U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome zašto srpski režim stalno lansira priče o "specijalnom ratu" koji se navodno vodi protiv Srbije?
Sagovornici su bili dva profesora beogradskog univerziteta - politikolog Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka, i Jovo Bakić, docent Filozofskog fakuleta.
Bilo je reči o tome koji je motiv izmišljenih afera o zaverama protiv predsednika Vučića, kako je vlast zaboravila na arsenal oružja koji je oktobra 2016. godine navodno pronađen u blizini Vučićeve porodične kuće, kako su protesti protiv poskupljenja goriva proglašeni za pokušaj obaranja vlasti, zašto se Vučić i funkcioneri vladajuće stranke plaše makedonskog scenarija, kako je objavljivanje fotografije na kojoj se Vučićev sin vidi u društvu kriminalaca proglašeno za specijalni rat protiv Srbije, koliko današnje priče o zaverama podsećaju na one iz Miloševićevog vremena, o stotinama stranih agenata koji navodno špijuniraju po Srbiji, zašto režimski tabloidi pričaju kako Zapad želi da ruši Vučića, dok se Vučić u isto vreme hvali svojim odličnim odnosima sa najmoćnijim zemljama Zapada, kao i o tome da li su se ljudi umorili od priča o zaverama protiv predsednika Vučića.
- Švarm: Vučić i Dodik zveckaju oružjem radi ostanka na vlasti
- Ima li kraja političkom nasilju naprednjaka?
Omer Karabeg: Pre dvadesetak dana glavni urednik tabloida Informer, koji je blizak vlasti, najavio je u emisiji Televizije Pink početak specijalnog rata protiv Srbije. Onda je jedan funkcioner vladajuće partije precizirao, takođe na Pinku, da se traži glava predsednika Vučića. Ko to vodi specijalni rat protiv Srbije i njenog predsednika?
Jovo Bakić: Interesantno je da je glavni urednik Informera rekao da se tek očekuje početak specijalnog rata, mada on već šest godina priča da taj rat traje. To su sve ludosti koje ovaj režim protura da bi građani živeli u psihozi kako je u Srbiji stalno opasna situacija i da predsednik Vučić čini nadčovečanske napore da odbrani Srbiju.
Đorđe Pavićević: To je već postao stil vladanja - stalno izmišljanje kriza i zavera, stalno izmišljanje nečega što se radi iza leđa predsedniku. Već smo imali nekoliko navodnih pokušaja ubistava predsednika, a najavljivali su se i svetski ratovi. Ni svetsko prvenstvo u fudbalu nije moglo proći bez tih priča, pa je predsednik Fudbalskog saveza Srbije izjavio da FIFA radi protiv Srbije. Kada se takve stvari događaju, uvek mi padne na pamet psihoza koju je vlast stvorila 1999. godine povodom pomračenja sunca, kada je sadašnji predsednik bio ministar informisanja. Tada je vlast širiila paniku da gradjani ne izlaze na ulice jer bi mogli da oslepe, dok su ljudi širom sveta pratili pomračenje sunca.
“Zavere“ protiv Vučića
Omer Karabeg: Priča o specijalnom ratu protiv Srbije i Aleksandra Vučića prisutna je u režimskim medijima otkako je Srpska napredna stranka došla na vlast. Zašto je ona sada ponovo aktivirana. Šta je motiv?
To su sve ludosti koje ovaj režim protura da bi građani živeli u psihozi: Jovo Bakić
Jovo Bakić: Stalno se najavljuje da bi u ovoj godini, eventualno u sledećoj, moglo doći do potpisivanja sporazuma između Beograda i Prištine, pa je potrebno pripremiti javnost. Tabloidi pišu da su Zorana Đinđića ubile strane obaveštajne službe, kada je pooštrio stav o Kosovu. Nagoveštava se da je sada u sličnoj situaciji i Aleksandar Vučić - da je i on u životnoj opasnosti - jer brani Kosovo. Pominju se britanske obaveštajne službe, Nemci, i tako dalje. Svi su se oni zaverili protiv hrabrog, neustrašivog predsednika koji se bori za Kosovo i ne popušta pod pritiscima Zapada.
