Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Da li će Srbija kupiti oružje iz Kine?


Delegacija Srbije, na čelu sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom, boravila je krajem jula u Pekingu gde su joj predstavljeni aduti kineske namenske proizvodnje

Po prvi put u istoriji Srbija bi mogla da kupi naoružanje i vojnu opremu od Kine, i to u sadašnjim političkim okolnostima ne bi bilo iznenađenje, rekli su sagovornici Radija Slobodna Evropa. Delegacija Srbije, na čelu sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom, boravila je krajem jula u Pekingu gde su joj predstavljeni aduti kineske namenske proizvodnje.

Bespilotne letelice, borbena vozila i raketni sistemi samo su deo arsenala "Made in China" koji je predstavljen u glavnom gradu Kine gostima iz Srbije.

Aleksandar Radić, vojni analitičar, kaže da je ova ponuda logična.

"Kinezima je vrlo važno da prodru na nova tržišta. Mislim da im je jako stalo da se preko Srbije napravi nekakav most kako bi prvi put pronašli kupca kineskog naoružanja u nekoj od evropskih zemalja", navodi Radić.

Prema podacima sa specijalizovanih sajtova, Kina je do sada vojnu proizvodnju uglavnom plasirala u zemlje trećeg sveta, državama u Africi u kojima je već ostvarila ekonomski uticaj, gde se kao jedan od primera navodi Zimbabve, kao i tradicionalnim mušterijama iz Azije među kojima su Pakistan i Bangladeš.

Stručnjaci napominju da vojna industrija Kine predstavlja svojevrstan hibrid, jer kombinuje rešenja zapadne i sovjetske tehnologije
Stručnjaci napominju da vojna industrija Kine predstavlja svojevrstan hibrid, jer kombinuje rešenja zapadne i sovjetske tehnologije

Ivona Lađevac, načelnica Centra "Pojas i put svile" pri beogradskom Institutu za međunarodnu politiku i privredu, smatra da bi kinesko naoružanje u Srbiji potvrdilo uspon odličnih bilateralnih odnosa.

"Srbiji bi bila značajna takva nabavka od Kine s obzirom na stanje opreme u vojsci. Imali bi savremenije naoružanje i bolju zaštitu svoje zemlje", ocenjuje Lađevac.

Četiri stuba na kojima Beograd zasniva spoljnu politiku, Evropska unija-Sjedinjene Američke Države-Rusija-Kina, i proklamovana vojna neutralnost uz balansiranje vojnih vežbi sa članicama NATO saveza i Rusijom, pa u poslednje vreme i nabavci tehnike sa Zapada i Istoka, možda su neki od ključnih razloga zbog kojih bi Srbija odlučila da svoju vojsku, koja se bazira na naoružanju sovjetske proizvodnje, dopuni kineskim artiklima.

"U tom kontekstu, potpisivanje ugovora kojim bi Kina i Srbija postale partneri u vojnoj oblasti bilo bi veliki i ozbiljan signal razumevanja Beograda da sa Kinom treba da postoji stvarna saradnja, a ne samo deklarativna", smatra Aleksandar Radić.

Kina kao svetska sila, kako to često ističu nosioci vlasti u Beogradu, važan je zaštitnik srpskih interesa na međunarodnom planu, prvenstveno zbog podrške po pitanju Kosova.

Međutim, Ivona Lađevac ne misli da to može biti razlog vojnog posla sa Kinezima:

"Podrška Kine se ni u jednom trenutku ne dovodi u pitanje, sve i da takvi sporazumi ne budu potpisani. Kina je zemlja koja drži do poštovanja međunarodnog prava i Srbija će od nje uvek imati podršku za svoje spoljnopolitičke ciljeve".

Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin i ministar odbrane Kine Vei Fenghe, Peking, jul 2018.
Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin i ministar odbrane Kine Vei Fenghe, Peking, jul 2018.

Ako se moguća kinesko-srpska vojna saradnja sagleda sa tehničkog aspekta, bez primesa politike, stručnjaci napominju da vojna industrija Kine predstavlja svojevrstan hibrid, jer kombinuje rešenja zapadne i sovjetske tehnologije, pa su stoga njeni proizvodi interesantni na svim stranama sveta bez obzira na usvojene standarde.

Sa druge strane, tvrde upućeni, Kina ima dve linije vojne proizvodnje koje mogu da zadovolje sve potencijalne klijente. Jedna se u najkraćem u ponudi može nazvati "novo, solidno i jeftino", za siromašnije i manje zahtevne kupce, a druga je proizvodnja sofisticiranog naoružanja najnovije tehnologije koje košta gotovo kao zapadno ili rusko.

Aleksandar Radić pretpostavlja šta Srbiji najviše treba od Kine:

"Bespilotne letelice velikog dometa. To je sredstvo koje malo ko želi da proda na svetskom tržištu, a Kina je razvila vrlo interesantne bespilotne letelice. Srbija želi da ima ’oči na nebu’ koje mogu da odu daleko od naše granice, ako to bude trebalo u nekim situacijama, da vidi šta se dešava. Sa druge strane, iste takve letelice mogu da se koriste i za borbena dejstva."

Grube procene govore da bespilotna letelica kineske proizvodnje može da košta par miliona dolara, a da je upravo to postavljeno kao prioritet za srpsku vojsku govori i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića 29. jula, dva dana po povratku ministra odbrane iz Pekinga, na vojnom poligonu Nikinci, da se sa više zemalja pregovara o nabavci tog sredstva.

Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Srbije, delegacija iz Beograda posetila je nekoliko kompanija namenske industrije Kine. Vodeći tamošnji proizvođači, prema informacijama iz Ministarstva, gostima su predstavili i višenamenski borbeni avion JF-17, koji je Srbiji nuđen još 2010. godine, pištolje, puške, teške mitraljeze, topove, tenkove, borbena vozila, oklopne transportere, protivvazdušne sisteme, kao i višecevne bacače raketa dometa do 280 kilometara.

Kina ima dve linije vojne proizvodnje koje mogu da zadovolje sve potencijalne klijente, tvrde upućeni
Kina ima dve linije vojne proizvodnje koje mogu da zadovolje sve potencijalne klijente, tvrde upućeni

Osim bespilotnih letelica, druga sredstva koja Kina nudi Vojska Srbije uglavnom već ima ili se na neki drugi način rešava njihova nabavka. Do sada nije bilo presedana i nabavke kineskog naoružanja, iako Srbija i Kina od 2009. imaju sporazum o strateškom partnerstvu.

"Kina je ovde uglavnom zainteresovana za svoje ekonomske projekte, ali mislim da bi ulazak u direktnu vojno-vojnu saradnju ipak predstavljao jedan novi momenat", zaključuje Aleksandar Radić.

Tokom posete Pekingu Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je da je dogovorena saradnja srpske i kineske vojske u oblasti sajber ratovanja, kao i razmena instruktora za obuku specijalnih jedinica. Do zaključenja ovog teksta iz tog Ministarstva odbrane nije stigao odgovor na upit RSE da li i kada Srbija kupuje naoružanje i vojnu opremu iz Kine.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG