General Džek Kin (Jack Keane), penzionisani general s četiri zvezdice i bivši zamenik načelnika štaba američke vojske, kaže da je američko-izraelska vojna kampanja pokrenuta protiv Irana 28. februara proračunati pokušaj demontaže političke i vojne arhitekture Islamske Republike.
General Kin, koji sada predsednik Instituta za proučavanje rata, rekao je u intervjuu za RSE da napadi i izveštaji da je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ubijen u operaciji predstavljaju "istorijski dan od ogromnog značaja".
Kin je rekao da je prva faza operacije premašila očekivanja, ukazujući na napade usmerene na više liderstvo, raketne sisteme, infrastrukturu za dronove i ključne elemente iranske vojne komandne strukture.
Kampanja je osmišljena da "ukloni celokupno političko liderstvo i strukture koje ga podržavaju", uključujući Korpus islamske revolucionarne garde, i da se nastavi "dve do tri nedelje ako je potrebno", u zavisnosti od toga kako režim reaguje, dodao je on.
- Pratite naš blog uživo.
RSE: Generale, prvo, šta mislite o ovom izuzetno intenzivnom danu, uključujući i potvrdu predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) da je Hamnei ubijen?
General Kin: Pa, mislim da je ovo istorijski dan od ogromnog značaja jer su predsednik Tramp i premijer (Izraela Benjamin) Netanjahu doneli odluku da neće dozvoliti iranskom režimu da nastavi da destabilizuje Bliski istok, da nastavi da vodi proksi ratove, da nastavi program razvoja balističkih raketa i svoj nuklearni program.
Odlučili su da žele da postave iranski režim na put ka njegovom kolapsu i povratku demokratskom obliku vladavine u nekom trenutku. To je odluka koja je doneta i ona se ogleda u ovoj briljantnoj vojnoj operaciji koja se danas izvodi.
Dakle, sprečavamo Irance da imaju kapacitete da nametnu svoju volju u regionu, prvo, i drugo, postavljamo uslove da se režim uruši i da na kraju narod Irana povrati svoju zemlju.
RSE: Generale, kakva je vaša procena ove vojne operacije, vaš osećaj kako je prošao prvi dan i šta će se desiti sledeće?
General Kin: U razgovorima s našim američkim i izraelskim vojnim liderima, što radim ceo dan, operacija prevazilazi njihova očekivanja u nekoliko oblasti.
Prvo, s ofanzivne strane, činjenica da smo ubili 40 lidera, uključujući i ajatolaha, upravo je ono što smo očekivali, ali apsolutno nismo očekivali toliki uspeh.
I mislim da se dogodilo, kako bi naša publika razumela, sledeće: Danas je bio Ramazan; takođe je bio Šabat, subota. Takođe su se održavali sastanci tokom dana. Iranski vojni režim je svakako na oprezu noću, verujući da će Izraelci i Amerikanci krenuti na njih noću. Dakle, operacija je zapravo bila planirana za kasnije večeras, a oni su je ubrzali zbog prilike da eliminišu ovi lideri. Tako da je ta prilika iskorišćena i veoma uspešno.
Druga stvar je da smo imali značajan uspeh protiv iranskih lansera i sistema balističkih raketa, raketa i skladišta dronova, kao i u odbrani od tih napada.
Do ovog intervjua, nije bilo američkih žrtava, uprkos značajnom broju napada. A bilo je i nekih izraelskih žrtava, verujem. Znam za jednu poginulu osobu i lakše žrtava u smislu lakših povreda. Dakle, odbrambeni sistemi uglavnom rade.
Dakle, operacija se nastavlja. Planirali smo da traje dve do tri nedelje ako je potrebno. Mnogo toga zavisi od toga da li će režim ostati netaknut ili će početi da se raspada.
Ako kapituliraju i predaju se i budu spremni da predaju vlast, onda ćemo verovatno sklopili dogovor s njima. Ali bez toga, nastavićemo da sprovodimo ovu operaciju i radimo na našim vojnim ciljevima.
