Vojni pozivi plaše, Ministarstvo odbrane smiruje

Vojno sposobni građani Srbije u narednih pet godina trebalo bi da prođu redovnu obuku za rezerviste, zbog čega im od maja stižu pozivi na kućne adrese. Ova skoro zaboravljena praksa uznemirila je jedan broj vojnih obveznika, ali u Ministarstvu odbrane tvrde da nema razloga za paniku jer je reč o redovnim aktivnostima koje nemaju veze sa bezbednosnom situacijom.

Kao u Beogradu i drugim delovima zemlje, i u Topličkom okrugu na jugu Srbije stižu pozivi za vojne vežbe.

„Stižu već dvadesetak dana. Moje komšije i prijatelji koji su zajedno sa mnom bili na ratištu obavešteni su da se jave 12. juna. Dižu se tenzije, ljudi su nezadovoljni time što dobijaju vojne pozive“, rekao je za Radio Slobodna Evropa Dejan Milošević, predsednik Udruženja ratnih vojnih rezervista „Gvozdeni puk“ iz Kuršumlije.

Sa druge strane, država tvrdi da se radi o redovnim aktivnostima u okviru kojih će muškarci mlađi od 60 godina i žene mlađe od 50 godina koji su služili vojsku pod oružjem bar jednom u narednih pet godina biti pozvani na obuku za rezerviste. Ministarstvo odbrane saopštilo je da će obuka trajati od jednog do 15 dana, a da pozivi stižu mesec dana pre održavanja vežbi.

„Pa koje redovne aktivnosti? Sada kada je ukinut vojni rok. Skoro svuda u svetu je profesionalna vojska, i kod nas je, pitam se šta će to sada Srbiji,“ kaže rezervista Dejan Milošević.

Pitanje u delu javnosti zašto se to baš sada dešava izazvala je činjenica da posle petookotobarskih promena 2000. godine, nakon ratova devedesettih, u jednom periodu nije bilo vojnih vežbi za rezerviste. „Rezerva“, kako se ukratko zovu obveznici koji popunjavaju vojne redove u slučaju rata i drugih kriznih situacija, ostala je zanemarena dok 2009. pozivi stidljivo nisu počeli da stižu kritičnim specijalnostima koje zahtevaju praksu, kao što su nišandžije, operateri na protivavionskim i protivoklopnim sistemima, snajperisti... Prvi put posle dugog perioda na vežbu „Morava 2016“ pozvane su rezervne jedinice, dok se ove godine čini korak dalje.

Aleksandar Radić, vojni analitičar, kaže da se radi o logičnom planskom uvođenju rezervista u stroj vojske koja danas funkcioniše kao profesionalna, ali se u slučaju potrebe popunjava mobilizacijom.

„Potpuno je razumljivo da vojska konsoliduje osvežavanje gradiva kod rezervnog sastava. Za takvu vojsku pitanje je biti ili ne biti da li će da se provodi obuka sa rezervistima. Na žalost, zbog nedostatka novca jedno vreme to nije rađeno.“

Kako je za RSE saopštilo Ministarstvo odbrane, stekli su se uslovi da Vojska Srbije može aktivnije da obučava rezervni sastav, pa će u junu i julu rezervisti koji su vojni rok služili sa oružjem biti pozivani na vojne vežbe.

„Nije u pitanju nikakva novina, već se radi o praksi koja je na ovim prostorima uvedena još posle Drugog svetskog rata", rekao je Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbrane.

Onima koji se ne odazovu pozivu preti kazna od 10.000 do 50.000 dinara, ili tri meseca zatvora, a vojna obaveza za građane Srbije traje do 65. godine.

Pojedini rezervisti pribojavaju se da vežbe imaju neki razlog o kom javnost nije obaveštena.

„Ponovo je neka situacija u Srbiji kao nekada. Sve se odvija kao devedesetih godina. Sa svima u regionu ponovo smo se zavadili i zamerili. Sada su na vlasti oni koji su bili i devedesetih i koji su delili pozive i ljude slali u ratove,“ smatra Dejan Milošević iz udruženja „Gvozdeni puk“.

O vojnoj snazi Srbije, pomoći Rusije, i njenoj kompetetivnosti na nivou regiona srpski tabloidi naklonjeni vlasti pisali su u poslednje vreme, neretko vrlo zapaljivo.

Pre dve nedelje to je komentarisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Vođena je kampanja da bi ponovo svi trebalo da idu u redovnu vojsku, pisalo se živela regrutacija i tako dalje... Prekjuče su pozvana četvorica rezervista, četvorica ukupno. Panika je bila u svim medijima, jao zašto nas ovo zovu, nećemo to i to. Hajde ljudi dogovorite se šta hoćete ili pustite Vladu da radi ono što je najbolje za ovu zemlju. A najbolje je da imamo mir, a ne da imamo rat.“

Komentatori i poznavaoci prilika u bezbednosnim krugovima smatraju da „osvežavanje“ rezerve ne znači da postoji neposredna ratna opasnost po Srbiju, već napominju da je osnovni zadatak vojske da uvek bude maksimalno spremna i da ova dešavanja najpre vide kao jačanje njene borbene gotovosti.

Trebalo bi očekivati, zaključuje Aleksandar Radić, da će Vojska Srbije sve više pažnje poklanjati rezervistima.

„Ukoliko dođe do nepovoljnog razvoja prilika, ako gledamo balkanske okvire, pre svega se uzdate u rezerviste. To je problem koji smo nasledili iz prošlosti jer zbog nedostatka novca nismo mogli da raskrstimo da li imamo dovoljan broj profesionalaca ili koristimo rezerviste kada se pređe na profesionalni model vojske.“

Sistem odbrane Srbije formacijski ima 36.000 ljudi u mirnodopskim uslovima, dok se podatak o ratnom sastavu vojske, ukupnoj ciljnoj brojci za koju postoji naoružanje i vojna oprema, tretira kao poverljiv.