Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srbija i Crna Gora jedine su zapadnobalkanske države koje su dobile jasan vremenski okvir o mogućem prijemu u EU - 2025. godinu, uz uslov da napreduju u procesu reformi.

Normalizacija odnosa Srbije i Kosova i vladavina prava dva su od šest uslova zvaničnom Beogradu na putu u članstvo Srbije u Evropskoj uniji.

Beograd ne traži prečice na evropskom putu

Sadržaj pravno obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine zavisi isključivo od te dve strane, rekli su u Beogradu Sem Fabrici, ambasador Evropske unije u Srbiji, i Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije u Vladi Srbije.

„Sadržaj tog sporazuma treba da odrede Srbija i Kosovo. Mi, kao Evropska unija i visoka predstavnica Federika Mogerini, smo posrednici u tom procesu. Za nas je od vitalnog značaja da se uspostavi vidljiv i održiv proces normalizacije odnosa. To je takođe važno i za obe strane na njihovom putu ka EU, istovremno izbegavajući da jedna drugoj blokira napredak. Veoma smo uvereni da ćemo ohrabriti dve strane da postignu takav sporazum“, rekao je Sem Fabrici odgovarajući na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE).

Sadržaj tog sporazuma treba da odrede Srbija i Kosovo: Sem Fabrici
Sadržaj tog sporazuma treba da odrede Srbija i Kosovo: Sem Fabrici

On je ponovio da je pitanje normalizacije odnosa Srbije i Kosova deo pregovaračkog procesa i da bi pravno obavezujući dokument trebalo da bude ratifikovan i primenjen pre članstva Srbije u Evropskoj uniji.

Jadranka Joksimović izjavila je da pravno obvezujući sporazum nije novost, da se pominje još od rezolucije Bundestaga 2013. godine, i odgovorila na pitanje RSE da li taj dokument znači i priznanje nezavisnosti Kosova.

„Dakle, da tu mistifikaciju jednom razobličimo: Sadržaj pravno obavezujućeg sporazuma mora proizaći iz dijaloga Beograda i Prištine. I nema potrebe da unapred umećemo značenja da li će to značiti priznanje ili ne. Jer Srbija je jasna na poziciji da ne priznajemo nezavisno Kosovo, već da tražimo održiv način da normalizujemo odnose i da to bude pre svega za dobrobit naših građana i nekog normalnog zajedničkog života“, rekla je Joksimović.

Nema novih uslova: Jadranka Joksimović
Nema novih uslova: Jadranka Joksimović

Govoreći o evropskoj strategiji za šest zemalja Zapadnog Balkana, Sem Fabrici rekao je da je 2025. kao godina mogućeg članstva za Srbiju indikativni datum koji će zavisiti od sprovođenja svih uslova, odnosno završetka reformi.

„Osnovni razlog je da se ovom procesu obezbedi snažna političa podrška, zamajac kako bi se u Srbiji ta aspiracija pretvorila u realnost. Tu su naravno potrebna poboljšanja u sferama ekonomije, vladavine prava, nezavinosti pravosuđa, slobode medija... To su čitava područja koja su obuhvaćena pregovorima o članstvu. Naravno, ključni su pomirenje i normalizacija odnosa sa Prištinom“, naveo je Fabrici.

Jadranka Joksimović ocenila je da je ovo dobra vest i protumačila da se ne radi o dodatnim uslovima Evropske unije Srbiji.

„Uslovi su zapisani u pregovaračkom okviru EU i Srbije. Prema tome, nema ovde novih uslova već se radi o jednom preciznijem definisanju aktivnosti i nekom okvirnom trenutku kada bismo mogli da budemo punopravna članica“, rekla je Joksimović.

Ministarka Joksimović zaključila je i da se radi o jednoj od najsnažnijih političkih poruka Evropske unije Srbiji od kako je počela proces evrointegracija, dok je ambasador Sem Fabricio napomenuo da nema omekšavanja uslova na putu ka EU i da svih šest država treba da reše bilateralna pitanja.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da strategija Evropske komisije za Zapadni Balkan Srbiji daje veliku šansu i da Beograd neće tražiti prečice na evropskom putu.

Crna Gora u EU 2025. godine - ekstremno ambiciozno

Strategiju proširenja za Zapadni Balkan u crnogorskoj Vladi smatraju pozitivnom porukom da će Zapadni Balkan biti integralni dio Evrope sa perspektivom proširenja do 2025 godine. Premjer Duško Marković je saopštio da bi Crna Gora mogla da pristupi Uniji i ranije. Ipak u dijelu javnosti postoji skepsa prema dokumentu Evropske komisije, jer se u Strategiji između ostalog navodi, da je perspektiva pristupanja Crne Gore do 2025. godine – ekstremno ambiciozan datum.

