Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zapad podržava Ukrajinu, Rusija kritikuje proglašenje ratnog stanja


Čekpoint u Berdjansku, južnoj obali Azovskog mora, novembar 2018.

Zapadne zemlje podržale su zvanični Kijev nakon što su ruske snage otvorile vatru na ukrajinske brodove i zarobile 23 člana posade u blizini poluostrva Krim koga kontroliše Moskva.

U saopštenju iz Ujedinjenih nacija u ponedeljak veče, zapadni lideri su osudili “nečuveno” kršenje ukrajinskog suvereniteta kao i međunarodnih ugovora o moru. Oni su pozvali Moskvu i da odmah oslobodi zatvorene mornare.

Istovremeno, ruski predsednik Vladimir Putin preneo je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel "duboku zabrinutost" Moskve nakon što je Ukrajina uvela ratno stanje i zatražio od nje da je odvrati od bilo kakvih "nepromišljenih akata".

Nakon vanredne sednice Saveta bezbednosti sazvane na zahtev Ukrajine, podsekretar UN za politička pitanja Rozmari Di Karlo je pozvala obe strane na uzdržanost.

“Ujedinjene nacije su veoma zabrinute zbog rasta tenzija, koje se dešavaju u širem kontekstu sukoba u istočnoj Ukrajini i aneksije Krima. Na poslednjem sastanku Saveta bezbednosti pozvali smo sve strane da izbegavaju jednostrane poteze koji mogu da prodube krizu ili da odstupe od duha Minskog sporazuma”.

Američka ambasadorka pri UN Niki Hejli je nazvala incident “nečuvenim kršenjem ukrajinskog suvereniteta” i “nepromišljenom ruskom eskalacijom” sukoba sa Ukrajinom.

“Kao što je rekao predsednik Tramp, SAD su za normalne odnose sa Rusijom. Međutim, ilegalne akcije poput ove to čine nemogućim”.

Rusija napala i zaplenila ukrajinske brodove
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:10 0:00

Ona je pozvala Rusija "da poštuje svoje međunarodne obaveze i da ne sprečava ili ometa ukrajinski pomorski tranzit u Kerčkom moreuzu".

Zamenik britanskog ambasadora u UN Džonatan Alen je kazao da Rusija “želi da učvrsti svoju ilegalnu aneksiju Krima te da anektira i Azovsko more”, u kome Ukrajina ima nekoliko luka.

Alen je dodao da međunarodna zajednica to neće dozvoliti, potencirajući da Rusiji “ne sme da se dozvoli da prekraja istoriju uspostavljanjem nove realnosti na terenu”.

Odbačen zahtev Rusije

Rusija je zbog incidenta u Kerčkom moreuzu takođe zatražila hitan sastanak Saveta bezbednosti UN, ali njena inicijativa nije prihvaćena, jer su je podržale samo Kina, Bolivija i Kazahstan, već je SB sazvan na zahtev Ukrajine.

Zvanična Moskva je nazvala ukrajinske akcije "opasnim" i navela da su tri ukrajinska broda ilegalno prešla u ruske vode.

Zamenik ruskog ambasadora pri UN Dimitri Poljanski rekao je da je incident u nedelju još jedan primer kako ukrajinske vođe pokušavaju da provociraju Rusiju iz političkih razloga.

“Režim u Kijevu je izazvao direktnu pretnju međunarodnom miru i bezbednosti, time što je naredio ukrajinskoj mornarici da izvede agresivnu provokaciju na rusku državnu granicu”, istakao je Poljanski.

On je dodao da je ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku potreban rat pred predsedničke izbore u martu da poveća podršku javnosti. “U suprotnom, ne bi mogao da ostane na vlasti”.

On je je optužio zapadne zemlje zbog podrške “njihovim marionetama” u Kijevu.

“Želim da Vas upozorim da je politika koju vodi Kijev u koordinaciji sa EU i SAD provociranja sukoba sa Rusijom skopčana sa najozbiljnijim posledicama”, rekao je Poljanski.

Ukrajinski ambasador pri UN Volodimir Jeljčenko kazao je da nema ruske granice kod Krima koji je "privremeno okupiran"

“Moram da naglasim da su prema međunarodnom pravu Krim i pripadajuće vode, teritorija Ukrajine koju je privremeno okupirala Rusija. Ne postoji ruska granica u oblasti u kojoj se incident dogodio. Ponavljam, nema ruske granice na poluostrvu Krim”, istakao je Jeljčenko.

Majk Pompeo, ilustrativna fotografija
Majk Pompeo, ilustrativna fotografija

Američki državni sekretar Majk Pompeo je osudio “ovu agresivnu rusku akciju”, tražeći od Moskve da vrati ukrajinske brodove i posadu, te da poštuje ukrajinske “međunarodno priznate granice, koje se protežu i na njene teritorijalne vode”.

Pompeo je pozvao obe strane na “uzdržanost te da se pridržavaju svojih međnarodnih obaveza”, kao i da ruski i ukrajinski predsednici Vladimir Putin i Petro Porošenko treba da se “direktno angažuju kako bi se prevazišao ovaj problem”.

Dok su drugi američki zvaničnici bili nedvosmisleni u podršci Ukrajini, stav predsednika Donalda Trampa je neodređeniji.

“Ni u kom slučaju nam se ne dopada ovo što se deštava. Nadam se da će oni to razrešiti. Znam takođe da Evropa nije oduševljena. Svi ćemo raditi zajedno”.

U međuvremenu, ukrajinski parlament je odobrio zahtev šefa države Petra Porošenka o uvođenju ratnog stanja u delovima zemlje koja su najugroženija na “agresiju Rusije”. Ova mera, koja će biti na snazi 30 dana, uključuje delimičnu mobilizaciju armije, jačanje vazdušne odbrane i druge poteze kao bi se “ojačalalo kontraobaveštajno delovanje, borba protiv terorizma i sabotaža”.

Razgovor Putin-Merkel

S druge strane, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je upozorio na rizike od ove mere. “Uvođenje ratnog stanja u različitim regijama može dovesti do dodatnih tenzija u zoni sukoba, na jugoistoku Ukrajine”, istakao je Peskov.

Velika zabrinutost: Angela Merkel i Vladimir Putin
Velika zabrinutost: Angela Merkel i Vladimir Putin

Istovremeno, ruski predsednik Vladimir Putin preneo je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel "duboku zabrinutost" Moskve nakon što je Ukrajina uvela ratno stanje i zatražio od nje da odvrati Kijev od bilo kakvih "nepromišljenih akata", saopštio je Kremlj. U saopštenju se navodi da je dvoje lidera "na nemačku inicijativu" razgovaralo telefonom o "opasnom incidentu" koji se desio u nedelju u Crnom moru. Ruski predsednik je osudio "ukrajinske provokativne akcije i krupno kršenje medjunarodnog prava ukrajinskih ratnih brodova".

Iznuđena priznanja ukrajinskih zatvorenika

Ruska državna televizija “Rosija 24” je objavila video zapis nekolicine zarobljenih ukrajinskih mornara, očito snimljenih dok ih su ispitivale ruske službe bezbednosti.

Jedan od njih je ponavljao verziju događaja, na kojoj insistiraju ruske vlasti, ističući da su “akcije ukrajinskih naoružanih brodova u moreuzu Kerč imale provokativan karakter”. Jedan od zatvorenih Ukrajinaca je očito čitao svoju izjavu. Ruske snage bezbednosti učestalo dostavljaju medijima snimke uhapšenih koje ispituju pod pritiskom.

Zvanični Kijev je potvrdio da među uhapšenima ima i pripadnika Ukrajinske službe bezbednosti (SBU).

Jedan od njih je ozbiljno ranjen nakon što je ruski avion ispalio dve rakete na ukrajinske brodove, saopštio je šef SBU Vasilj Hricak.

Nazivajući rusko hapšenje ukrajinske posade “neprihvatljivim”, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini je zatražila od Moskve da je “odmah oslobodi” i osigura joj medicinsku pomoć.

Ona je takođe pozvala obe strane na “maksimalnu uzdržanost” kako bi sprečili da jedini rat u Evropi ne eskalira dalje.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je kazao u ponedeljak da Rusija “mora da shvati da su njeni potezi skopani sa posledicama. Bićemo u kontatku sa ukrajinskom vladom kako bismo naglasili našu podršku”.

Jedini prolaz ka Azovskom moru

U nedelju je sa ruskih brodova otvorena vatra na ukrajinske u blizini Krima, koji je Rusija anektirala u martu 2014. Nakon toga su ruske specijalne snage upale na ukrajinske brodove. Tom prilikom šest Ukrajinaca je povređeno.

Ovo je jedan od najozbiljnijih incidenata u odnosima između dve zemlje od izbijanja rata na istoku Ukrajine u kome Rusija podržava separatiste. Od aprila 2014. poginulo je više od 10.300 ljudi.

Moreuz Kerč je jedini prolaz ka Azovskom moru. Prema sporazumu Ukrajinen i Rusije iz 2003, ovaj moreuz i Azovsko more su definisani kao zajedničke teritorijalne vode.

Međutim, Moskva je pojačala kontrolu nad ovim područjem nakon aneksije Krima, naročito posle otvaranja mosta u maju ove godine kojim se povezuje poluostrvo sa ruskom teritorijom na istočnoj strani Kerčkog moreuza.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG