Sažetak
- Tri i po godine posle podnošenja zahteva za članstvo u Evropskoj uniji, Kosovo još čeka da njegov zahtev prođe prvi proceduralni korak.
- Iako se proširenje vratilo u centar agende EU, evropska perspektiva Kosova i dalje je blokirana.
- Šta ovaj proces drži za taoca i da li postoji način da se on deblokira?
Kada je Irska preuzela predsedavanje Savetom Evropske unije 1. jula, proširenje je postavila među ključne prioritete za narednih šest meseci.
Međutim, u njenom programu nema nijedne konkretne reference koja se odnosi na Kosovo.
Da li je to samo simboličan izostanak ili pokazatelj "mesta" koje Kosovo danas zauzima na agendi proširenja EU?
U odgovoru za Radio Slobodna Evropa, irsko predsedavanje je pojasnilo da podržava napredak svih država kandidata i potencijalnih kandidata, uključujući Kosovo, ka članstvu u EU.
Ipak, tu podršku je propratila formulacija koja se često čuje u Briselu: napredak će zavisiti od uslova koji moraju biti ispunjeni i od sprovođenja neophodnih reformi.
Iza tog diplomatskog stava krije se daleko složenija realnost za Kosovo.
Čitajte:
Bez posebnog pristupa, Kosovo ostaje 'zaglavljeno' u evrointegracijamaProces blokiran na prvom koraku
Urednik za Radija Slobodna Evropa za evropska pitanja Rikard Jozvijak (Jozwiak) navodi da Kosovo trenutno nije među prioritetima proširenja Evropske unije.
Kada Irska govori o proširenju, prema njegovim rečima, fokus je na zemljama koje su već napredovale u procesu pridruživanja, poput Crne Gore i Albanije, ali i na Ukrajini i Moldaviji, koje su posle ruske agresije u Ukrajini dobile novi strateški značaj za EU.
"Kosovo je zaglavljeno u proširenju otkako je predalo zahtev za članstvo krajem 2022. i ne očekujem nikakav pomak u narednih šest meseci", kaže Jozvijak.
Prema procedurama EU, predsedavanje Savetom EU je ono koje odlučuje da li će se neki zahtev uzeti na razmatranje.
Kosovo je podnelo zahtev 15. decembra 2022. u poslednjim danima češkog predsedavanja. Međutim, nijedno od potonjih predsedavanja nije ga poguralo napred.
Kao rezultat toga, zahtev i dalje ne prolazi ni prvu formalnu fazu: razmatranje na Savetu i prosleđivanje Evropskoj komisiji na procenu.
Čitajte:
Evropski parlament: Kosovo izgubilo 2025. godinu zbog političke krizeJozvijak kaže da prepreke nisu povezane s trenutnim predsedavanjem, već s nedostatkom političkog konsenzusa unutar same Evropske unije.
"Poslednje predsedavanje koje je pokušalo da testira spremnost Saveta da zahtev Kosova prosledi Evropskoj komisiji bilo je Švedska 2023. Od tada niko nije preduzeo takav korak", kaže Jozvijak.
On dodaje da nema naznaka da je pet članica koje ne priznaju Kosovo – Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar – promenilo svoj stav.
Iz tog razloga, prema njegovim rečima, Irska bi mogla brzo da dođe do zaključka da ne postoji neophodna politička podrška za pomeranje zahteva Kosova napred i, samim tim, uopšte neće otvarati to pitanje na Savetu EU.
Radio Slobodna Evropa je takođe tražio stav Vlade Kosova povodom očekivanja od irskog predsedavanja i koraka koje namerava da preduzme radi unapređenja procesa evropskih integracija, ali do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor.
Ove nedelje je u Prištini održan sastanak Odbora za stabilizaciju i pridruživanje između Kosova i Evropske unije, na kojem je EU tražila ubrzanje reformi, posebno u javnoj upravi, vladavini prava, slobodi izražavanja i zaštiti osnovnih prava, uključujući i prava nevećinskih zajednica.
Vlada Kosova je, sa svoje strane, ponovo potvrdila posvećenost ispunjavanju obaveza koje proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Mimo reformi
Zastoj Kosova na putu ka Evropskoj uniji, prema rečima stručnjaka za politiku proširenja u Evropskoj inicijativi za stabilnost (ESI) Adnana Ćerimagića, ne može se pripisati isključivo odsustvu reformi ili političkim dešavanjima u zemlji.
Prema njegovim rečima, odgovornost snosi i sama Evropska unija koja još nije preduzela prvi proceduralni korak za razmatranje zahteva Kosova za članstvo.
Ćerimagić navodi da je EU ranije dokazala da može da pronađe pravna rešenja za unapređenje odnosa s Kosovom, uprkos činjenici da pet članica ne priznaje njegovu nezavisnost.
Kao primer, on navodi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, za koji je pronađena pravna formula koja je omogućila njegovo stupanje na snagu.
"Sličan pristup mogao bi se primeniti i za pomeranje zahteva Kosova za članstvo napred", rekao je Ćerimagić za Radio Slobodna Evropa.
