U Srbiji nema bioloških laboratorija ali ima dezinformacija

Požar u gradu Harkivu, na zapadu Ukrajine, nakon ruskog napada 25. marta 2022.

Ministarstvo odbrane Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE) demantuje navode koji su objavljeni u više medija i na društvenim mrežama da u više gradova u Srbiji postoje laboratorije u kojima se razvija biološko oružje u saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

"U Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije ne postoje laboratorije za proizvodnju biološkog oružja. Takvi projekti nisu razmatrani, nisu predmet razgovora ili sporazuma sa bilo kojom državom, pa ni sa SAD", navodi Ministarstvo u pisanom odgovoru na upit RSE.

U Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije ne postoje laboratorije za proizvodnju biološkog oružja. Takvi projekti nisu razmatrani, nisu predmet razgovora ili sporazuma sa bilo kojom državom, pa ni sa SAD.
Ministarstvo odbrane Srbije, saopštenje za RSE

Ruski zvaničnici sredinom marta izneli su tvrdnje o postojanju bioloških laboratorija u Ukrajini, razvijenih navodno u saradnji sa SAD, a usmerenih protiv Rusije, što se ispostavilo kao dezinformacija. Sličan narativ pojavio se i u Srbiji.

Pojedini proruski orijentisani mediji, koji podržavaju desno orijentisane političke stranke i pokrete u Srbiji, objavili su tvrdnje da u više gradova u Srbiji postoje biološke laboratorije slične onima koje navodno postoje u Ukrajini.

Jedna takva tvrdnja dosegla je pregled od oko 90 hiljada gledalaca na platformi YouTube.

Tvrdnje su, iako neproverene, dalje ponavljali opozicioni desničarski "Srpski pokret Dveri" i stranka "Zavetnici" koji se protive ulasku Srbije u Evropsku uniju i zagovaraju potpuni zaokret države ka Rusiji.

I "Dveri" i "Zavetnici" su u trci za predstojeće predsedničke i parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 3. april.

Pročitajte i ovo: Opozicija u Srbiji testira rusku bliskost i ukrajinski integritet

Demanti iz Niša

Navodi su doveli i do reakcije Medicinskog fakulteta u Nišu na jugu države, koji je za lokalne medije naveo da su u pitanju laži.

"To je neka vrsta recikliranog dezinformativnog oružja", navodi Nataša Kilibarda, novinarka "Istinomera", koji je deo Međunarodne mreže fektčekera (IFCN), u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Ta mreža se bavi proverom navoda i utvrđivanjem činjenica (debunking) u odnosu na ono što se objavljuje u medijima.

Kilibarda ukazuje da su slične tvrdnje sa ruske strane o biološkim laboratorijama u drugim državama plasirane i ranije, tokom drugih oružanih sukoba kao i tokom pandemije COVID-19.

Navode o postojanju laboratorija za razvoj biološkog oružja u Srbiji demantuje u razgovoru za RSE i virusolog i mikrobiolog Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu, Milanko Šekler.

Pročitajte i ovo: Razotkrivanje neistina o Ukrajini na mrežama u Srbiji

Šekler je u tvrdnjama koje su se pojavile u medijima u Srbiji i na društvenim mrežama označen kao neko ko navodno rukovodi jednom takvom laboratorijom.

"To je ponižavanje inteligencije kada vidite takve natpise i to pričaju ljudi koji nemaju veze sa životom. Mi se borimo da možemo da dijagnostikujemo viruse određenih vrsta precizno i tačno, to je maksimum, a kamoli da ti proizvodiš nešto da umnožavaš. To je rizik po zdravlje, znate kakav", navodi Šekler.

Šta su činjenice?

U objavama plasiranim u pojedinim medijima i na društvenim mrežama navodi se da po uzoru na slične laboratorije u Ukrajini, u Srbiji postoje biološke laboratorije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu.

U njima se navodno razvija biološko oružje, u saradnji sa SAD. Prema istim tvrdnjama laboratorije su počele da rade posle 2012. godine.

Pročitajte i ovo: Ujedinjene nacije nisu upoznate ni sa kakvim programima biološkog oružja

Zvaničnici u Srbiji pokušavaju da zauzmu neutralan stav povodom invazije na Ukrajinu. Srbija je UN podržala rezoluciju o osudi invazije, međutim zvaničan Beograd odbija da uvede sankcije Rusiji.

Srbija i Rusija održavaju bliske bilateralne odnose, koje dodatno ojačava i potpuna srpska zavisnost od ruskog gasa. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju i da većina građana u Srbiji smatra Rusiju prijateljskom zemljom, te i vladajući političari svojom retorikom reflektuju takav narativ u bojazni da ne izgube birače.

Pročitajte i ovo: Rusija hvali Srbiju što je odbila sankcije

Nakon navoda o takozvanim biološkim laboratorijama u Srbiji, virusolog i mikrobiolog Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu Milanko Šekler objašnjava za RSE da u Srbiji ne postoje laboratorije četvrtog stepena.

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) prepoznaje četiri tipa laboratorija u odnosu na njihov stepen bezbednosti i na vrstu patogena (virusa i bakterija) koje se u njima proučavaju.

Laboratorije četvrtog stepena zahtevaju najviši stepen bezbednosti, jer se koriste za dijagnozu infekcija koje izazivaju visoko smrtonosni i prenosivi patogeni, kao i za istraživanje tih patogena sa ciljem razvoja novih lekova, vakcina i dijagnostičkih testova.

Laboratorije "trećeg stepena" u Srbiji

U Srbiji postoje dve laboratorije trećeg stepena. Reč je o laboratorijama "Vatreno oko" u Beogradu i Nišu. Obe su razvijene u saradnji sa Pekinškim institutom za genetska istraživanja (BGI) a otvorene su tokom pandemijske 2020. godine.

"Kod mene konkretno postoji jedna komora u laboratoriji bio nivoa 3, komora u kojoj vi možete da radite bezbedno i da ne zarazite drugog", pojašnjava Šekler i dodaje da je reč samo o jednoj komori u okviru laboratorije, ne i celoj laboratoriji.

Šekler ukazuje na opasnost širenja dezinformacija o postojanju bioloških laboratorija.

"Opasno je zato što se tema obavezno ispolitizuje. I ovo sad ne znam čiji je interes bio i zašto bio da se ova priča pojavi, zato što se neminovno to čak i na globalnom nivou ispolitizuje", kaže Šekler.

Vaš browser nepodržava HTML5

Otvorena još jedna srpsko-kineska laboratorija za testiranje na koronu

Kako je sve počelo?

Navode o postojanju laboratorija u Ukrajini, u kojima se navodno u saradnji sa Pentagonom razvija biološko oružje koje bi bilo usmereno protiv Rusije u javnost je plasirao ruski šef diplomatije Sergej Lavrov na konferenciji za medije 10. marta nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Ukrajine Dmitrom Kulebom (Dmytro Kuleba).

Između ostalog, Lavrov je tada naveo da je "biološko oružje stvoreno u Ukrajini uz podršku SAD etnički specifično", odnosno dizajnirano da napada Ruse.

Navode o laboratorijama prvi je izneo Sergej Lavrov, ruski šef diplomatije, nakon sastanka sa ukrajinskim ministrom inostranih poslova Dmitrom Kulebom (s leđa), u okviru mirovnih pregovora održanih u turskom gradu Antaliji 10. marta 2022.

Pentagon je oštro demantovao ove navode, a na zahtev Rusije ova tema bila je na dnevnom redu sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija održane 11. marta.

Visoka predstavnica UN za pitanja razoružanja Izumi Nakamitsu rekla je na tom sastanku da UN "nisu upoznate ni sa kakvim programima biološkog oružja".

Svedočeći 10. marta pred Komitetom za obaveštajne poslove Senata, direktor američke Centralne obaveštajne agencije CIA Vilijam Berns (William Berns) izrazio je ozbiljnu zabrinutost da bi Rusija mogla da postavlja temelje za sopstveni hemijski ili biološki napad, za koji bi onda okrivila SAD ili Ukrajinu u „false flag“ operaciji.

Vilijam Berns, direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), izrazio je zebnju da bi Rusija mogla da "postavi temelje" za sopstveni biološki ili hemijski napad.

Međunarodna zajednica godinama ocenjuje da je Rusija koristila hemijsko oružje u pokušajima atentata na Putinove oponente, poput Alekseja Navaljnog i bivšeg špijuna Sergeja Skripalja.

Rusija takođe podržava vladu Bašara El Asada u Siriji, koja je koristila hemijsko oružje protiv sopstvenog naroda u decenijskom građanskom ratu.

Raniji slučajevi

Nataša Kilibarda, novinarka "Istinomera" ukazuje da su ruski zvaničnici sa sličnim navodima izlazili i ranije, kao što je to bio slučaj 2013. godine tokom rata u Siriji ili 2018. godine kada su optužili Gruziju da u svojim laboratorijama u Tbilisiju, koje su finansijski pomagale SAD, razvijaju i koriste biološko oružje, što je sa više izvora potvrđeno da nije tačno.

"Čim postoji optužba na njihov račun (na račun Rusije) u smislu korišćenja biološkog ili hemijskog oružja, oni upotrebljavaju silu svoje strane u ovim navodima", kaže Kilibarda.

