Dostupni linkovi

Rusija počela vojne vežbe u blizini Ukrajine, optužuju SAD za podizanje tenzija


Palete municije, oružja i druge američke opreme za Ukrajinu obrađuju se u zračnoj bazi Dover u Delawareu 21. januara 2022.

Rusija je počela vojne vežbe u blizini Ukrajine u kojima učestvuje hiljade vojnika i desetine ratnih aviona, nakon što je Kremlj optužio Washington za "eskalaciju tenzija”, pošto su SAD spremile kontigent vojnika za raspoređivanje u Evropi.

Zapad poduzima korake kako bi se suprotstavio nagomilavanju oko 100.000 ili više ruskih vojnika u blizini granice s Ukrajinom, a američki predsednik Joe Biden konsultovao se sa savezničkim evropskim liderima. Pentagon je najavio da stavlja oko 8.500 američkih vojnika u stanje " pojačane uzbune" za potencijalno raspoređivanje i jačanje prisustva NATO-a u regionu.

Ruska vojska saopštila je 25. januara da je pokrenula vežbe u kojima učestvuje oko 6.000 vojnika i najmanje 60 borbenih aviona u oblastima Rostov i Krasnodar u blizini Ukrajine i na Krimu kojeg je Moskva okupirala.

Za sada nema informacija o tome koliko će trajati ove vežbe.

Svaka strana optužuje drugu za podsticanje tenzija u krizi, pri čemu Zapad ukazuje na rusko gomilanje oko 100.000 ili više vojnika blizu granice sa Ukrajinom, dok Rusija kaže da su Sjedinjene Države i NATO krivi za eskalaciju situacije, potezima kao što je Bidenova najava najava 24. januara da stavlja vojnike u stanje pripravnosti.

Biden je nakon 80-minutnog razgovora sa evropskim liderima rekao da postoji "potpuna jednoglasnost" o tome kako se nositi sa Rusijom.

Njegovi komentari usledili su nakon što je portparol Pentagona John Kirby rekao da su Sjedinjene Države stavile snage do 8.500 američkih vojnika u „pojačanu pripravnost“, pošto su obaveštajci pokazali da je „veoma jasno da Rusi trenutno nemaju nameru da deeskaliraju“ potencijalno raspoređivanje radi pojačavanja bilo kakvog aktiviranja NATO snaga za odgovor u regionu.

„To šalje veoma jasan signal gospodinu Putinu da ozbiljno shvatamo naše odgovornosti prema NATO-u", poručio je Kirby.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov uzvratio je 25. januara da Rusija posmatra „ove akcije SAD sa velikom zabrinutošću“.

„SAD podižu tenzije“, rekao je Peskov novinarima u Moskvi.

Vašington nastoji da održi transatlantsko jedinstvo i izgradi kredibilnu pretnju sankcijama kao sredstvu odvraćanja, usred zabrinutosti da bi Rusija, koja snabdeva EU sa oko 40 odsto prirodnog gasa, mogla to da iskoristi kao polugu da izazove nesuglasice među saveznicima.

Članovi 27-članog EU bloka imaju izrazito različite pristupe i veze sa Rusijom, pri čemu je nova vlada Nemačke izložena posebnim kritikama iz Kijeva zbog odbijanja da pošalje odbrambeno oružje Ukrajini.

Nemačka, najjača ekonomija EU, takođe okleva oko jedne od najstrožih ekonomskih sankcija o kojoj se raspravlja - isključivanja Moskve iz globalnog sistema SVIFT plaćanja.

Međutim, nakon razgovora sa Bidenom, kancelar Olaf Šholz je rekao da će se Rusija suočiti sa „veoma teškim posledicama“ sa Zapada ako napadne Ukrajinu i rekao da je „na Rusiji da preduzme vidljivu deeskalaciju“.

„Imao sam veoma, veoma, veoma dobar sastanak – potpuna jednoglasnost sa svim evropskim liderima“, rekao je Biden novinarima ubrzo nakon završetka video konferencije sa savezničkim liderima Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Evropskog saveta, Evropske komisije i NATO.

Francuska vlada je saopštila da će se ruski i ukrajinski zvaničnici sastati, zajedno sa svojim francuskim i nemačkim kolegama, u Parizu 26. januara kako bi pokušali da pronađu izlaz iz ćorsokaka.

Predsednik Francuske Emmanuel Macron „misli da postoji prostor za diplomatiju, put ka deeskalaciji“, rekao je njegov pomoćnik, prenosi AFP.

Peskov je 25. januara rekao da će Makron razgovarati sa Putinom „do kraja ove nedelje“.

NATO nije doneo odluku da aktivira Snage za reagovanje, koje se sastoje od oko 40.000 vojnika iz više članica. Te snage su pojačane 2014. godine sa „snagom na vrhu“ od oko 20.000 vojnika u izuzetno visokoj pripravnosti u okviru većih snaga za reagovanje.

Ako NATO odluči da aktivira Snage za reagovanje, Sjedinjene Države će doprineti nizu vojnih jedinica, rekao je Kirby.

NATO je takođe rekao da šalje avione i brodove da ojača svoj istočni bok.

Danska, Španija, Francuska i Holandija su sve planirale ili razmatrale slanje trupa, aviona ili brodova u istočnu Evropu.

Tenzije su podstakle nestabilnost na globalnim tržištima. Glavni ruski berzanski indeks je pao, a centralna banka je obustavila kupovinu deviza nakon pada rublje. U ranom trgovanju 25. januara, jen i američki dolar su porasli.

Nalet saopštenja 24. januara usledio je usred obaveštajnih izveštaja ukrajinskih obaveštajnih službi da je Rusija postavila više od 125.000 vojnika blizu granice, što je izazvalo rastuću zabrinutost zbog neminovnog upada.

Sjedinjene Države i NATO poručili su Putinu da se povuče sa ukrajinskih granica, upozoravajući da će ruski napad izazvati štetne ekonomske sankcije, kao i pojačano prisustvo NATO-a u istočnoj Evropi.

Rusija negira bilo kakvu nameru da izvrši invaziju i optužuje SAD i njihove saveznike da su izazvali tenzičnu situaciju.

Kremlj je iskoristio svoje preteće gomilanje trupa da objavi listu zahteva za preoblikovanje bezbednosne arhitekture u Evropi. Moskva želi da NATO napusti svaku perspektivu da se Ukrajina jednog dana pridruži alijansi i traži veliko povlačenje snaga alijanse iz istočne Evrope.

Vašington i njegovi saveznici kažu da mnogi ruski zahtevi nisu početni, ali su pokazali spremnost da razgovaraju o kontroli naoružanja, raspoređivanju raketa i merama za izgradnju poverenja. Četiri runde diplomatije na visokom nivou ovog meseca između Rusije i Zapada nisu uspele da postignu napredak.

Prošle nedelje, američki državni sekretar Antony Blinken sastao se sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom u Ženevi i dogovorio se da će Vašington ove nedelje dati pismene odgovore na zahteve Moskve.

Rusija je ranije zauzela ukrajinsku teritoriju, kada je anektirala Krim 2014. Nakon što su ruske snage preuzele kontrolu, Krim je glasao za pridruživanje Rusiji na referendumu koji su Zapad i Ukrajina smatrali nezakonitim.

Pobunjenici koje podržava Rusija takođe kontrolišu područja istočne Ukrajine u blizini ruskih granica. Procenjuje se da je taj sukob koštao oko 14.000 života, a mirovni sporazum iz 2015. je daleko od ispunjenja.

XS
SM
MD
LG