Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Aktuelno
- Sijarto: Realna šansa da za jedan do tri dana bude dogovor MOL-a i Gaspromnjefta o NIS-u
- Evropska komisija odlučila da delimično oslobodi novac za Srbiju iz Plana Rasta
- Evropska komisija očekuje potpuno ukidanje mera Kosovu u narednih par nedelja
- Završne reči na suđenje bivšim vođama Oslobodilačke vojske Kosova u februaru
- EU traži sankcije protiv voditelja ruske državne televizije i poznatog baletana
Balkan na RSE
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je tokom prošle godine nastavilo da unapređuje softvere i opremu ruske firme Papilon koja je na sankcijama SAD i Evropske unije od 2023, pokazuje istraživanje RSE. Istraživanje je pokazalo i da je deo ove opreme tokom 2023. Srbija finansirala sredstvima koje dobija od Evropske unije. Zato bi Brisel od Beograda mogao da traži povraćaj novca, kaže za RSE portparol Evropske komisije Gijom Mersije.
"Ukoliko se utvrdi da neki trošak nije nastao u skladu sa pravilima EU, uključujući ona koja se odnose na sankcije, EU će preduzeti odgovarajuće mere radi zaštite budžeta EU, uključujući povraćaj sredstava gde je to prikladno", navodi Mersije.
Još jedan deo saradnje Srbije i Rusije koji je pod kritikama Zapada – Rusko-srpski humanitarni centar, ponovo je tema u javnosti. Deo proevropskih opozicionih poslanika je krajem decembra parlamentu predao zahtev za ukidanjem međudržavnog sporazuma Srbije i Rusije, na osnovu kojeg je Centar osnovan 2012.
Za četrnaest godina postojanja tog centra u Nišu, vlasti u Srbiji ne podnose račun o njegovom finansiranju. Dok Centar, institucije Srbije i Ambasada Rusije u Beogradu ne odgovaraju na pitanja, RSE je utvrdio da je Srpsko-ruski centar na listi korisnika novca iz budžeta Srbije.
Rusko-srpski humanitarni centar (arhivska fotografija) povodom kojeg su zapadne države izrazile sumnju da se radi o pokušaju uspostavljanja obaveštajne i vojne baze.
S druge strane, Vlasti Republike Srpske – koja je kao i cela Bosna i Hercegovina potpuno zavisna od ruskog gasa – ne odustaju od izgradnje gasovoda koji bi taj entitet povezao s gasnom mrežom Srbije. Vlasti u RS-u godinama insistiraju na izgradnji gasovoda Nova istočna interkonekcija koji su proglasile projektom od strateškog značaja. Iako prethodnih godina nisu krile oslanjanje na partnerstvo sa Srbijom i Rusijom, sada poručuju da je reč o isključivo domaćem projektu, otvorenom za različite izvore snabdevanja. Najava o gradnji gasovoda, vrednog više od 500 miliona evra, usledila je dok Evropska unija planira obustavu uvoza ruskog gasa, a SAD insistiraju na smanjenju energetske zavisnosti od Rusije.
Nakon više od godinu traganja za odgovorom gde joj je sin, Marina Kuzmanović iz Modriče dobila je iz Rusije informaciju da će ga proglasiti poginulim. Dvadesetosmogodišnji Mario Kuzmanović, bivši vojnik Oružanih snaga BiH, nestao je u decembru 2024. na ratištu u Ukrajini, gde se borio na strani ruske armije, što je krivično delo prema zakonu u BiH. Od 8. decembra 2024. njegova majka nije imala zvanične informacije šta mu se desilo niti ikakav kontakt sa sinom. U januaru 2026. iz Rusije joj je stigla informacija da će ga proglasiti mrtvim, ali bez jasnih podataka o tome gde i kako je nastradao i šta je s telom.
Kosovske vlasti su najavile da od 16. januara počinje striktna primena zakona o saobraćaju i strancima. Prema prvom, vozila sa stranim tablicama ne mogu da učestvuju u saobraćaju na Kosovu duže od tri meseca ili na osnovu ovlašćenja, a prema drugom zakonu svi oni koji nemaju kosovska moraće se prijaviti za boravišnu dozvolu u roku od 72 sata. Ove mere će pogoditi pripadnike srpske zajednice koji žive na Kosovu, a koji su do sada vozili automobile na tablice nekog grada u Srbiji uz ovlašćenje ili nemaju kosovska dokumenta. Ipak, zamenik vršioca dužnosti premijera Besnik Bisljimi saopštio je da će od 16. januara do 15. marta trajati prva faza primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima, u okviru koje će oni koji ulaze na Kosovo biti informisani o procedurama i pravilima.
Deo Srba s Kosova odbio je da preregistruje svoja vozila na kosovske tablice i preregistrovao ih je na oznake gradova u Srbiji, pa njima upravljao na ovlašćenje, što kosovski Zakon o saobraćaju ne dozvoljava . Fotografija: Severna Mitrovica, 2. decembar 2024.
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa odlučila je da privremeno obustavi izdavanje useljeničkih viza državljanima iz 75 zemalja širom sveta, uključujući Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo i Severnu Makedoniju. Pročitajte koga sve pogađa suspenzija useljeničkih viza za SAD.
Svet
Iran je obustavio pogubljenja demonstranata, rekao je predsednik Tramp, pozivajući se na "veoma važne izvore s druge strane", ali tenzije se nastavljaju širom Bliskog istoka usled mogućnost američke vojne akcije protiv Teherana. Izveštaji ukazuju na to da su se smirili masovni protesti i brutalna represija koju su vlasti pokrenule da bi ugušile nemire ostavljajući hiljade mrtvih. Američki ministar finansija Skot Besent rekao je u četvrtak da su SAD uvele sankcije iranskim zvaničnicima i bankarskim mrežama, optužujući ih za nasilno suzbijanje protesta i pranje prihoda od nafte.
Ljudi prolaze pored patriotskog bilborda s iranskom zastavom na trgu Engelab u Teheranu, 14. januar 2026.
Pogledajte video prilog o Robini Aminian, 23-godišnjoj Kurdkinji koja je studirala modni dizajn u Teheranu i koja je među hiljadama žrtava koje su poginule tokom obračuna vlasti s demonstrantima. Porodica kaže da je Robina pogođena u potiljak iz blizine.
Kada je u pitanju Rusija moglo bi se pomisliti da bi kaskada destabilizacije ili urušavanja saveznika izazvala snažniji odgovor Moskve. Kremlj je s Iranom i Venecuelom negovao odnose godinama, ako ne i decenijama, delimično iz ekonomskih i vojnih razloga, delimično da bi nadmudrio SAD. Međutim, izjave ruskih zvaničnika koje su bile daleko od gromoglasnih – a da se ne pominje potpuno ćutanje predsednika Vladimira Putina – o događajima u Venecueli i Iranu izazvale su čuđenje među posmatračima Rusije.
Iran je poslednjih godina bio značajan dobavljač vojne opreme Rusiji, posebno otkako je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu 2022. godine, ali stručnjaci su RSE rekli da ta podrška više ne igra ključnu ulogu u ratnim naporima Moskve.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!