Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, iranski duhovni vođa i najviši autoritet koji je vodio zemlju skoro četiri decenije, ubijen je tokom američkih i izraelskih vazdušnih napada u 86. godini.
Hvaljen među svojim pristalicama kao mudar vođa, a među kritičarima osuđivan kao diktator, Hamnei će ostati upamćen kao monumentalna figura Islamske revolucije koji je na krilima reputacije pobožnika i vatrene posvećenosti cilju dospeo do položaja vrhovnog vođe.
Hamneijeva upotreba sile protiv sopstvenog naroda, zatvaranje opozicionih figura unutar samog establišmenta i žestoki otpor spoljnim uticajima – posebno SAD i Izraela – oblikovali su njegovo nasleđe kao surovog i beskompromisnog autoritarnog lidera koji je svoju zemlju odveo u međunarodnu izolaciju.
"Istorija će pokazati da je Hamneijeva vladavina bila duboko traumatična za iranski narod koji je gledao kako mu se zemlja izoluje i slabi do te mere da je većina počela da vidi emigraciju kao svoju jedinu nadu", rekao je Aleks Vatanka (Alex), direktor Iranskog programa na Institutu za Bliski istok u Vašingtonu.
Poslednje godine Hamneijeve vladavine obeležili su česti protesti protiv establišmenta i represija države u kojoj su ubijene hiljade demonstranata.
Čitajte: Ceremonije povodom 40 dana od smrti demonstranata izazvale nove proteste u IranuProtesti zbog visokih troškova života 2017. godine, cena benzina 2019. godine, nestašice vode 2021. godine i smrti u pritvoru Mahse Amini, mlade žene koja je navodno prekršila zakon o hidžabu 2022. godine, odražavali su porast antirežimskog raspoloženja u Iranu.
Ipak, protesti protiv Islamske Republike s nejavećim brojem fatalnih žrtava počeli su krajem decembra 2025. i trajali su do početka januara 2026. Nemiri su brutalno ugušeni i grupe za ljudska prava potvrdile su više od 7.000 smrtnih slučajeva, ali su upozorile da je stvarni broj verovatno mnogo veći. Neke procene su četiri puta veće od potvrđenog ukupnog broja.
Hamnei nikada nije preuzeo odgovornost za porast protivljenja njegovoj vladavini, već je umesto toga krivio za proteste protiv establišmenta strane aktere za koje je tvrdio da žele da oslabe Islamsku Republiku.
Tokom svog života, Hamnei je pokazao jedinstvenu sposobnost da igra na dve strane.
Oni koji su ga upoznali ranije u životu pamte ga kao visokog i vitkog sveštenika koji je voleo poeziju i književnost, pušio lulu i bio zainteresovan za razgovor s mladima. To je u velikoj suprotnosti s vatrenim, bradatim, antiamerički nastrojenim koji je kasnije u životu privukao pažnju sveta.
Pod kontrolom nekada otvorenog lidera, represija je bujala, krug insajdera u Teheranu se smanjio, a Islamska Republika je bila sve više izolovana.
Decenijama je imao konačnu reč o gotovo svim stvarima u Iranu – od toga da li žene mogu da voze bicikle u javnosti do toka odnosa zemlje sa SAD, koje je nazivao "Velikim Satanom".
Čitajte: General Jack Keane: Američko-izraelska operacija ima za cilj demontažu iranskog rukovodstvaHamnei je slobodno koristio svoju moć nad ključnim institucijama kao što su pravosuđe, državna radio-televizija i vojska. Ako mu je bila potrebna sila, oslanjao se na vojni bezbednosni aparat koji je uključivao moćni Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) i iranske zloglasne obaveštajne službe.
"Osnaživanjem IRGC-a, militarizovao je politiku zemlje i kooptirajući klerikalni establišment, delegitimizovao ga je", rekao je Ali Vaez, direktor Iranskog projekta u Međunarodnoj kriznoj grupi.
Rođen u Mešhedu 1939. godine, Hamnei je bio drugi sin oca sveštenika. Započeo je svoje versko obrazovanje rano u životu, u ranim tinejdžerskim godinama ga je inspirisao vatreni revolucionar Sajid Navab Safavi i studirao je u svetom gradu Komu kod budućeg osnivača Islamske Republike, ajatolaha Ruholaha Homeinija.