Đorđe Pavićević: Jedan od motiva što se stalno izmišljaju te priče je što je dobar deo biračkog tela Srpske napredne stanke antizapadno orijentisan. Vlast stalno mora da se obraća tim ljudima, da ih hrani pričama o tome kako Vučić nije čovek Zapada, kao što ga optužuju neki opozicioni političari, nego da se on upravo bori protiv Zapada. Ne smemo zaboraviti iz kog su miljea došli Vučić i njegovi najbliži saradnici. U tom miljeu dominantna je bila antizapadna matrica i ona se uvek ponavlja kad god je na pomolu neka kriza, kao sada sa Kosovom.
Omer Karabeg: Sećam se onog dramatičnog saopštenja policije iz oktobra 2016. godine u kome je rečeno da je u blizini porodične kuće premijera Srbije Aleksandra Vučića, u Jajincima, policija pronašla arsenal oružja u sanducima. To je, kako je tada saopšteno, predstavljalo pretnju za premijera Vučića, pa je on sklonjen na bezbednu lokaciju. Otvorena je istraga, a onda je nastao muk. Niko to više ne pominje.
Budalasta priča
Jovo Bakić: To je vrlo upečatljiva ilustracija tehnologije vladanja o kojoj govorimo. Što bi neko ostavljao oružje na gomilu na istom mestu? Ako hoće već nekoga da ubije, dovoljan mu je jedan snajper. Ne ostavlja sanduke oružja. Što bi uopšte ostavljao sanduke oružje? Priča je potpuno budalasta. Posebno je budalasto kada ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović, na konferenciji za štampu obavesti javnost da je nađeno to oružje. Ako su ga našli i ako je neko zaista hteo da ubije Vučića, valjda je trebalo da prate ko će da dođe da uzme to oružje, pa da ga uhvate. Od početka do kraja to je bila potpuno blesava priča. Potrebno je stalno držati tenzije i širiti psihozu o stalnoj opasnosti koja se nadvija nad našim neustrašivim Davidom, koji se tuče protiv svetskog Golijata. To je biblijski arhetip koji se propagandno ponavlja u ovoj priči.
Omer Karabeg: Šta je cilj dramatičnih saopštenja o navodnim pokušajima ubistva Aleksandra Vučića, a njih je bilo nekoliko?
Đorđe Pavićević: Tu postoje dva cilja. Jedan je da se ustoliči ličnost predsednika kao neprikosnovenog političkog lidera, kao nekoga protiv koga su svi, dok se on sam bori za Srbiju. Drugi cilj je da se sklone sve one teme o kojima bi javnost trebala da raspravlja - ko vlada Srbijom, ko donosi odluke, u čijem interesu se donose odluke. To nije nepoznata tehnologija, ali je ovdašnja vlast neograničeno zloupotrebljava. Vladajuća stanka svaki čas izdaje saopštenja koja imaju sve oštriji i oštriji ton. Ovih dana, kada je bila najavljena godišnjica zločina u Srebrenici, prva reakcija vlasti bila je da saopšti da je pre tri godine na srebreničkoj komemoraciji navodno pokušano ubistvo tadašnjeg premijera Srbije Vučića i da niko zbog toga nije odgovarao. Tako je unapred određeno kako će se ove godine u Srbiji raspravljati o Srebrenici.
Ukrajinski scenario
Omer Karabeg: Zanimljivo je da se svaki protest protiv vlasti odmah proglašava za specijalni rat. Kada su ljudi, nezadovoljni zbog povećanja cene goriva, počeli da blokiraju puteve, ministar Vulin je odmah u tome video ukrajinski scenario. Rekao je da je ista akcija sprovedana u Ukrajini 2013. godine, kada je oborena tadašnja vlast, i dodao: “Za nekoliko dana niko se neće sećati cene goriva, tražiće ostavku vlade i predsednika Vučića“. Zašto režim u svemu vidi zaveru i pokušaj obaranja vlasti?