RSE: Koje izazove vidite?
General Kin: Mislim da postoje dva izazova. Prvi, odbrambeni izazov zaštite tolikog broja baza u regionu koje SAD imaju i to je svakako ogroman izazov. I sve te baze, kao što znate, nalaze se u neposrednoj blizini Irana, a posebno dronova koje imaju.
Iranska vojska je veoma dobra u proizvodnji dronova. Dakle, naša publika shvata da se ti dronovi, o kojima čuje, koriste u Rusiji, dronovi Šahed koji napadaju ukrajinski narod, pet, šest, stotine svake noći, svi su to iranski dronovi proizvedeni u Rusiji.
I to je ono što Iranci koriste. Zovemo ih dronovima ubica zato što ne lete nazad. To je sistem naoružanja i to je ono što koriste protiv američkih baza. Dakle, to je izazov. Ali dosad smo dobro radili s tim. I svakako su Izraelci zabrinuti zbog mogućnosti Irana, da li mogu da pokrenu masovni napad balističkim raketama koji bi preopteretio njihove odbrambene sisteme? Nisu bili u stanju da to urade.
A onda je drugi izazov to što jednostavno treba vremena. Naš plan, kako bi naša publika razumela, jeste da ne uzimamo olako kako se režim drži na vlasti. Dakle, imamo promišljene i metodične planove da uklonimo celokupno političko liderstvo i strukture koje ga podržavaju, parlament, različite agencije, Savet za nacionalnu bezbednost, a zatim na vojnoj i bezbednosnoj strani da uklonimo IRGC. Ne govorim samo o liderima, govorim o celokupnoj infrastrukturi koja ga podržava, tehnologiji koja ga podržava. Ne govorim samo o liderima. Govorimo o svima u sistemu.
Milicija Basidž, policijske snage i takođe odbrambena industrijska baza, te firme koje postoje, proizvodni kapaciteti – to je veoma sveobuhvatan plan za uništavanje svega što režim koristi za svoje održavanje. I to je izazov, ali smo apsolutno posvećeni tome. Premijer Netanjahu i predsednik Tramp su rekli da tom planu i mi sprovodimo to i mi smo u veoma ranim fazama.
RSE: Generale, može li se ova misija obaviti bez ljudi na terenu?
General Kin: Da, u smislu onoga što želimo da uradimo. Mislim, ljudi previše pridaju značaj tome. Činjenica je da je dan posle dvosmislen. Kada smo poslali ljude na teren u Panami 1989. i na Haitiju 1994., u Avganistanu 2001. i Iraku 2003. godine, misija je bila da promenimo režim, da promenimo politički poredak.
I to smo uradili. Ali smo se takođe mučili u sva četiri slučaja osim na Haitiju, gde smo vratili Aristida (Jean-Bertrand Aristide) na vlast, koji je svrgnut. I u tri od ostala četiri slučaja, još se mučimo u smislu ko je nova vlada, koliko će biti efikasna, kakva im je pomoć potrebna od nas? Šta će svrgnuti režim učiniti kao rezultat toga? Da li će nastaviti da nas napadaju?
Dakle, ljudi na terenu ne čine sve to nužno lakšim. I dalje postoje izazovi. Ne odbacujem izazove s kojima se ovde suočavamo bez ljudi na terenu. Ali po našem mišljenju, možemo postići ono što želimo bez preuzimanja dodatnog rizika, što bi značilo da bismo morali da okupiramo zemlju kao rezultat toga. A mi to ne želimo da uradimo.
Želimo da iranski narod okupira svoju zemlju i da je vodi.
Kako bi naša publika razumela, većina autoritarnih režima, kada dođe do promene, prelazi u neki drugi autoritarni režim, doduše, možda manje ideološki, što mislim da se može dogoditi ovde, malo više nacionalistički, ali u nešto s čime možemo da radimo i da se povinuje našoj volji, a zatim da taj režim postavimo na put tranzicije ka izborima i demokratiji. To se sigurno neće desiti odmah. Ne dešava se odmah u Venecueli, iako je to svakako drugačija studija slučaja, ali je korisna ilustracija.
