Američki predsednik Donald Tramp (Trump) sastaće se s ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim na marginama ovogodišnjeg samita NATO-a u Ankari, najavila je Bela kuća u nedelju, dok Vašington nastoji da oživi zastalu diplomatiju za okončanje rata koji je pokrenula Rusija, istovremeno vršeći pritisak na Evropu da preuzme veću odgovornost za odbranu kontinenta.
Najava je usledila dan pošto je Tramp odvojene razgovarao telefonom sa Zelenskim i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ističući napore administracije da se pozicionira kao ključni posrednik u sukobu koji je ušao u petu godinu.
Zelenski je posle razgovora rekao da je obavestio Trampa o situaciji na bojnom polju i da su se dva lidera saglasila da nastave razgovore tokom samita NATO-a.
"Postoji realna mogućnost da se okonča ovaj rat, a odlučnost Amerike je presudna", napisao je Zelenski na X.
Kremlj je saopštio da je Tramp u razgovoru s Putinom, koji je trajao otprilike 90 minuta, ponovo izrazio spremnosti da nastavi posredničke napore, dok je Putin ponovio stav Moskve da svako rešenje mora uzeti u obzir ruski "fundamentalni pristup" rešavanju sukoba.
Višemesečni diplomatski napori koje predvode SAD nisu uspeli da smanje jaz između Kijeva i Moskve. Rusija nastavlja da insistira na kontroli nad okupiranim delovima istoka Ukrajine, dok je Kijev odbacio teritorijalne ustupke.
Zastoj na frontu
Glavna zamenica portparola Bele kuće Ana Keli (Anna Kelly) potvrdila je da će se Tramp sa Zelenskim sastati 8. jula.
Tokom nezvaničnog brifinga, visoki američki zvaničnici rekli su da će se sastanak nadovezati na Trampove razgovore sa Zelenskim i Putinom i da će odražavati kontinuirane napore administracije da okonča rat.
"Bojno polje je očigledno zamrznuto u poslednjih nekoliko meseci i nijedna strana ne ostvaruje veliki napredak", rekao je jedan visoki američki zvaničnik.
Zvaničnik je rekao da nastavak borbi, uključujući udare dugog dometa i Rusije i Ukrajine, ojačao Trampovu odlučnost da traži pregovaračko rešenje.
"Tamo se dešavaju ogromna stradanja", rekao je zvaničnik, dodajući da predsednik oseća "pravi osećaj hitnosti" da zaustavi rat.
"Obe strane su artikulisale... da predsednik Tramp igra jedinstvenu ulogu u svojoj sposobnosti da pokuša da posreduje u ovome", dodao je zvaničnik.
Odgovarajući na pitanja o nedavnim ukrajinskim napredovanjima i napadima dronovima unutar Rusije, drugi visoki zvaničnik je rekao da se ukupna vojna ravnoteža malo promenila.
"Mnogo je lakše igrati odbranu nego napad", rekao je zvaničnik.
"Postoje neka mala područja gde je Ukrajina postigla napredak, postoje neka mala područja gde je Rusija postigla napredak, ali linija kontakta je zamrznuta u poslednjih nekoliko meseci", dodao je on.
Ta procena je odrazila i izjavu potpredsednika Džej Di Vensa (JD Vance) u intervjuu za Sandej tajms (The Sunday Times) objavljenom u nedelju, kada je rekao da je Ukrajina efikasnija u iscrpljivanju ruskih snaga kroz odbrambene operacije i napade dronovima dugog dometa nego kroz ofanzive velikih razmera.
Poslednjih meseci, Ukrajina je intenzivirala napade na ruska naftna postrojenja, skladišta goriva i vojnu infrastrukturu duboko u Rusiji, nastojeći da poveća pritisak na Moskvu čak i dok su se borbe duž većeg dela fronta pretvorile u rat iscrpljivanja.
Izdvajanja za odbranu dominiraju agendom NATO-a
Iako se očekuje da će Ukrajina imati istaknuto mesto na Trampovim sastancima, zvaničnici administracije su naznačili da će centralni fokus samita biti podela tereta unutar NATO-a.