Jovo Bakić: Ministar Vulin je ovih dana izjavio i da su dva crnogorska oficira, koja su u sastavu međunarodnih snaga na Kosovu, u funkciji secesije Kosova. Sve je to toliko tužno i smešno da je svaki komentar izlišan. U socijalističkoj Jugoslaviji još u srednjoj školi, a posebno na fakultetu, učili smo o specijalnom ratu. Na fakuletu smo imali predmet koji se zvao Opštenarodna odbrana i društvena samozaštita. Cilj je bio da se u svest mladih ljudi ugradi saznanje da su svi živi protiv nas i da mi moramo da se homogenizujemo kako bismo bili dovoljno čvrsti i jaki, kada nas napadnu. Taj stari komunistički metod sada se primenjuje u nacionalističkom ruhu. Kao što je bio besmislen tada, tako je još besmisleniji sada. Naš predsednik Vučić predstavlja sebe kao šampiona diplomatije. Hvali se da ima dobre odnose i sa Rusima, i sa Kinezima, i sa Sjedinjenim Američkim Drzavama, naravno i sa Nemačkom. Ako sa svima ima dobre odnose, kao što je, uostalom, imao i Josip Broz Tito, zašto bi se onda protiv njega vodio specijalni rat? Pošto Srbija ima najveće društvene nejednakosti u celoj Evropi, onda treba stalno insistirati na nacionalnoj homogenizaciji kako bi ta priča zasenila socijalne razlike koje su uvredljivo velike. To je, zapravo, funkcija priče o specijalnom ratu. O Kosovu se toliko drami i diže tolika buka samo da ne bismo pričali o bolnim ranama ovoga društva - a to je da pola procenta ljudi na vrhu više zarađuje nego svi ostali zajedno. To je naš problem, a ne to što, navodno, neko hoće da ubije Aleksandra Vučića i što su se svetske sile zaverile protiv njega.
Ne dirajte mi porodicu
Omer Karabeg: Specijalnim ratom protiv Vučića proglašeno je i objavljivanje fotografije na kojoj se vidi njegov sin u društvu kriminalaca na svetskom fudbalskom prvenstvu u Moskvi.
Sve što ne ide u prilog Vučiću proglašava se za specijalni rat: Đorđe Pavićević
Đorđe Pavićević: Sve što ne ide u prilog Vučiću proglašava se za specijalni rat. Pogledajte kako žučno reaguju poslanici vladajuće stranke kada se u skupštini Srbije pomene neki član Vučićeve porodice, posebno njegov brat.
Jovo Bakić: Niko porodicu ne bi dirao, da članovi te porodice nisu bili zatečeni u vrlo neobičnim situacijama. Ako je Vučićev sin viđen u društvu ljudi sa debelim krivičnim dosijeima, ljudi koji su i osuđivani, a svi nose iste majice, onda se moramo zapitati - dečko, šta ti tamo radiš? Vladini funkcioneri stalno govore - sve je to napad na porodicu. Pustite vi porodicu. Da član porodice nije u vrlo problematičnim vezama, niko to ne bi pominjao. Stalno se zamenjuju teze i porodica se pokušava predstaviti kao da je apsolutno nezainteresovana za politiku i biznis. A da li je baš tako?
Omer Karabeg: Vučić i drugi funkcioneri vladajuće stranke često su pominjali da neće dozvoliti da se u Srbiji dogodi makedonski scenario. Zašto se plaše makedonskog scenarija?
Siromašna Makedonija i bogati VMRO - to su ti paradoksi autoritarne oligarhije.Jovo Bakić
Jovo Bakić: Zato što su prirode vlasti bivšeg makedonskog premijera Nikole Gruevskog i Aleksandra Vučića - identične. To su politička braća, isti režimi, ista vrsta vlasti. VMRO, stranka Nikole Gruevskog, bila je peta na listi najbogatijih evropskih stranaka. Siromašna Makedonija i bogati VMRO - to su ti paradoksi autoritarne oligarhije. Danas je Vučić autoritarac koji je na čelu srpske oligarhije, kao što je Gruevski bio autoritarac na čelu makedonske. I jedan i drugi se predstavljaju kao veliki zaštitnici nacionalnih interesa. A pošto su oni jedini pravi zaštitnici nacionalnih interesa, onda ih sa vlasti ne može skinuti njihov narod, nego to moraju da budu strane sile uz pomoć unutrašnje pete kolone. To je ta matrica.
Vaš browser nepodržava HTML5
Nasilje bez sudskog epiloga
Autoritarna koalicija
Đorđe Pavićević: Ja bih rekao da postoji neka vrsta autoritarne koalicije, ne samo u regionu, nego i šire. Evo, predsednik Vučić je ovih dana bio na inauguraciji turskog predsednika Erdogana. Autoritarni lideri se na neki način uzajamno pomažu, oni su saveznici, izlaze u susret jedan drugom. Vučić daje Dodiku pozajmice, Srbija je čak pod neobičnim okolnostima kupovala neke deonice u Crnoj Gori kada je to zatrebalo tamošnjoj vlasti. Autoritarni lideri se boje makedonskog scenarija zato što se on pokazao kao uspešan model za obaranje autoritarnih režima. Boje se da se taj model ne primeni i u njihovoj zemlji.
Omer Karabeg: Srbija je očigledno nezadovoljna odlaskom Gruevskog i dolaskom Zaeva. To se pokazalo i kada je makedonska vlada potpisala sporazum sa grčkom vladom i rešila spor oko imena Makedonije koji traje dvadeset godina i koji je jedan od najvećih regionalnih problema. Jedino Srbija nije čestitala Makedoniji, a kada su Dačića upitali zašto to nisu uradili, on je cinično rekao - pa tu nema šta da se čestita.
Đorđe Pavićević: Dačić je uvek radikalniji nego predsednik Vučić. On je ušao u rat sa Makedonijom i pre nego što je potpisan sporazum. Ako se sećate, on je prošle godine rekao da je Srbija pogrešila što je priznala Makedoniju pod njenim ustavnim imenom. To je bio jedan od pokušaj destabilizacija nove makedonske vlasti na čelu sa Zoranom Zaevom, jer je režim Greuvskog i ideološki i po tehnologiji vladanja bio sličan srpskom režimu.
100 miliona za haos
Omer Karabeg: Za specijalni rat se uglavnom optužuju opozicija i nevladine organizacije, ali vrlo često i neimenovani stranci. Stalno se govori da Srbija nekome u svetu smeta, pa je žele destabilizovati. Pominju se strani agenti koji su maltene na svakom ćošku, mislim da je jedan list nedavno napisao da u Srbiji deluje oko 60 stranih agenata. Jedan tabloid, blizak režimu, nedavno je objavio da je krajem maja na račune nevladinih organizacija i pojedinih opozicionih političara uplaćeno 100 miliona eura radi izazivanja haosa širom Srbije, s ciljem da se promeni vlast.
Jovo Bakić: To su oprobani metodi. Svako ko je devedesetih godina živeo u Srbiji seća se da je režim Slobodana Miloševića svaki čas iznosio takve optužbe. Apsolutno se slažem sa onim što je Đorđe Pavićević rekao o saradnji autoritarnih lidera. To je koalicija autoritarnih vladara od Rusije, preko Turske, do Balkana i Mađarske. Autoritarna vlast uvek traži neprijatelja da bi pričom o ugroženosti homogenizovala narod. Ona uvek povezuje sopstvenu opoziciju sa ”spoljašnjim silama mraka“.
Omer Karabeg: Nedavno je ministar u vladi Srbije, Nenad Popović, predložio da se osnuje radna grupa za odbranu od lažnih vesti na društvenim mrežama. Povod mu je bila nekakva dezinformacija o zatrovanoj vodi koja se pojavila na tim mrežama.