Strategiju Evropske komisije je crnogorski premijer Duško Marković ocjenio pozitivnim signalom za Zapadni Balkan, te da je evropska perspektiva za zemlje Zapadnog Balkana kredibilna i živa. U prvom obraćanju nakon objavljivanja Strategije, premijer Marković je ocjenio da je prvi put, kroz definisanje vremenskog okvira, Zapadni Balkan dobio poruku da će biti integralni dio Evrope:

„Mi ćemo biti dio Evropske Unije. Za Crnu Goru kao trenutno najnapredniju zemlju sa najviše otvorenih poglavlja ovaj dokument ima i poseban značaj, jer se zemlja pominje u kontekstu sljedeće članice EU u vremenskom okviru 2025. godine, kao kredibilnog roka u kojem možemo biti spremni za članstvo. Ukoliko ostvarimo adekvatne rezultate pristupanje može biti i ranije“.

Ukoliko ostvarimo adekvatne rezultate pristupanje može biti i ranije: Duško Marković
Ukoliko ostvarimo adekvatne rezultate pristupanje može biti i ranije: Duško Marković

Konstatujući da je Crna Gora u mnogim oblastima dostigla evropske standarde i da funkcioniše kao država članica, premijer Marković je rekao da je Vlada definisala evropsku agendu u naredne tri godine u cilju finalizacije pregovora. Marković je ocjenio da ne treba zanemariti dužinu procesa integracija.

„Posebno zbog percepcije u domaćoj i javnosti zemalja članica EU, da dužina procesa utiče na zamor od proširenja i daljih reformi i povjerenja u evropski projekat, kako kod građana tako i kod političkih elita“, rekao je premijer.

Šef delegacije EU u Crnoj Gori Aivo Orav je pozvao sve društvene subjekte na dijalog, ne sporeći da postoji mogućnost da se napreduje brže u integracijama:

„Uviđamo da je Strategija veoma povoljna po ovu državu, Vladu, opoziciju, civilno društvo i za sve građane. Crna Gora je prepoznata u Strategiji kao zemlja predvodnica. Ukoliko Crna Gora želi da napreduje brže naravno da postoji mogućnost da se ide brže“, rekao je Orav ocjenjujući da je za realizaciju svih ciljeva neophodan politički dijalog i da je odgovornost na svim političkim akterima da se angažuju konstruktivno u okvirima demokratskog procesa, a da politička debata treba da se odvija u parlamentu.

Strategiju Evropske komisije je komentarisao Momčilo Radulović predsjednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori koji kaže da je dokument djelimično obeshrabrujući zbog činjenice da nema preciznih datuma za konkretne pomake za svaku zemlju pojedinačno. Pored toga Radulović ukazuje da Evropska komisija navodi 2025. kao godinu u perspektivi za prijem Crne Gore uz napomenu da je ta perspektiva ekstremno ambiciozna:

„Umjesto formulacije koja je stajala u prethodnim dokumentima, a koja je obuhvatala 2025. godinu kao definitivnu godinu za prijem, sada se govori o perspektivi 2025. godine. A Već u sljedećoj rečenici se govori da je ta perspektiva ekstremno ambiciozna. I to je ono što obeshrabruje. Pored toga nemamo gotovo ništa novo u akcionom planu“, kazao je Radulović za Radio Slobodna Evropa.

Nakon jedanaest godina od potpisivanja Sporazuma o stabilizicaji i pridruživanju i skoro šest godina od početka pregovaračkog procesa, Crna Gora je otvorila 30 od 33 pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorila svega tri.

Od političkih partija Strategiju je komentarisao Građanski Pokret URA iz kojeg je ocjenjeno, da je taj dokument potvrda da je u Crnoj Gori urađeno malo ili gotovo ništa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou. Socijaldemokratska partija je ocjenila da, Strategijom za proširenje EU na Zapadni Balkan, Brisel šalje jasnu poruku da proces integracija ulazi u fazu u kojoj će se tražiti konkretni rezultati posebno u oblasti vladavine prava, što znači da „više nema prostora za simuliranje i izigravanje procesa i reformi što je veoma loša vijest za balkanske autokrate pa tako i za crnogorsku vlast“.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

  • 16x9 Image

    Srđan Janković

    Nakon rada u pisanim i elektronskim medijima u Srbiji, Beograd napušta 1999. nakon gašenja ovih medija zbog pritiska tadašnjeg režima i ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na RSE radi od novembra 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG