Da li bi Kosovo moglo ostati po strani?
Pitanje je aktuelno u svetlu razmatranja mogućnosti ubrzanja država Zapadnog Balkana u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
Razgovaralo se o tome prošle sedmice na sastanku lidera EU i šest država regiona u crnogorskom gradu Tivtu, a dodatna opservacija je stigla nekoliko dana kasnije.
Radio Slobodna Evropa (RSE) imao je uvid u non-paper dokument, u kome Francuska, Nemačka i tri države Beneluksa (Luksemburg, Holandija i Belgija), predlažu članstvo sa pravima unutar Unije užim nego što to imaju aktuelnih 27 članica.
Kosovo pripada grupi zemalja obuhvaćenih procesom proširenja.
Formalno se smatra budućim kandidatom, ali nema status kandidata kao ostale države Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva.
Ukoliko se pravila promene za ostale države Zapadnog Balkana, Kosovo bi moglo ostati "zaglavljeno".
To je moguće promeniti samo ako se pronašla formula da se i Kosovo priključi procesu, koji se Briselu naziva procesom zasnovanim na zaslugama.
Šta stoji u tri non-pejpera?
Više non-pejpera (non-paper) o budućnosti proširenja pokazuje da se unutar Evropske unije radi na prilagođavanju dosadašnje strategije.
Za manje od mesec dana iz važnih evropskih prestonica pojavila su se tri dokumenta posvećena ovom pitanju. Iza njih stoje najuticajnije države članice evropskog bloka.
Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) u maju je predložio da zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija dobiju status posmatrača u EU, dok bi Ukrajina stekla status pridružene članice bez prava glasa.
Manje od dve nedelje kasnije pojavio se francusko-nemački predlog o postepenoj integraciji država Zapadnog Balkana i Moldavije.
Dokument je objavljen uoči samita u Tivtu i postao je jedna od glavnih tema tog skupa.
Nakon samita usledio je i treći non-pejper, koji su potpisale države osnivači EU: Francuska, Nemačka i zemlje Beneluksa (Belgija, Holandija i Luksemburg).
Dok se prva dva dokumenta bave periodom pre članstva i beneficijama koje bi zemlje u procesu pristupanja mogle da ostvare, treći se odnosi na period nakon prijema u EU i ograničenja koja bi nove članice mogle da imaju.
Svi non-pejperi odnose se na države koje teže punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
Gde je Kosovo u procesu pridruživanja EU?
Međutim, Kosovo, koje zvanično ima evropsku perspektivu i status potencijalnog kandidata, jedina je zemlja iz procesa proširenja koja nema isti tretman kao ostali partneri kada je reč o odnosu sa institucijama EU.
Kosovo je proglasilo nezavisnost u februaru 2008. godine. Državnost ne priznaje pet od 27 država članica EU: Grčka, Rumunija, Slovačka, Španija i Kipar.
Čitajte:
Komitet Evropskog parlamenta upozorava na izgubljeno vreme na Kosovu zbog političke krizeU decembru 2022. godine je podnelo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Od tada o tom zahtevu nije vođena nijedna formalna rasprava u institucijama EU.
Za dodeljivanje statusa kandidata potrebna je jednoglasna odluka svih država članica.
Kosovska vlada redovno poziva evropske institucije da se pozabave gotovo četvorogodišnjim zahtevom i omoguće pokretanje procedura koje bi mogle da vode ka odluci o statusu kandidata.
Gde je šansa za Kosovo?
Dok se Mercov predlog odnosio isključivo na zemlje kandidate, francusko-nemački non-pejper kao uslov za korišćenje pogodnosti pre članstva eksplicitno navodi podnošenje zahteva za članstvo.
Upravo ta formulacija odrškrinjuje vrata Kosovu, i proceduralno otvara prostor, ali ne uklanja političke prepreke.
Iako bi prema pojedinim predlozima buduće članice privremeno bile bez prava glasa, odnosno prava veta, što je u kosovskom slučaju takođe značajno, to ograničenje ne bi važilo za sadašnje članice EU, koje zadržavaju postojeća ovlašćenja.
Čitajte:
Nacrt izveštaja Evropskog parlamenta: 2025. bila 'izgubljena godina' za KosovoOd 1. januara ove godine šestomesečno predsedavanje Savetom Evropske unije preuzeo je Kipar, jedna od pet država članica koje ne priznaju nezavisnost Kosova.
"Bez obzira na nacionalni stav Kipra o statusu Kosova, koji ostaje nepromenjen, kiparsko predsedavanje je obavezano da u potpunosti poštuje svoju institucionalnu ulogu i posvećeno je održavanju nepristrasnog pristupa prema svim partnerima, uključujući Kosovo", naveo je u odgovoru za RSE na početku mandata jedan kiparski zvaničnik.
Država članica koja predsedava Savetom EU nema pravo da nameće svoj nacionalni stav u vezi sa odlukama koje se donose tokom njenog mandata.
Za pojedine diplomate to je bila prilika da se ispita mogućnost stavljanja kosovskog zahteva na dnevni red.
Međutim, do sada nije učinjen nijedan konkretan korak u tom pravcu.
"S obzirom na nepostojanje konsenzusa u Savetu u vezi sa zahtevom Kosova za članstvo, u skladu sa članom 49 Ugovora o Evropskoj uniji, ne predviđaju se nikakve relevantne aktivnosti po tom pitanju", potvrdio je zvaničnik iz Kipra.
Da li nove ideje ostavljaju prostor za Kosovo?
Adi Ćerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost (ESI) smatra da niko u Briselu, niti u drugim evropskim prestonicama, ozbiljno ne raspravlja o tome šta učiniti sa zahtevom Kosova za članstvo.
"Predlozi koji se sada iznose za ubrzanje proširenja izostavljaju Kosovo iz većine svojih elemenata i jedva odražavaju želju Kosova za pridruživanjem", navodi Ćerimagić.
S druge strane, ekspertkinja za pitanja proširenja u Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR) Engjeluše Morina (Engjellushe) smatra da je put otvoren i za Kosovo, jer su instrumenti i programi za postepenu integraciju već dostupni.
Engjeluše Morina: Put je otvoren i za Kosovo
Ona podseća da je Kosovo uključeno u više inicijativa EU, uključujući SEPA sistem, zelene trake ili ukidanje rominga, uprkos tome što nema status kandidata.
"Činjenica da Kosovo nije dobilo odgovor na svoj zahtev za status kandidata ne znači da se prema Kosovu ne postupa po zaslugama", kaže Morina.
Ona ističe da je značajno to što se francusko-nemački non-pejper odnosi na sve zemlje koje teže članstvu.
"To znači da se između redova može pročitati da se vrata širom otvaraju za Kosovo i da se ono jasno tretira zajedno sa drugim zemljama kandidatima", navodi Morina.
Za Adija Ćerimagića Kosovo predstavlja najjasniji dokaz da je proces pristupanja EU u velikoj meri odstupio od principa zasnovanog na zaslugama.
Adi Ćerimagić: BiH je najmanje pripremljena zemlja u regionu
"To je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je podnela zahtev za članstvo, a još nema status kandidata. Istovremeno, prema procenama same Evropske komisije, bolje je pripremljena od Bosne i Hercegovine, koja je dobila i status kandidata i odluku o otvaranju pristupnih pregovora. Bosna i Hercegovina je najmanje pripremljena zemlja u regionu, dok Kosovo ostvaruje bolje rezultate i nastavlja da napreduje. Jedno je nagrađeno, drugo ignorisano", smatra Ćerimagić.
On dodaje da je napredak Kosova uprkos takvom odnosu evropskih institucija "gotovo čudo".
"Zato ne čudi što predlozi za ubrzanje proširenja Kosovo izostavljaju iz većine svojih elemenata i jedva odražavaju njegovu želju za pridruživanjem", kaže Ćerimagić.
Morina, pozivajući se na sadržaj francusko-nemačkog dokumenta, ukazuje da se predviđaju dodatni podsticaji za sprovođenje reformi, dok cilj punopravnog članstva ostaje nepromenjen.
"Za Kosovo bi to moglo da znači da, ukoliko na vreme konsoliduje institucije, ispuni obaveze iz Plana rasta i nastavi sa reformama, može da napreduje na evropskom putu uprkos tome što još nije dobilo odgovor na svoj zahtev za članstvo", navodi Morina.
Čitajte:
Zajednica opština – prepreka i most na putu Kosova ka EUĆerimagić, međutim, upozorava da pitanje kosovskog zahteva ne može još dugo ostati po strani.
Prema njegovom mišljenju, države članice koje podržavaju Kosovo trebalo bi da insistiraju da se zahtev za članstvo razmotri dok su aktuelni predlozi još predmet političke rasprave, a ne konačne odluke.
"Kada se ovo pitanje ozbiljno sagleda, odgovor je očigledan: Kosovo treba tretirati najmanje jednako kao Bosnu i Hercegovinu. A pošto nastavlja da ostvaruje rezultate tamo gde drugi ne uspevaju, taj napredak treba nagraditi, a ne ignorisati", poručuje Ćerimagić.