Ambasador SAD pri NATO-u Metju Vitaker (Matthew Whitaker) rekao je da su saveznici izdvojili skoro 139 milijardi dolara dodatnih odvajanja za odbranu od prošlogodišnjeg samita NATO-a, pri čemu se očekuje da će otprilike polovina biti potrošena na oružje, municiju i vojnu opremu proizvedene u Americi.
On je pohvalio Poljsku, nordijske zemlje, baltičke države i Nemačku zbog povećanja izdataka za odbranu, ali je rekao da "mnoge druge zaostaju".
"Predsednik Tramp očekuje da će svi saveznici odmah pojačati svoje aktivnosti", rekao je Vitaker, dodajući da bi trebalo da dostignu kriterijum NATO-a od pet odsto izdvajanja na odbranu "što je pre moguće.“
Vitaker je rekao da cilj administracije ostaje prebacivanje odgovornosti za konvencionalnu odbranu Evrope na evropske saveznike i Kanadu.
"Imamo odgovornosti i drugde u svetu, kao jedina svetska supersila", rekao je on. "Potrebni su nam sposobni saveznici".
Vitaker je naglasio da SAD "ostaju ponosni član NATO-a", ali je rekao da bi jače evropske vojske omogućile Vašingtonu da se fokusira na bezbednosne izazove van Evrope.
xxKeli je opisala pristup administracije kao "NATO 3.0", navodeći da je cilj da se transformiše savez "iz modela zavisnosti od SAD u model stvarne podele tereta i samostalnosti".
Na pitanje s kakvim posledicama bi se saveznici mogli suočiti ako ne ispune ciljeve potrošnje, visoki zvaničnici su rekli da bi neposredna posledica bila strateška ranjivost.
"Posledice... su na kraju manje sposobna Evropa i Kanada, ranjiviji strateški saveznik", rekao je zvaničnik, dodajući da će Tramp direktno preneti svoju poruku liderima saveza tokom samita.
Preispitivanje trupa odražava širi strateški pomak
Visoki američki zvaničnici takođe su potvrdili da Pentagon preispituje raspoređivanje američkih trupa i vojne baze širom Evrope, iako su naglasili da još nisu donete odluke.
Zvaničnici su rekli da je revizija deo šire strategije za rebalansiranje američkih vojnih resursa, uz istovremeno podsticanje evropskih saveznika da preuzmu veću odgovornost za regionalnu odbranu.
Zvaničnik je dodao da preispitivanje "sasvim može dovesti do toga da prilagodimo svoj prisustvo jer pokušavamo da prebacimo teret na Evropu".
"Sposobniji saveznici u Evropi će im omogućiti da se suoče s pretnjama koje postoje u Evropi za koje su savršeno u stanju da na njih odgovore, a to će nama omogućiti da se fokusiramo na druge stvari", rekao je zvaničnik.
Vitaker je rekao da revizija odražava povećane globalne zahteve američkih snaga.
"Naši protivnici ne čekaju da budemo sposobniji", rekao je on. "Snaga saveza je ono što će odvratiti i braniti savez u budućnosti".
Očekuju se i teme sporazuma o odbrani i Grenlanda
Zvaničnici administracije su takođe predvideli "milijarde dolara" u najavama povezanim s odbranom na marginama samita, uključujući sporazume o zajedničkoj proizvodnji, nove proizvodne pogone i kupovinu naprednih američkih oružanih sistema.
"Naš izazov nisu porudžbine", rekao je Vitaker. "Naš izazov i dalje je baza odbrambene industrije".
Zvaničnici su rekli da američki proizvođači odbrambene opreme trenutno imaju oko 300 milijardi dolara porudžbina od saveznika u Evropi i Kanade.
Visoki zvaničnici su takođe branili Trampov predlog da SAD steknu Grenland, tvrdeći da je arktičko ostrvo postalo sve važnije za bezbednost NATO-a zbog povećane pomorske aktivnosti u regionu i njegove uloge u protivraketnoj odbrani.
"Zaista nema neslaganja među bilo kojim saveznikom NATO-a oko važnosti odbrambenih razmatranja Grenlanda", rekao je jedan visoki američki zvaničnik. "Radi se o tome kako ih rešiti".
Zvaničnik je rekao da administracija i dalje veruje da bi američka akvizicija Grenlanda najbolje rešila te bezbednosne probleme, priznajući da Vašington takođe razmatra druge moguće aranžmane s Danskom i Grenlandom.