Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Brisel odustao od rokova za Balkan pod pritiskom


Evropska komisija je na kraju izašla sa dokumentom koji ima više tehnički nego politički karakter (Foto: sedište Evropske komisije u Briselu)

Strategija za Zapadni Balkan koju je Evropska komisija objavila u utorak je izazvala više konfuzije nego što je ispunila očekivanja regiona o kredibilnoj evropskoj perspektivi zemalja tog dela Evrope.

Od ozbiljnog i ambicioznog projekta, čija načela su stavljena na papir već prošle jeseni, Evropska komisija je na kraju izašla sa dokumentom koji ima više tehnički nego politički karakter, čija sadržina je već viđena i pročitana u raznim briselskim dokumentima.

Kako se saznaje iz diplomatskih izvora u EU, pritisak zemalja članica je bio ključan da Evropska komisija odustane od datuma koji su postojali u prvoj verziji strategije.

Prvi nacrt, datiran novembra 2017. godine, je imao jasne vremenske okvire za svaku zemlju regiona: prijem Crne Gore i Srbije do 2025; početak pristupnih pregovora sa Albanijom i Makedonijom do 2019; status kandidata za BiH do 2019, kao i početak pregovora do 2023. godine; a Kosovo bi sporazumom sa Srbijom, koji bi trebao biti postignut do kraja 2019. godine, moglo znatno napredovati na putu ka evropskim integracijama.

Rokovi iz prvog nacrta Strategije:

Međutim, države članice EU nisu raspoložene da se obavezuju datumima, a Evropska komisija je bivala sve svesnija da bi ceo document doživeo krah ako bi se nastavilo sa spominjanem konkretnih datuma.

Svaki dokument ove vrste, naime, nakon objavljivanja prelazi u raspravu na politčkom nivou, odnosno na nivou država članica. Usvajanje zaključaka oko jednog pitanja, kao što je proširenje, podrazumeva i političko obavezivanje bloka od 27 članica na ono što je stavljeno na papir.

Postojala je opasnost da takav dokument ne naiđe na podršku na politčkom nivou EU i da na predstojećem samitu države članice EU ne usaglase zajedničke zaključke o proširenju. Time bi se ozbiljno potcenio projekat proširenja - briselska šargarepa koja se nudi regionu, a koja za cilj ima trajnu stabilnost prilika u ovom delu kontineta.

Za ovdašnje poznavaoce prilika, Evropska komisija je pogrešila u startu kada je počela da spominje datume.

"Davanje datuma je bila loša ideja jer je to odbacivanje desetogodišnje politike bez nekog očiglednog razloga", tvrdi Toby Vogel, ekspert za Balkan u brisleskom think-tanku - Centar za Evropske politike i studije. Međutim Vogel, "još gorim" ocenjuje odluku za "davanje datuma samo za Srbiju I Crnu Goru".

U okviru toga postavlja se pitanje da li su Crna Gora i Srbija uopšte dobile datum za prijem u EU. Ranija rečenica da će Srbija I Crna Gora biti spremne za članstvo "do kraja 2025 godine", u konačnoj verziji je zamenjena sa definicijom da će ove dve države biti spremne "u perspektivi - 2025".

Čak i oni briselski zvaničnici koji su predstavili ovaj dokument su pokušavali da se distanciraju od date godine. Za šeficu evropske diplomatije Frederiku Mogehrini 2025. "nije ciljni datum, niti je krajnji rok, već je perspektiva". Koautor ove startegije Johannes Hahn se takođe taktički povukao kada je naglasio da je 2025. samo perspektiva ili "indikativan datum".

I dok su sve naredne verzije posle novembarskog nacrta doživljavale promene i jedna po jedna je imala sve manje vremenskih okvira, na kraju je Evropska komisija izbrisala sve datume. Međutim moralo se u nekom smislu spomenuti 2025. godinu zbog predsednika Komisije Jean Claude Junkera, jer je njegovo septembarsko "pismo namera", obuhvatilo i mogućnost prijema Srbije i Crne Gore u "incijativama koje se trebaju preduzeti u perspektivi 2025. godine".

Dok je većina zemalja članica trošila energiju vršeći pritisak na Evropsku komisiju da ne spominje datume, propuštena je prilika da se dokaže da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju istu perspektivu ka EU. Španija je sve napore fokusirala na odvajanju Kosova od procesa proširenja. I u tome je uspela, jer tekst koji se odnosi na Kosovo govori o "napretku na evropskom putu", dok ostalim zemljama regiona pripada "evropska perspektiva".

Jedina jasna stvar iz ove staregije jeste da briselske institucije ne gledaju više na Zapadni Balkan kao na jedinstvenu celinu. Na to je nedavno upozorio i hrvatski premijer Andrej Plenković, koji kaže da čitanje strategije "ukazuje da sada postoje tri grupe": Srbija I Crna Gora koje već pregovoraju sa Briselom, Albanija i Makeodnja, koje će možda pregovarati, i treća grupa koja je na čekanju, a u kojoj su BiH i Kosovo.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG