Konsultacije Kosova s Evropskom unijom o izmenama Zakona o Specijalizovanim većima mogle bi da posluže kao prilika da se povrati poverenje evropskih partnera i da daju podsticaj članstvu Kosova u Savetu Evrope, procesu koji je blokiran više od dve godine.
Pojedini poznavaoci evropskih pitanja ocenjuju da način na koji Kosovo pristupa ovim izmenama može da posvedoči o njegovoj posvećenosti vladavini prava i poštovanju međunarodnih obaveza, što su pitanja od značaja za članstvo u Savetu Evrope.
Kosovo je 2024. bilo blizu članstva u ovoj organizaciji, ali je proces zastao zbog političkih zahteva pojedinih članica te organizacije, pre svega u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom.
Iako su konsultacije o Zakonu o Specijalizovanim većima i članstvo u Savetu Evrope dva odvojena procesa, poznavaoci prilika ocenjuju da su oni politički povezani.
Čitajte:
Da li je Zajednica opština sa srpskom većinom ključ za članstvo Kosova u Savetu Evrope?Ramadan Iljazi (Ilazi) iz Kosovskog centra za studije bezbednosti (KCSB) kaže da su mnoge od država koje odlučuju o članstvu Kosova u Savetu Evrope ujedno i one koje pomno prate ispunjavanje njegovih međunarodnih obaveza.
Ipak, rešavanje spora s EU u vezi sa zakonskim izmenama ne bi automatski značilo i deblokadu procesa članstva.
Konačna odluka ostaje u rukama članica Saveta Evrope, dok njihovi politički zahtevi, naročito u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom, i dalje nisu ispunjeni.
Test za odnose s Evropom
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je 5. novembra da Evropska unija vodi razgovore s Vladom Kosova o izmenama Zakona o Specijalizovanim većima, poznatim i kao Specijalni sud.
Vlada, međutim, nije javno iznela detalje o ovim razgovorima niti je odgovorila na pitanja Radija Slobodna Evropa o njihovom toku i sadržaju.
Premijer Aljbin Kurti (Albin), govoreći 10. novembra na Pariskom mirovnom forumu, nije se osvrnuo na zakonske izmene, ali je rekao da nezadovoljstvo presudom Specijalnog suda treba rešavati putem žalbenog postupka.
Izmene zakona, koje je inicirala Demokratska partija Kosova, usvojene su u Skupštini 6. oktobra, posle protesta zbog osuđujuće presude prvostepenog suda četvorici bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Čitajte:
Specijalni sud kao predmet spora Kosova sa zapadnim saveznicimaSpecijalni sud u Hagu osudio je 16. septembra za ratne zločine bivšeg predsednika Hašima Tačija (Hashim Thaci) i bivšeg predsednika Skupštine Jakupa Krasnićija (Krasniqi) na po 25 godina zatvora, bivšeg predsednika Skupštine Kadrija Veseljija (Veseli) na 18 godina i bivšeg poslanika Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi) na 13 godina.
Zakonske izmene imaju za cilj, između ostalog, ograničavanje nadležnosti Specijalnog suda i izmenu pojedinih odredbi koje se odnose na procedure i kazne.
EU se usprotivila tim izmenama, upozorivši da su u suprotnosti s međunarodnim obavezama Kosova i da mogu ugroziti nezavisnost suda.
Predsednica Kosova Justina Široka Pulja (Shiroka Pula) vratila je 22. oktobra zakon Skupštini na ponovno razmatranje.
Prema Poslovniku Skupštine, nadležni odbor ima rok od četiri nedelje od prijema zakona da pripremi izveštaj za plenarnu sednicu.
EU je pozdravila odluku predsednice i tražila da bude konsultovana o svim eventualnim daljim izmenama, u skladu s razmenom pisama između Kosova i EU iz 2014.
U izveštaju od 4. novembra i Evropska komisija upozorila je da predložene izmene izazivaju ozbiljnu zabrinutost u pogledu međunarodnih obaveza Kosova, nezavisnosti pravosuđa, zaštite žrtava i svedoka, kao i odgovornosti za ratne zločine.
Engjelushe Morina (Engjellushe), viša istraživačica za javnu politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose sa sedištem u Berlinu, upozorava da bi izmene Zakona o Specijalizovanim većima mogle postati sledeća prepreka za Kosovo na putu ka Savetu Evrope.
Ona ocenjuje da Kosovo sada, kada ima stabilne institucije, treba da intenzivira saradnju s EU i diplomatske aktivnosti za evropske integracije.
"Kosovo nema više vremena za gubljenje. S obzirom na politički kontekst u Evropi, stvari se kreću veoma brzo, a 2027. godina, kada se u mnogim državama članicama održavaju izbori, mogla bi da promeni političku konstelaciju u EU. To nas može dovesti u situaciju u kojoj će Kosovo imati još manju podršku", ocenjuje Morina za Radio Slobodna Evropa.
Čitajte:
Put Kosova ka EU 'ide preko Srbije'Iljazi, s druge strane, smatra da konsultacije s EU mogu biti prilika da Kosovo pokaže da je spremno da pristupi rešavanju zabrinutosti evropskih partnera putem dijaloga i institucija.
"Ako se izmene sprovedu jednostrano, postojeće rezerve će se samo pojačati. Ako prođu kroz ozbiljne konsultacije, Kosovo će ojačati svoje argumente (za članstvo u Savetu Evrope)", kaže on.
Iljazi ocenjuje da su zabrinutosti u vezi s načinom na koji su Specijalizovana veća vodila sudski proces legitimne, ali da ih treba rešavati putem dijaloga i institucionalnih mehanizama, a ne jednostranim zakonskim izmenama.
Ovakav stav je odražen i u zajedničkoj izjavi objavljenoj 1. novembra, koju je Iljazi potpisao s još 20 akademika, aktivista i predstavnika civilnog društva s Kosova i iz inostranstva.
Potpisnici su tražili da se zabrinutosti u vezi sa sudskim procesima u Hagu rešavaju uz istovremeno poštovanje prava optuženih, pravde za žrtve i međunarodnih obaveza Kosova.
Čitajte:
Haška presuda komandantima OVK u kontekstu istorije rata na KosovuIljazi kaže da pravda za žrtve ne bi trebalo da ostavi utisak da se sudi samom oslobodilačkom ratu, ističući da žrtve i njihove porodice, iz svih zajednica, zaslužuju istinu i pozivanje na odgovornost.
"Ovi principi treba da se poštuju istovremeno i bez diskriminacije. To je i poruka koju Kosovo treba da pošalje Savetu Evrope", kaže on.
Prema njegovim rečima, rešavanje osetljivih pitanja putem institucija, stručne ekspertize i dijaloga bilo bi važna poruka za Strazbur i evropske prestonice.
Zajednica, prepreka koja opstaje
Pored rasprave o Specijalnom sudu, još jedna politička prepreka i dalje blokira članstvo Kosova u Savetu Evrope: Zajednica opština sa srpskom većinom.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope preporučila je 16. aprila 2024. prijem Kosova, sa 131 glasom za, 29 protiv i 11 uzdržanih.
Međutim, mesec dana kasnije, njena prijava nije uvrštena u dnevni red sastanka Komiteta ministara, organa koji donosi konačnu odluku o članstvu.
Neke države članice, uključujući Nemačku i Francusku, tražile su od Kosova da nacrt statuta Zajednice, koji je pripremila EU, pošalje na ocenu Ustavnom sudu kao dokaz posvećenosti sporazumima postignutim u dijalogu sa Srbijom.
Vlada Kosova je u početku odbila taj zahtev. Zatim je tadašnja ministarka spoljnih poslova Donika Gervala (Gervalla) saopštila da je poslala pismo Savetu Evrope, najavivši da će nacrt statuta biti prosleđen Ustavnom sudu do kraja maja 2024.