Kada je reč o slučaju u Srbiji, ona ukazuje da još nije utvrđeno odakle su potekle tvrdnje o postojanju bioloških laboratorija.

"Ali dezinformativna meta svakako postoji iako se nekako stiče utisak da je to sad samo neka vrsta spinovanja čisto da bi se skrenula pažnja sa nekih vrlo važnih stvari koje se dešavaju trenutno u Ukrajini", dodaje ona.

Pročitajte i ovo: Srbija 'izvoznik' lažnih vesti

Srbija kao poligon za 'opasne igre'

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, zvanični Beograd pokušava da balansira između zahteva Zapada da uvede i sankcije i negovanja dobrih odnosa sa Rusijom.

Zvanični Beograd podržava teritorijalni integritet Ukrajine i pridružio se Rezoluciji UN kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, ali istovremeno odbija da uvede sankcije Rusiji.

Takav potez srpski zvaničnici pravdaju podrškom Rusije oko pitanja Kosova, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, ali i velikom zavisnošću Srbije od ruske nafte i gasa.

Srbija je takođe jedna od retkih država u kojoj se održavaju skupovi podrške i Ukrajini i Rusiji.

Pročitajte i ovo: Brisel trese 'dve stolice' srpske politike

U tom kontekstu, Kilibarda smatra da sa širenjem dezinformacija o postojanju bioloških laboratorija u Srbiji postoji i bezbednosni rizik. Ona pojašnjava da to pre svega vidi u komentarima na objavljene tekstove u kojima raskrinkavaju dezinformacije u vezi sa sukobom u Ukrajini.

"Pošto smo mi objavljivali i ja lično tekstove koji činjenicama ruše i jednu i drugu stranu, bilo je i proruskih i proukrajinskih. Ali, kada god se objavi neka vrsta ruskog debunka dezinformacije koja je potekla sa ruske strane, imamo paljbu optužbi, ružnih reči", navodi Kilibarda.

Ko u Srbiji podržava Rusiju?

Rusku invaziju na Ukrajinu u Srbiji podržavaju desničarski pokreti i organizacije, koji su do sada organizovali više skupova na kojima su izrazili podršku Rusiji. Na takvim skupovima, osim isticanja srpskih i ruskih zastava i otvorene podrške za poteze ruskog predsednika Vladimira Putina, čest je i simbol "Z", što je jedna od oznaka ruskih vojnih snaga u Ukrajini.

Vaš browser nepodržava HTML5

Parole protiv NATO, podrška ruskoj invaziji na desničarskom skupu u Beogradu

"To su veoma opasne igre, tako da kad govorimo o bezbednosnom aspektu svega ovoga, mislim da se ne treba igrati i da rizik postoji", navodi Kilibarda.

Ona ukazuje i na to da "nalet dezinformacija" u mesec dana od početka ruske invazije na Ukrajinu prevazilazi onaj tokom pandemije COVID-19.

Rast dezinformacija od početka ruske invazije

Međunarodna mreža fektčekera koja broji 101 državu članicu, među kojima je i Srbija, od početka ruske invazije na Ukrajinu prati dezinformacije u vezi sa ovim sukobom.

Prvih dana ruskog napada na Ukrajinu pokrenut je zajednički projekat članica IFCNsa heštegom #UkraineFacts u okviru kog je napisano najmanje 2.300 tekstova o preko 905 dezinformacija u vezi sa ratom u Ukrajini.

Doprinos Kine širenju dezinformacija

Dodatni vetar u leđa ruskim navodima o postojanju bioloških laboratorija u Ukrajini dala je Kina.

Prema pisanju Asošijejted Presa (AP), istog dana kada je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izneo navode o biološkim laboratorijama u Ukrajini navodno potpomognutim od strane SAD, njegov kineski kolega je ponovio ruske navode i zatražio istragu.

"Ova ruska vojna operacija je otkrila tajne laboratorija SAD u Ukrajini i to nije nešto čime se može baviti na površan način", izjavio je Žao (Zhao) Lijian portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova 10. marta.

Pročitajte i ovo: EU eksperti: Ruski izvori šire lažne vesti o zdravlju, kineski pokušavaju da poprave imidž

AP ukazuje da je Kina naširoko viđena kako stoji na strani Rusije u aktuelnom konfliktu, što se kako navodi ova agencija, najočiglednije vidi u odbijanju Pekinga da sukob nazove ratom ili invazijom, što je u skladu sa narativom zvanične Moskve.

Tokom glasanja u UN za rezoluciju kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, Kina je bila uzdržana, ujedno kritikujući zapadne sankcije prema Rusiji. Takođe je izrazila svoju podršku mirovnim pregovorima.