Hašim Tači (Hashim Thaci), Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi) će 16. septembra u Hagu čuti da li su proglašeni krivim ili nevinim po optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Presuda će biti doneta posle više od tri godine suđenja i procesa koji je suprotstavio dve suštinski različite verzije o načinu na koji je delovala Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) i o moći koju su četiri optužena imala u njenim redovima.
Tužilaštvo tvrdi da su oni imali dovoljno ovlašćenja da učestvuju u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Odbrana tvrdi da je OVK bila decentralizovana gerilska snaga i da je stvarna moć često bila na lokalnom nivou.
Sudije utvrđuju da li su zločini opisani u optužnici izvršeni i da li je tužilaštvo van razumne sumnje dokazalo odgovornost svakog od četvorice optuženih.
Odgovor bi ovom procesu mogao dati značaj koji daleko prevazilazi okvire samog slučaja.
Od rata do Haga
OVK je stupila na scenu sredinom devedesetih godina, posle godina mirnog otpora kosovskih Albanaca režimu Slobodana Miloševića.
Od malih gerilskih grupa, ona je izrasla u snagu koja se borila protiv srpskih i jugoslovenskih snaga. Do 1998. godine, sukob se pretvorio u otvoreni rat.
Posle neuspešnih mirovnih pregovora u Rambujeu u Francuskoj, NATO je u martu 1999. pokrenuo kampanju bombardovanja ciljeva u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ).
Posle 78 dana, Beograd je pristao da povuče svoje snage s Kosova i rat je završen.
Bilans je bio težak: više od 13.000 ljudi je ubijeno ili nestalo, dok su stotine hiljada Albanaca proterane.
Čitajte:
Može li suđenje u Hagu da promeni narativ o Oslobodilačkoj vojsci Kosova?Međutim, zločini koje su počinile srpske snage nisu predmet ovog procesa u Hagu.
Ovaj slučaj se bavi drugim zločinima i navodnom individualnom odgovornošću četvorice bivših lidera OVK za njih.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su deo rukovodstva OVK: Tači u političkom krilu, Veselji u obaveštajnoj službi, Krasnići kao portparol, a Seljimi u Glavnom štabu.
Posle rata, sva četvorica su prešla u politiku i obavljala visoke državne funkcije.
Postupak koji ih je doveo u Hag podstaknut je izveštajem Saveta Evrope, koji je napravio bivši švajcarski senator Dik Marti (Dick Marty), s navodima o zločinima koje su počinili pripadnici OVK tokom i posle rata.
Skupština Kosova je 2015. izmenila Ustav i usvojila zakon koji je omogućeno osnivanje Specijalizovanih veća.
Ona su postala deo pravosudnog sistema Kosova, ali s međunarodnim sudijama i tužiocima i sa sedištem u Hagu.
U novembru 2020. godine, posle potvrđivanja optužnice, Tači je podneo ostavku na mesto predsednika Kosova. On, Veselji, Seljimi i Krasnići prebačeni su u pritvor u Hagu.
Sva četvorica su se izjasnila da nisu krivi.
Za šta su optuženi?
Optužnica sadrži deset tačaka: šest za zločine protiv čovečnosti i četiri za ratne zločine.
Ona između ostalog obuhvata optužbe za progon, zatvaranje, nezakonito ili proizvoljno hapšenje i pritvanjanje, okrutno postupanje, mučenje, ubistva i prisilne nestanke.
Prema navodima optužnice, navodni zločini počinjeni su u periodu od najmanje marta 1998. do septembra 1999. na više lokacija na Kosovu i na severu Albanije.
Među navodnim žrtvama su Srbi, Romi i Albanci koji su smatrani protivnicima OVK.
Čitajte:
Tužilaštvo traži šest godina zatvora za Thacija zbog ometanja pravde, odbrana traži njegovo oslobađanjeTužilaštvo tvrdi da su Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili deo "udruženog zločinačkog poduhvata" čiji je cilj bio preuzimanje i vršenje kontrole nad Kosovom, uključujući putem zastrašivanja, zlostavljanja i nasilja i uklanjanja onih koji su smatrani protivnicima.
Suđenje je počelo 3. aprila 2023. godine.
Tokom postupka, u sudnici su svedočila 134 svedoka: 125 koje je pozvalo Tužilaštvo, dva koje je pozvao zastupnik žrtava i sedam koje je pozvala odbrana.
Na kraju, Tužilaštvo je zatražilo da sva četvorica budu proglašena krivim po svim tačkama optužnice i osuđena na po 45 godina zatvora.
Odbrana je tražila oslobađajuću presudu.
Dve verzije o moći unutar OVK
Značajan deo postupka bio je usmeren na način na koji je OVK funkcionisala i na realan autoritet njenog rukovodstva.
Čitajte:
Dva narativa, jedna presuda: Kako će se pamtiti Oslobodilačka vojska Kosova posle suđenja u Hagu?Tužilaštvo je tvrdilo da je OVK imala organizovanu strukturu i da su četvorica optuženih imala dovoljan autoritet da učestvuju u zajedničkom planu za eliminaciju protivnika.