Međutim, ni to nije bilo dovoljno da se proces odblokira.
Prema Iljaziju, zahtev u vezi sa Zajednicom nije bio formalni kriterijum za članstvo, već politički uslov koji su postavile pojedine članice Saveta Evrope.
On ocenjuje da je pozitivna preporuka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope pokazala da je Kosovo ispunjavalo ključne standarde za prijem.
"Dakle, danas problem nije u tome što Kosovo nije spremno. Problem je nedostatak političkog poverenja. To poverenje može da se izgradi, ali zahteva kontinuiran i koordinisan rad", kaže Iljazi.
Nema javne potvrde da su države koje su osnivanje Zajednice postavile kao politički uslov odustale od tog zahteva.
Radio Slobodna Evropa obratio se Ministarstvu spoljnih poslova Kosova s pitanjem da li Zajednica i dalje predstavlja uslov za članstvo i koji su koraci potrebni za obezbeđivanje podrške država članica. Od Saveta Evrope zatražio je pojašnjenja o preostalim uslovima i mogućnosti razmatranja prijave na sledećem ministarskom sastanku.
Nijedna od ovih institucija nije odgovorila do objavljivanja članka.
Čitajte:
Zajednica opština – prepreka i most na putu Kosova ka EUPrema rečima Morine, uslov u vezi sa Zajednicom "i dalje postoji", a ostaje da se vidi kako će Kosovo pristupiti tom pitanju u dijalogu sa Srbijom.
I Iljazi kaže da za pojedine evropske države Zajednica i dalje predstavlja pokazatelj spremnosti Kosova da ispuni obaveze preuzete u dijalogu.
On ocenjuje da upućivanje nacrta statuta Ustavnom sudu ne treba posmatrati kao politički ustupak, već kao mehanizam kojim se obezbeđuje usklađenost svakog rešenja s ustavnim poretkom Kosova.
"To je ustavna procedura koja štiti samo Kosovo, jer Ustavni sud garantuje da će svako rešenje biti u skladu s Ustavom i unitarnim karakterom države. Kosovo treba da preduzme taj korak, ali ne u tišini i ne kao izolovan potez", naglašava Iljazi.
Prema njegovim rečima, Kosovo bi prethodno trebalo da obezbedi političke garancije ključnih evropskih partnera i Sjedinjenih Američkih Država da bi takav korak otvorio put razmatranju njegovog zahteva za članstvo.
Može li 2027. biti nova prilika?
Crna Gora je 10. novembra preuzela šestomesečno predsedavanje Komitetom ministara Saveta Evrope, nasledivši Monako.
Njeno predsedavanje završiće se 12. maja 2027, kada je planirano održavanje narednog godišnjeg ministarskog sastanka u Crnoj Gori.
Ipak, još nema potvrde da će zahtev Kosova za članstvo biti uvršten u dnevni red tog sastanka.
Za prijem nove članice, Komitet ministara mora da obezbedi podršku dve trećine svih predstavnika koji imaju pravo da učestvuju u radu tog tela, u skladu sa Statutom Saveta Evrope.
To znači da je Kosovu, pored ispunjavanja traženih standarda, potrebna i široka politička podrška država članica.
Prema Iljaziju, uvrštavanje zahteva za članstvo na dnevni red za 2027. zahteva koordinisano diplomatsko angažovanje i konkretne korake u odnosima s evropskim partnerima.
"Za to su potrebne tri stvari: poboljšanje odnosa s EU, uključujući rešenje za zakon o Specijalizovanim većima dogovoreno uz konsultacije, kredibilne korake u dijalogu i koordinisanu diplomatsku kampanju prema državama koje oklevaju", kaže on.
Članstvo u Savetu Evrope otvorilo bi Kosovu put ka evropskom sistemu zaštite ljudskih prava, uključujući mogućnost da se pojedinci pod njegovom jurisdikcijom obrate Evropskom sudu za ljudska prava.