Dva takozvana non-pejper dokumenta kruže poslednjih dana diplomatskim krugovima Evropske unije (EU).
Jedan je francusko-nemački predlog, koji je obelodanjen dan uoči samita EU i Zapadnog Balkana održanog 5. juna u Tivtu u Crnoj Gori.
Drugi je predlog pet država članica EU (među kojima su takođe Nemačka i Francuska) o ograničenim pravima budućih članica.
Razlika između dva dokumenta odnosi se na period pre i posle prijema novih članica.
Jedan ima za cilj pronalaženje rešenja za novu dinamiku država kandidatkinja za članstvo, opterećenih manjkavim institucionalnim reformama koje su nužni uslov postavljen od strane EU.
Drugi dokument usmeren je na zaštitu funkcionisanja institucija EU i sprečavanje eventualnog nazadovanja budućih članica u poštovanju temeljnih evropskih vrednosti.
Šta je iza novih predloga iz EU?
Istovremeno, iza ovih predloga može se naslutiti i namera sužavanja mogućnosti da neka od budućih članica, nakon ulaska u EU, iskoristi svoje pravo veta kako bi blokirala pristupanje narednih kandidata koji čekaju članstvo.
Dok francusko-nemački predlog nudi zemljama kandidatima benefite članstva i pre formalnog prijema u EU, najnoviji non-pejper bavi se ograničenjima koja bi nove članice imale i nakon što postanu deo evropskog bloka.
Čitajte:
Smeši li se državama Zapadnog Balkana 'polučlanstvo' u EU?Postojeće članice EU imaju to pravo u odlukama koje zahtevaju jednoglasje, među njima, prijema novih članica, spoljna politika, izmene osnivačkih ugovora Unije, i odluke o prijemu novih članica u Šengensku zonu.
Romen Le Kiniu, generalni direktor francuskog tink-tenka "Euro Créative", smatra da predlog Nemačke, Francuske, Belgije, Holandije i Luksemburga još jednom pokazuje da su države članice podeljene oko toga kakvo proširenje EU treba da sprovede, iako postoji saglasnost o geopolitičkoj hitnosti tog procesa.
"Neke zapadnoevropske zemlje, uključujući i države osnivačice, strahuju da bi dalje proširenje moglo da oslabi funkcionisanje EU i zato ga žele povezati sa širom raspravom o Evropi više brzina, pa čak i sa mogućim ograničenjima prava glasa za nove članice", kaže Le Kiniu u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).
"To bi predstavljalo veliku transformaciju evropskog projekta i nosilo jasan politički rizik: da bi zemlje kandidatkinje mogle da pristupe Uniji koja se značajno razlikuje od one kojoj su prvobitno težile da se pridruže", dodaje on.
Crna Gora - izuzetak ili žrtva?
Moguće i jedno i drugo.
Na kraju prošlonedeljnog samita u Tivtu, predsednik Crne Gore, Jakov Milatović je nagovestio je da se francusko-nemački predlog, pod uslovom da bude primenjen, ne bi odnosio na njegovu državu, budući da je crnogorski slučaj, prema njegovim rečima, "donekle jedinstven".
Jakov Milatović i Emanuel Makron, crnogorski i francuski predsednici, uoči samita u Tivtu, 4. juna 2026. godine.
To je nagovestio i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, rekavši da francusko-nemački predlog, nije toliko važan za Crnu Goru koliko je važan za druge kandidate.
Crna Gora se trenutno smatra najizglednijom narednom članicom Evropske unije. Prijem do kraja ove decenije ocenjuje se kao dostižan cilj, a EU je već odlučila da započne izradu Sporazuma o pristupanju.
Crnoj Gori je i ranije predočeno da njen sporazum sa EU neće biti identičan prethodnim sporazumima te da će imati zaštitne klauzule.
Ulazak Crne Gore označio bi kraj gotovo dvodecenijskog zastoja u procesu proširenja, što predstavlja najduži period u istoriji EU bez prijema nove članice. Hrvatska već 13 godina nosi status najmlađe članice Unije.
Za Bertu Lopes Domeneh, političku analitičarku iz Centra za evropske politike, kada su u pitanju zemlje predvodnice, poput Crne Gore i Albanije, razgovor bi trebalo da bude usmeren na završetak reformi potrebnih za zatvaranje pregovora i ostvarivanje punopravnog članstva u narednim godinama, pre kraja ovog mandata institucija EU.
Međutim, Crna Gora koja je pregovore o članstvu vodila polazeći od pretpostavke da će po ulasku u EU imati ista prava i obaveze, mogla bi biti izuzetak i ako bi se primenila ideja najnovijeg dokumenta pet država članica EU, jer bi se upavo ta država mogla među prvima da se suoči sa ograničenjima.
Šta predlažu Francuska i Nemačka?
Dve najmoćnije države EU predlažu postepenu integraciju Zapadnog Balkana i Moldavije u programe, politike i institucije Unije.
Cilj inicijative je ubrzavanje procesa pristupanja kroz dodatne podsticaje za reforme i pojednostavljenje pregovaračkog procesa.
Praktično, to znači da bi zemlje uživale određene benefite članstva pre formalnog prijema u EU. Predlog se zasniva na principu da napredak ostaje uslovljen rezultatima reformi, ali uz manje proceduralnih prepreka i brže uključivanje kandidata u evropske strukture.
Time bi se, prema ovom dokumentu, omogućile konkretne koristi, uključujući privilegovan pristup jedinstvenom evropskom tržištu po modelu proširenog Evropskog ekonomskog prostora, kao i učešće predstavnika zemalja kandidata na pojedinim sastancima evropskih institucija u svojstvu posmatrača.
Šta je smisao francusko-nemačkog predloga?
Francusko-nemački predlogu i dalje ima status non-pejpera, odnosno neformalnog dokumenta koji se koristi u evropskim diplomatskim krugovima za iznošenje novih ideja, testiranje stavova ili predlaganje rešenja bez preuzimanja formalnih obaveza.
Međutim ova inicijativa polako počinje da zauzima mesto i u evropskom političkom narativu.
"Evropski savet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između Evropske unije i regiona tokom samog procesa proširenja, na način zasnovan na zaslugama i reverzibilan", stoji u nacrtu zaključaka samita koji će biti održan 18 i 19 juna u Briselu a u koji RSE ima uvid.
Upravo naglasak na "postepenoj integraciji", kako stoji u nacrtu, odnosi se, doduše ne eksplicitno, na predlog koji su izradili kabineti nemačkog kancelara i francuskog predsednika.
Čitajte:
Proširenje ostaje prioritet EU, Zapadni Balkan napreduje različitim tempomIz Evropske komisije (EK) ocenjuju da se ideje iznete u ovom dokumentu podudaraju sa stavovima ove institucije. Gijom Mersije, portparol Evropske komisije, pozdravlja činjenicu da se ova diskusija odvija među državama članicama.
"To pokazuje da postoji snažna posvećenost i od strane država članica. Vidimo mnogo podudarnosti sa našim sopstvenim stavovima o postepenoj integraciji sadržanim u ovom neformalnom dokumentu. Svi delimo isti cilj: moramo ostvariti završetak Unije sa svim partnerima iz procesa proširenja koji već dugi niz godina rade na pristupanju", izjavio je za RSE portparol Mersije.
Kome je predlog Berlina i Pariza najprivlačniji?
Predlozi za produbljivanje integracije pre članstva mogu pomoći u unošenju dinamike u procese pristupanja zemalja koje zaostaju, ali ne i za zemlje predvodnice u procesu, smatra Berta Lopes Domeneh, politička analitičarka u briselskom tink-tenku Centar za evropske politike (EPC).
Ona podseća da Evropska komisija podržava ambiciju da Crna Gora i Albanije zaključe pregovore kraje ove, odnosno krajem naredne godine.
"U tom kontekstu, razgovor o statusu posmatrača i pristupu jedinstvenom tržištu ne doprinosi pružanju podsticaja za reforme, već povećava skepticizam u pogledu stvarne posvećenosti država članica proširenju", kaže Lopes Domeneh za RSE.
Čitajte:
Napredak Albanije i Crne Gore ka EU nosi rizik novih podela na Zapadnom Balkanu, poručeno sa GLOBSEC-aZašto sada ideja o novom pristupu?
Autori nezvaničnog dokumenta smatraju da je politici proširenja potreban novi politički impuls, da je proces spor i da su mu potrebni nova dinamika i smanjenje proceduralnih prepreka.
Međutim, skeptičnije na to gleda francuski analitičar Romen Le Kiniu.
"Rizik je u spremnosti nekih evropskih prestonica, onih manje voljnih, da se sakriju iza ovog novog ubrzanog procesa kako bi pravo proširenje stavile u drugi plan", upozorava on.
Podsticaj za novi predlog, prema njemu, proizlazi iz saglasnosti da je proširenje hitan geopolitički proces koji jača Evropsku uniju i njeno susedstvo, ali i iz svesti da je pristupanje EU složen i politički zahtevan proces, kako za zemlje kandidate tako i za države članice koje na kraju moraju da ratifikuju prijem novih članica.
Le Kiniu smatra da bi se ovaj predlog mogao tumačiti kao pokazatelj nemogućnosti EU da obezbedi proširenje u trenutku kada Brisel i države članice ne mogu sebi da priušte strateške poraze.
Sličnog mišljenja je i Berta Lopes Domeneh.
"Jedna od velikih prepreka proširenju i dalje je oklevanje i instrumentalizacija procesa pristupanja od strane nekih država članica. Stoga bi napori trebalo da budu usmereni na prikupljanje političke volje među EU27 kako bi ispunile svoje obaveze", podvlači ona.
"U konačnici, pravi podsticaj za reforme za kandidate na začelju puta ka EU biće spoznaja da je obećanje o članstvu pretvoreno u stvarnost", poručuje Berta Lopes Domeneh.