Od aktiviste do omraženog vođe
Hamnei je stekao reputaciju skromnog i pobožnog verskog učenjaka i 1962. se pridružio Homeinijevom revolucionarnom pokretu, koji se protivio šahu i proameričkoj politici Teherana. Njegov revolucionarni aktivizam privukao je pažnju vlasti, što je dovelo do prvog od mnogih hapšenja i zatvora.
Dvadesetpetogodišnji Hamnei je 1964. odlučio da ode iz Koma kako bi se brinuo o svom ocu – "dobro delo" za koje je kasnije rekao da ga je blagoslovio Bog i pripisuje mu zasluga za kasniji uspeh.
U Mešhadu, Hamnei je držao časove o Kuranu i islamskoj ideologiji, što je dovelo do zatvora, mučenja i na kraju unutrašnjeg egzila. Kada je došlo do revolucije 1979. godine, njegov bivši učitelj, Homeini, imenovao ga je u Islamski revolucionarni savet.
Čitajte: Alex Vatanka: Khameneijev Iran je 'brod koji tone' i mora praviti kompromise da bi preživioObavljao je nekoliko istaknutih pozicija unutar klerikalnog režima – uključujući dva mandata kao predsednik – i preživeo pokušaj atentata 1981. koji je doveo do paralize desne ruke.
Kada je Homeini umro 1989. bez jasnog naslednika, Hamneija je za drugog vrhovnog vođu Irana izabrala Skupština stručnjaka, klerikalno telo.
Izbor je iznenadio mnoge – izgleda i samog Hamneija.
"Trebalo bi da ronimo krvave suze i jecamo nad islamskim društvom koje je primorano čak da predloži mene (za vrhovnog vođu)", rekao je Hamnei uoči njegovog imenovanja.
"Za razliku od svog prethodnika koji se nije uklapao ni u jednu određenu političku frakciju, ajatolah Hamnei je bio de fakto vođa konzervativnog tabora. Stoga je izgubio mogućnost da bude iznad sukoba i efikasno upravlja sukobima među frakcijama", rekao je Vaez.
Tokom svoje vladavine, održavao je otvoreni prkos SAD, za koje je tvrdio da su nastojale da sruše Islamsku Republiku i obnove odnos pokrovitelj-klijent s Teheranom.
Pod njegovom kontrolom, Iran je povećao uticaj u regionu kroz takozvanu osu otpora – labavu mrežu proksija, militantnih grupa koje podržava Teheran i savezničkih državnih aktera koji su igrali važnu ulogu u iranskoj strategiji suprotstavljanja Zapadu, arapskim neprijateljima i njegovom glavnom rivalu, Izraelu.
Međutim, mreža se raspala padom vlade Bašara el Asada u Siriji 2024. i izraelskom kampanjom obezglavljivanja Hezbolaha u Libanu, smanjenjem kapaciteta Huta u Jemenu i ozbiljnim slabljenjem Hamasa u Pojasu Gaze.
Čitajte: Učesnik iranskih krvavih studentskih protesta iz 1999. kaže da je represija danas još goraHamenei je upadljivo nestao iz javnosti tokom 12-dnevnog rata Izraela protiv Irana u junu 2025. godine, što je pokrenulo pitanja o njegovom liderstvu u političkim krugovima u zemlji.
Hamnei je došao u sukob s mnogim iranskim predsednicima, koje je establišment potom izopštio.
Glavni izuzetak bio je Ebrahim Raisi, sveštenik s tvrde linije za koga mnogi veruju da je bio pripreman da nasledi Hamneija kao vrhovnog vođu. Raisi je poginuo u padu helikoptera u maju 2024. godine, što je zakomplikovalo Hamneijeve planove za nasleđivanje.
Skupština stručnjaka od 88 članova, kojom dominiraju konzervativni sveštenici, sada će morati da imenuje Hamneijevog naslednika.
"On će biti upamćen kao čovek koji je imao mnogo prilika da sasluša svoj narod i promeni kurs. Ali, kao vrhovni vođa, bio je toliko ušančen u svojim krutim stavima, toliko odlučan da nadvlada svoje domaće i strane rivale, i duboko u sebi toliko nesiguran da se nikada nije odlučio za bilo kakvu ozbiljnu introspekciju", rekao je Vatanka.
Iza Hamneija su ostala četiri sina, jedna ćerka i supruga. Druga ćerka je navodno umrla u istim napadima SAD i Izraela u kojima je ubijen Hamnei.