Dakle, da, ne odbacujem izazove ovde, ali uspemo da svrgnemo liderstvo ovog režima i obezglavimo sposobnosti da se održi tamo gde je negativan u smislu svojih vojnih kapaciteta i lišen moći nad iranskim narodom, onda mislim da smo zaista nešto postigli. I proći ćemo kroz proces i tranziciju koja će potrajati. Ali pogledajte odakle dolazimo i kuda idemo i koliko će to biti divno za iranski narod.
Znam da su se povukli u skloništa, ali takođe pretpostavljam da su slavljenički raspoloženi. Svakako žele da obezbede da im ne naudi ono što rade Izraelci i vojska SAD, i mi nemamo nikakvu nameru da im naudimo. Ali ljudska bića prave greške u ratu, kao i mašine.
Zato ljudi moraju da se zaštite i ostanu u skloništima. Ali kada se ovo završi, mogu da se pobune, i pobuniće se, potpuno sam uveren u to. I kakva će to radost biti kada svet bude svedok uspona iranskog naroda, uz podršku onoga što su Izrael i SAD učinili.
I priznanje, priznanje iranskom narodu za njegovu postojanost i za ono što su učinili da se suprotstave režimu, izlazeći na ulice u stotinama hiljada, iako ih je ovaj đavolski režim ranjavao i ubijao, kakvu su hrabrost pokazali. I kada ponovo izađu na ulice po završetku neprijateljstava, znam da će u srcu nositi poruku koju su njihovi prethodnici činili dok su bili na tim ulicama i krvavili čineći upravo ono što će iranski narod ponovo učiniti. Sloboda za Iran je ono što želimo i mi smo na tom putu.
RSE: Generale, vaša lična razmišljanja, ako je ovo zaista kraj Islamske Republike, prošlo je 47 godina. Svojim očima ste videli opasnosti koje predstavlja ovaj režim. Kakvi su vaši lični stavovi upravo sada? Da li postoji neko o kome sada razmišljate?
General Kin: Pa, razmišljam o svojim sunarodnicima Amerikancima, vojnicima i marincima koje je ubio ovaj režim, počev od 1983. kada su srušili kasarnu marinaca, 241 marinac i nekoliko civila, a zatim američku ambasadu u Libanu, američku ambasadu u Kuvajtu 1984, a zatim i kule Kobar, što je bila kasarna vazduhoplovstva koja je postojala u Saudijskoj Arabiji. I tamo su nas ubili i ranili. A onda su Iranci dizajnirali specijalno poboljšane improvizovane eksplozivne naprave (IED) koje su prodrle u naše tenkove i naša oklopna borbena vozila. Ubili su najmanje 600 američkih vojnika koje su napali. A realnost je, poslednjeg komandanta koga smo imali pitao sam: Šta mislite koji je pravi broj?
To je general Lojd Ostin (LLoyd Austin), koji je postao ministar odbrane pod predsednikom Bajdenom (Joe Biden). On je rekao: "Generale Kin, mislim da je broj bliži 2.000." Dakle, ubili su hiljade Amerikanaca, a očigledno su ubili znatno više, desetine hiljada Iranaca. Osećam olakšanje zbog Amerikanaca koji su žrtvovali svoje živote i porodice tamo, kao i zbog iranskih porodica koje je ovaj režim mučio, ubijao i sakatio, a podjednako važno, uskraćene su im slobode i način života koji ljudi žele za svoju decu i unuke.
Kucamo ovde na vrata slobode. Još nismo tu, ali se približavamo i osećaj olakšanja dolazi kao rezultat toga. Ponekad jednostavno morate upotrebiti vojnu silu da biste zaustavili zlo i da biste zaustavili nešto što je loše. To je ono što pokreće predsednika Trampa. On je predsednik mira. To je njegova mantra. Ali on se ne plaši da upotrebi silu da bi zaustavio zlo da nameće svoju volju drugima, i to je ono što vidimo da se ovde dešava.