu.
"S ruske tačke gledanja", rekao je Sestanovič, "samit predstavlja američki iskorak i jačanje odnosa s Turskom i Sirijom".
Alijansa u transformaciji
Uprkos neslaganjima oko strategije, većina analitičara se slaže da je malo verovatno da će Ankara doneti dramatičnu konfrontaciju ili velike prodore.
Umesto toga, očekuje se da će formalizovati tranziciju koja je već u toku. Bilo da se opisuje kao podela tereta, NATO 3.0 ili strateško rebalansiranje, Vašington je izgleda odlučan da prebaci primarnu odgovornost za konvencionalnu odbranu Evrope na evropske zemlje, uz očuvanje osnovne političke i nuklearne arhitekture alijanse.
Pitanje bez odgovora je da li se ta tranzicija može dogoditi bez stvaranja opasnih bezbednosnih praznina i bez slabljenja poverenja koje je više od sedam decenija temelj NATO-a.
Dok se lideri okupljaju u Ankari, izazov više nije samo ubeđivanje Evrope da troši više.
Radi se o tome da li NATO može da se prilagodi promenljivoj raspodeli moći, a da pritom očuva jedinstvo koje je dugo bila njegova najveća strateška prednost.