Međutim, prepreka nije samo proceduralne prirode, smatra profesor na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber (Florian Bieber).
On kaže da je Evropska unija napredak Kosova u procesu integracije povezala s dijalogom o normalizaciji odnosa sa Srbijom – procesom koji je, kako navodi, odavno izgubio zamah.
"U ovom trenutku, dijalog je svodi isključivo na upravljanje stabilnošću, a ne pronalaženje bilo kakvog rešenja. Zbog toga teško da može da bude napretka u evropskoj perspektivi Kosova sve dok Evropska unija ili ne odustane od uslovljavanja dijalogom ili dok sam dijalog ne dobije ozbiljan pravac", rekao je Biber za Radio Slobodna Evropa.
Prema njegovim rečima, to znači da čak i predsedavanje Savetom EU koje proširenje drži među svojim prioritetima ima malo prostora da promeni dinamiku kad je reč o Kosovu.
U najboljem slučaju, navodi on, irsko predsedavanje bi moglo da podstakne diskusiju o tome kako je proces proširenja osmišljen za Kosovo i da li njegova evropska perspektiva treba da i dalje bude uslovljena dijalogom sa Srbijom.
Ali, on smatra da su čak i za to male šanse.
Biber ocenjuje da su nedostatak konsolidovanih institucija na Kosovu, kao i zategnuti odnosi koje je tehnička Vlada Aljbina Kurtija (Albina) uspostavila s nekoliko ključnih država Evropske unije, umanjili političku spremnost u Briselu da promeni pristup prema Kosovu.
"Tako da ne vidim veliku spremnost sa strane EU da promeni dinamiku i ne mislim da je Irska u poziciji da mnogo učini u tom pogledu", kaže Biber.
Takva politička klima se poklapa s produženim periodom institucionalne nestabilnosti na Kosovu.
Već više od godinu i po dana, zemlja se suočava s političkim zastojem, pošto tri izborna procesa, održana u roku od 16 meseci, nisu iznedrila stabilnu parlamentarnu većinu.
Kosovo trenutno čeka formiranje novih institucija posle izbora 7. juna s kojih je Pokret Samoopredeljenje, koji predvodi Kurti, ponovo izašao kao vodeća politička snaga.
Šta Kosovo može da uradi?
Jozvijak navodi da je prostor za približavanje Kosova Evropskoj uniji, u trenutnoj fazi proširenja, ograničen.
"Mislim da je voz za to prošao", kaže on.
Ipak, on izdvaja jedno pitanje koje, prema njegovim rečima, i dalje ima veliku težinu u evropskim institucijama: napredak ka formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.
Čitajte:
Zajednica opština – prepreka i most na putu Kosova ka EU"To je oduvek bio ključni uslov EU i ostaje to i sada, iako zamah, naravno, više nije prisutan kad je reč o dijalogu", kaže Jozvijak.
Zajednica opština sa srpskom većinom proizilazi iz Briselskog sporazuma iz 2013. godine, postignutog u dijalogu između Kosova i Srbije uz posredovanje Evropske unije.
Ona je zamišljena kao mehanizam saradnje između opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Tokom godina, EU je insistirala da je njeno formiranje jedna od glavnih obaveza Kosova u okviru dijaloga, ali je proces blokiran zbog neslaganja oko nadležnosti Zajednice i zabrinutosti da bi ona moglo da ugrozi funkcionalnost države.
Štaviše, i sam dijalog je u periodu stagnacije.
Poslednji sastanak na visokom nivou između Kosova i Srbije održan je u septembru 2023. neposredno pre oružanog napada u Banjskoj. Od tada, napori Evropske unije da proces vrati na kolosek nisu doveli do značajnog napretka.
Gde se Kosovo nalazi u odnosu na region?
Dok je proces integracije Kosovo praktično zamrznut, većina drugih zemalja Zapadnog Balkana je, u različitoj meri, zabeležila napredak na putu ka EU.
Crna Gora je najviše napredovala, sa svim otvorenim pregovaračkim poglavljima i većinom njih privremeno zatvorenom.
"Mesto Crne Gore u Evropskoj uniji sada dobija svoj oblik", rekla je komesarka EU za proširenje Marta Kos tokom posete Podgorici u maju.
Ako se njeno članstvo materijalizuje 2028, kako se planira, to bi označilo prvo proširenje Evropske unije u poslednjih 15 godina, od pristupanja Hrvatske 2013.
Čitajte:
Može li Kosovo biti prisiljeno da bira između SAD i EU?Albanija vodi pregovore o članstvu, dok se Severna Makedonija, iako ih je zvanično pokrenula, suočava s političkim blokadama, pre svega iz Bugarske, za otvaranje prvih poglavlja.
Bosna i Hercegovina je dobila zeleno svetlo za otvaranje pregovora o članstvu 2024, dok je Srbija, iako pregovara s EU od 2014. godine, već godinama nije otvorila nova poglavlja zbog nedostatka reformi i neusklađenosti sa spoljnom politikom Evropske unije, posebno prema Rusiji.
Nasuprot njima, Kosovo je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja nema čak ni status kandidata za članstvo u EU.