Odbrana je iznela drugačiju verziju: OVK je bila decentralizovana gerilska formacija, a Glavni štab nije imao kontrolu koja mu pripisuje Tužilaštvo.
Među svedocima odbrane Hašima Tačija bio je i bivši američki diplomata Džejms (James) Rubin.
"Hašim Tači je morao da se obraća tim komandantima (OVK) za informacije, znanje, odluke. Tako da sam ga video kako im ukazuje poštovanje u vezi sa suštinskim pitanjima OVK", svedočio je Rubin.
Šta treba dokazati?
Dva oblika krivične odgovornosti zauzela su važno mesto u raspravi: "udruženi zločinački poduhvat" i "komandna odgovornost".
Prvi se odnosi na pitanje da li su optuženi učestvovali u zajedničkom zločinačkom cilju. Drugi se, između ostalog, odnosi na to da li su imali efektivnu kontrolu nad potčinjenima i da li su znali ili imali razloga da znaju za zločine.
Mark Elis (Ellis), izvršni direktor Međunarodne advokatske komore, kaže da sudije prvo moraju da utvrde da li je Tužilaštvo dokazalo postojanje udruženog zločinačkog poduhvata.
"Prvi zadatak, po mom mišljenju, biće da se utvrdi da li je taj zajednički cilj dokazan van razumne sumnje, a zatim, naravno, da se pređe na procenu učešća svakog od optuženih u tom zajedničkom planu", kaže Elis za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Čitajte:
Više od jedne presude za četvoricu bivših čelnika Oslobodilačke vojske KosovaŠto se tiče komandne odgovornosti, prema njegovim rečima, ističe da struktura OVK-a dobija poseban značaj. Ako je Glavni štab imao stvaran autoritet nad operativnim zonama, to bi moglo da ojača argument Tužilaštva. Ako je moć bila uglavnomu rukama lokalnih komandanata, to bi moglo da ga oslabi.
Timoti Voters (Timothy Waters), profesor prava na Univerzitetu u Indijani, vidi još jedan izazov: vezu između navodnih zločina i osoba koje nisu optužene da su ih direktno počinile.
"Ono što nemamo jeste snimak koji bi mogao da pokaže vezu između tog zločina i nekoga kao što je Tači. U mnogim od ovih slučajeva, sami zločini se ne dovode u pitanje. Međutim, upravo je tu vezu veoma teško dokazati", kaže Voters za RSE.
Zašto bi odluka mogla imati značaj koji prevazilazi ovaj slučaj?
Pravno gledano, na suđenju su četiri pojedinaca, a ne OVK.
Ipak, stručnjaci kažu da bi način na koji će sud tretirati oblike krivične odgovornosti mogao imati značaj i izvan ovog konkretnog predmeta.
Voters kaže da se teorija "udruženog zločinačkog poduhvata" može protezati veoma široko.
"Niko ne govori formalno da je OVK na suđenju ili nešto slično. Na suđenju su ove četiri osobe. Ipak, teorija na kojoj se zasniva slučaj, ne završava se sa njima. Logički gledano, ona se proteže i na mnoge druge ljude", kaže on.
Čitajte:
Ellis: Presuda Thacija i ostalih, mogla bi biti presedan za međunarodnu pravduTo, prema njegovim rečima, ne znači da će suditi i drugim osobama, već da način na koji se ova teorija primenjuje može imati šire implikacije.
Elis dodaje da bi obrazloženje suda takođe može biti značajano za razvoj međunarodnog krivičnog prava.
"Tako funkcioniše međunarodno pravo. Ono se neprestano nadograđuje na prethodne presude. Slučaj po slučaj, presude određuju i redefinišu elemente pravne teorije. Upravo to će se desiti i ovde", kaže on.
Presuda i ono što sledi posle nje
Odluka se može tumačiti i u političkom ključu.
Voters navodi da bi osuđujuća presuda mogla biti iskorišćena u Srbiji za jačanje narativa protiv OVK, dok bi se na Kosovu mogla protumačiti kao osuda oslobodilačkog rata.
Oslobađajuća presuda bi, po njegovom mišljenju, mogla da otvori pitanja o dostignućima Specijalizovanih veća.
"Bilo da je reč o oslobađajućoj ili osuđujućoj presudi, odluka će uticati na politiku u zemlji, u regionu i u Sjedinjenim Državama – u onoj meri u kojoj SAD budu obraćale pažnju na to", kaže Voters.
Ipak, 16. septembar neće nužno značiti i kraj procesa.
Vaš browser nepodržava HTML5
Hiljade ljudi u Prištini na protestu podrške bivšim liderima Oslobodilačke vojske Kosova
Presuda Pretresnog veća biće prvostepena i strane u postupku imaju pravo na žalbu.
Specijalizovana veća su i ranije izricala osuđujuće presude.
Saljih Mustafa (Salih) i Pjeter Šalja (Shala) osuđeni su za ratne zločine, dok su Hisni Gucati (Hysni) i Nasim Haradinaj osuđeni za krivična dela protiv sprovođenja pravde.
Ipak, slučaj protiv Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija predstavlja najobimniji i najkompleksniji proces koji su Specijalizovana veća dosad vodila.