Đorđe Pavićević: Krajnje je neobično da vlada na takav način reaguje na jednu informaciju koja je istog dana, u roku od nekoliko sati, bila demantovana. Ja u tome vidim pokušaj vlade da uspostavi kontrolu nad svim segmenitima društva. Naime, mediji u Srbiji su u velikoj meri stavljeni pod kontrolu. Sem nekoliko časnih izuzetaka, mediji se manje-više ponašaju udvorički. Jedino društvene mreže nisu stavljene pod potpunu kontrolu, jedino tamo građani još uvek mogu da slobodno iznose svoje mišljenje. Veoma je zabrinjavajuće kada vlast hoće da kontroliše toliko sfera u društvu. Evo, sada je postalo važno i ko za koga navija u sportu, pa je predsednik Vučić uoči utakmice Rusija-Hrvatska izjavio da će navijati za Rusiju, a u skladu s tim funkcioneri Srpske napredne stranke su žestoko napali Novaka Đokovića zbog izjave da će navijati za Hrvatsku.
Tetak Erdogan i stric Putin
Omer Karabeg: Zanimljivo je da je ministar Popović, koji je predložio da se osnuje radna grupa za odbranu od lažnih vesti, precizirao da se ta grupa neće baviti medijima, a znamo da su režimski mediji i tabloidi najveći proizvođači lažnih vesti. Te lažne vesti njemu ne smetaju.
Jovo Bakić: Naravno, a još je interesantnije da je Nenad Popović, dok nije postao ministar, bio najogorčeniji neprijatelj izbeglica i da se zalagao da se po ugledu na Mađarsku podigne zid prema Makedoniji. Razumljivo je što on ne vidi glavne proizvođače lažnih vesti, jer bi onda morao da vidi i samoga sebe, a to uvek teško ide. Ova vlast sada hoće da i socijalne mreže u potpunosti stavi pod svoju kontrolu. Naravno, tetak Ergodan je glavni lik koga treba imitirati, jer to je čovek koji dosta dobro kontroliše socijalne mreže. Mada i stric Putin nije daleko od toga. U tom smislu autoritarna koalicija, koju smo pominjali, međusobno se hrabri, oni uče jedni od drugih.
Omer Karabeg: Da li ljudi bezrezervno veruju Vučiću i njegovim medijima kada govore o specijalnom ratu ili se narod pomalo umorio od priča o zaverama protiv Srbije?
Đorđe Pavićević: Nije samo stvar u tome da li veruju ili ne veruju, nego da li je to tema ili nije. Pretpostavljam da značajan deo ljudi ne veruje u te priče, ali u ovoj zemlji se stalno raspravlja o tome da li Amerikanci žele zlo Srbiji, da li postoji nekakv tajni plan Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država protiv Srbije i da li neke strane sile ruše našeg predsednika. Kada se to stalno ponavlja u najvažnijim medijima, onda to postaje opšte mesto. Tako je bilo i u vreme Miloševića, kada se u domaćim, režimskim medijima govorilo da je Srbija na čelu svetske borbe protiv imperijalizma, a u stvari je bila međunarodni parija. Matrica je uvek ista, samo se menjaju akteri. Kad nešto postane glavna tema, kada se to po stotinu puta ponavlja u štampi i na televiziji, onda ljudi to prihvataju, čak i kada misle da u tome ima preterivanja.
Jovo Bakić: Vlast u autoritarnim režimima uvek diktira teme i usmerava javnu debatu. To radi i ova vlast - rogobatno ali uspešno. Čovek koji misli svojom glavom uvek je u dilemi - da li raspravljati sa budalom ili ne. Ako raspravljate sa budalom, bićete dovedeni na budalin teren, a tamo će vas on pobediti, jer na tom terenu ima više iskustva. Ako ne raspravljate, onda ne učestvujete u javnoj debati i prepuštate je budalama. A ovde javna debata ima toliko primitivan nivo - da je to zastrašujuće.
Omer Karabeg: Znači, imaćemo još specijalnih ratova protiv Srbije?
Jovo Bakić: Izvesno.