Dostupni linkovi

Vojna služba sve poželjnija među mladima u Srbiji


Ivan Đurić: Verujem da mladi u tim godinama više treba da se okrenu sebi i nekom ličnom usavršavanju (na fotografiji: sa vojne parade u Beogradu, 2014.)

Šest godina posle obustave služenja vojnog roka u Srbiji je sve više onih koji bi se odazvali pozivu u vojsku.

Zlatar iz Beograda Ognjen Lazarević obavezni vojni rok odslužio je u periodu 2002/2003. u Specijalnom bataljonu u Fruškoj Gori u Vojvodini. Prisećajući se vojničkih dana ističe da je tokom te godine mnogo toga iskusio.

"Naučite da se ponašate. Naučite se disciplini i redu, odraste se za tih godinu dana. Praktično, čovek nauči neko ustrojstvo i po meni prihvati model ponašanja za sutra. Uklapanje u nekom poslu u firmi. To je bukvalno vežba za život, gde čovek odrasta i gde shvataš: ako si deo kolektiva ti si šraf i ako taj šraf ne funkcioniše raspada se mašina. Primenjivo je u životu", kaže Lazarević koji uverava da bi se ponovo odazvao pozivu u vojsku.

Interesovanje kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka u Srbiji poslednjih godina je veliko, a u protekloj 2016. za odlazak u vojsku prijavilo se ukupno 2.994 regruta, rečeno je za RSE u Ministarstvu odbrane.

Obavezno služenje vojnog roka je obustavljeno još januara 2011. Međutim, tačno šest godina kasnije, u delu javnosti sve češće se govori o ponovnom uvođenju vojne obaveze.

"Motivi koje smo registrovali na osnovu razgovora sa kandidatima jesu: žele da nastave profesionalnu karijeru u jedinicama... Naravno, tu ima motiva kao što su tradicija, patriotizam, ljubav prema uniformi, prema otadžbini. Ali uglavnom se motivi svode na nastavak profesionalne karijere i sigurno zaposlenje", kaže u izjavi za RSE Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Osim značajnijeg odziva na dobrovoljan odlazak u vojsku u Srbiji je u porastu i broj pristalica ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka koji je ukinut 1. januara 2011. Tada je i zvanično uvedena profesionalizacija u Vojsci Srbije.

Pripadnici Vojske Srbije
Pripadnici Vojske Srbije


Novi trend potvrđen je u anketi koju je, krajem prošle godine, širom Srbije sproveo Istraživačko-izdavački centar Demostat.

"Oko dve trećine građana je sklona ideji uvođenja obaveznog vojnog roka za generacije koje su u vojnoj obavezi", kaže za RSE Srećko Mihajlović koji je bio glavni istraživač u tom projektu.

Mihajlović objašnjava da je širom Srbije anketirano 1.200 građana, predstavnika svih generacija – žena i muškaraca, raznovrsne obrazovne strukture.

"Postoje još neka istraživanja koja daju slične rezultate. Reč je o tome da građani doživljavaju naš geopolitički položaj na način koji govori o ugroženosti zemlje. O mogućim napadima na zemlju, o nemoći ove zemlje da zaštiti svoje granice. I u tom kontekstu se možda može razumeti taj pozitivan stav prema obaveznom služenju vojnog roka", zaključuje sociolog i istraživač javnog mnjenja Srećko Mihajlović.

Institucija vojske je na ovim prostorima (nekadašnje zajedničke SFRJ), a i sada Srbije kao samostalne države – uživala i uživa veliki ugled i poverenje građana. To stanje ostalo je nenarušeno uprkos njenom angažmanu i ulozi tokom ratova devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije, sadejstvu sa paravojnim formacijama, opsadi i granatiranju Vukovara, Šibenika i Dubrovnika.

Ili, pak, nikada razrešenom slučaju poginulih gardista na Topčideru oktobra 2004. godine, aferi Helikopter – pogibiji sedam osoba u udesu letelice Vojske Srbije čije okolnosti više od dve godine nisu istražene, ili slabo argumentovanih demantija optužbi da kriminalni milje zloupotrebljava vojne resurse.


Dok sa jedne strane izgleda da se ta značajna pitanja, prepuna kontroverzi, drže po strani, sa druge deluje da se vojska i vojnički način života promoviše sa najviših instanci.

Serija i film "Vojna akademija", se već pet godina u tri sezone i nekoliko delova, emituju na državnoj televiziji i bioskopima širom Srbije. Reč je o svojevrsnom tinejdž sitkomu u kome su isprepletani ljubavni zapleti, napetosti i humor iz života grupe vojnih kadeta primljenih na studije Vojne akademije u Beogradu.

"Ono što imam kao neke podatke i što sam saznao kroz priču sa ljudima koji rade na Vojnoj akademiji je da je od početka emitovanja serije jako skočio broj mladih ljudi koji je počeo da se prijavljuje na Vojnu akademiju", ukazuje reditelj ove serije Dejan Zečević.

Upitan može li se ovaj projekat shvatiti kao vid vojne propagande, Zečević odgovara odrečno, ukazujući da se radi o promovisanju ispravnog sistema vrednosti.

"Mislim da ne, barem je to bio moj stav u pristupu. O tome sam morao da razmišljam kao o produktu koji, pre svega, promoviše neke dobre stvari koje bi trebalo da postoje i društvu – pogotovo među mladim ljudima. Tako da je u tom smislu išla moja koncentracija jer mislim da je akcenat u našem projektu mnogo više na tim stvarima", ističe Dejan Zečević.

Iako je prema svim pokazateljima među devojkama i mladićima nesumnjivo pojačano interesovanje za dobrovoljni odlazak u vojsku, a šire populacije i za vraćanje vojne obaveze – vojni analitičar​ Aleksandar Radić uviđa da su te brojke isuviše male u poređenju sa čitavom populacijom Srbije koja prelazi sedam miliona ljudi.

Osim aktuelnog geopolitičkog trenutka koji označava kao "vruću klimu koja deluje kao da je rat pred vratima", Radić ukazuje i na socijalnu komponentu ove priče.

"I u tom kontekstu treba gledati i odlazak na dobrovoljno služenje. Sreo sam više ljudi iz ove generacije koji su, iako svesni kolike su plate, ipak su se javili na dobrovoljno odluženje vojnog roka. Pre neki dan sam razgovarao sa mladićem koji se opredelio da na kraju postane i profesionalac. Jer beznađe je toliko veliko da i plata od 25.000 – 28.000 dinara (između 210 i 230 evra) izgleda kao neko, kakvo takvo rešenje, s obzirom na to da se računa da će država sigurno da je isplati", zaključuje Aleksandar Radić.

Aleksandar Radić: Beznađe tera na određene poteze
Aleksandar Radić: Beznađe tera na određene poteze


Na tragu tvrdnji našeg sagovornika je i stav Ivana Đurića iz nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava. Đurić smatra da je država nije zainteresovana da mladima stvori uslove kako bi iskazali bogatstvo svojih potencijala.

Kako kaže Đurić, umesto toga, oni ih krune pronalazeći privremeno uhlebljenje u vojničkim strojevima.

"Verujem da mladi u tim godinama više treba da se okrenu sebi i nekom ličnom usavršavanju. Pronalaženju načina kako mogu pomoći svojoj zajednici, a načina je mnogo. Onda i pronaći šanse kako u našoj zemlji, tako i u regionu. Veze među mladima koje su prekinute tokom i nakon ratova moraju biti uspostavljene kako bismo iskoristili sve šanse koje nam pruža taj kulurni prostor koji je ipak ostao na području bivše Jugoslavije. Zajednički prostor koji delimo jeste jedna šansa koja je ostala potpuno neiskorišćena među mladim ljudima ovde u regionu", kaže Đurić.

Pozitivni trendovi odziva regruta na dobrovoljno služenje vojske, kao i pozivi dela javnosti na vraćanje vojne obaveze, nisu međutim naveli vojne zvaničnike da ozbiljnije razmotre tu mogućnost.

Predstavnik Ministarstva odbrane i Vojske Srbije Jovan Krivokapić kaže da je profesionalizacija u potpunosti opravdala očekivanja. On podseća da se pre njenog uvođenja gotovo polovina regrutnog sastava pozivala na prigovor savesti i vojsku služila u civilnim ustanovama.

"Po onoj staroj izreci: 'Bolje jedan koji hoće nego petorica koji moraju', ostajemo pri ovom konceptu profesionalnog služenja vojnog roka", zaključuje Jovan Krivokapić.

Procenjuje se da bi ponovno uvođenje obavezne vojske godišnje moglo iznositi oko 70 miliona evra što bi, prema tumačenju aktuelnog ministra odbrane, za državu bio enorman trošak.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG