Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srbi (ne)žele u vojsku


Građani Srbije neće imati obavezu služenja na onaj tradicionalni način kakav je bio ranije, objasnio je srpski ministar odbrane
Godina 2010. biće poslednja godina u kojoj će u Srbiji biti služen obavezni vojni rok. Od dugo najavljivane profesionalizacije neće se odustati, još jednom je ponovio ministar odbrane Dragan Šutanovac. On će, po svemu sudeći, ući istoriju kao vojni ministar za čijeg mandata su urušeni temelji stereotipa.Taj stereotip na Balkanu živi jako dugo, a po njemu ko u vojsku nije išao – ili nije muško ili je makar manje muško.

Profesionalizacijom vojske biće stavljena tačka i na manipulisanje osećanjima javnosti koja tradicionalno gaji simpatije prema uniformi, ali iznad svega taj potez nametnuće i dilemu o smislenosti ukidanja obavezne vojne službe u uslovima vojne neutralnosti, koju je srpska Skupština proglasila decembra 2007. godine.

Samo u slučaju da Srbija krene putem integracije u NATO ukidanje vojnog roka bilo bi logično. Takvu ocenu izneo nam je predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju Ninoslav Krstić.

“S obzirom na činjenicu da smo proglasili nekakvu neutralnost, to iziskuje nove poterbe. Ako ste neutralni to znači da ne možete da se oslonite
Profesionalizacijom vojske biće stavljena tačka i na manipulisanje osećanjima javnosti koja tradicionalno gaji simpatije prema uniformi ...
na nikoga. Mislim da to iziskuje potrebu da postoji i ratna armija”,
objašnjava Krstić.

Srbija je ušla u treću godinu primene skupštinske Rezolucije koja je obavezuje da ostane izvan međunarodnih vojnih saveza, pri čemu su četiri susedne države (Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska) u NATO-u. Takođe, u jeku su rasprave o eventualnom referendumu za ulazak u savez sa kojim se pre 11 godina ratovalo.

Dobar deo javnosti i deceniju kasnije teško uspeva da utiša zvuk sirena za uzbunu svaki put kada se govori o vojnim reformama. “Misilm da je ukidanje obaveznog vojnog roka vrlo loša ideja jer naš mentalitet je takav da ne prihvatamo velike promene, a naročito ako se tiču časti i nekog dostojanstva našeg naroda”, kaže jedan Beograđana sa kojima smo razgovarali.

RAZOČARANI U VOJSKU

Iznađujuće je, ali glasovi protiv ukidanja obaveznog vojnog roka čuju se i među onima za koje se dalo očekivati da bi takvu odluku pozdravili. Bivši rezervisti sa juga Srbije vode višegodišnju borbu za naplatu ratnih dnevnica za period mobilizacije tokom NATO bombardovanja. Neki od onih onih čiji zahtevi još nisu ispunjeni prošle sedmice blokirali su prugu Niš – Sofija.

“Idemo do kraja, dok ne daju pare. Do kraja, dok ne isplate ratne dnevnice”, poručili su.

Protesti veterana bili su politička ulaznica za Dejana Miloševića pripadnika „Topličkog gvozdenog puka“. On je danas zamenik predsednika opštine Kuršumlija. Sa tog mesta diže glas protiv ukidanja vojnog roka:

„Mi nismo razočarani u Vojsku. Razočarani smo politikom koja je vodila Vojsku. Političari su pogrešili. Nekada je ministar vojske je bio vojno lice. Sada je političar ministar vojske.“

Istraživanja, međutim, pokazuju da aktuelni ministar, ukoliko se posmatra rejting vojske, baš i ne zaslužuje kritike. Za mandata Dragana Šutanovca ugled armije je bitno narastao što upravo pokazuju i podaci o odzivu regruta saopšteni u maju prošle godine.

“Prvi put imamo veći zahtev za služenje vojnog roka u uniformi nego u civilu.”
Jako dugo u Srbiji je pothranjivan mit o srpskom vojniku, spremnom svakog časa da krene u bitku, baš kao što je sprmena i da svakog trenutka da glavu za Srbiju ...


I pored takvog entizijzma među potencijalnim budućim vojnicima, Šutanovac ostaje pri zalaganju za profesionalizaciju. “Građani Srbije neće imati obavezu služenja na onaj tradicionalni način kakav je bio ranije”, objasnio je ministar.

Jako dugo u Srbiji je pothranjivan mit o srpskom vojniku, spremnom svakog časa da krene u bitku, baš kao što je sprmena i da svakog trenutka da glavu za Srbiju. Takav koncept poslednji put žestoko forsiran pod Miloševićevm, uspeo je ali samo delimično, procenjuje socijalni psiholog Bora Kuzmanović.

“Posle rata primetio sam da nije baš tako mali broj mladih ljudi koji se odlučuju za civilno služenje vojske. To bi recimo ranije bilo nezamislivo. U vreme kada je narod nekog mladog momka procenjivao koliko je dobar kandidat za momka ili zeta po tome da li je služio u vojsku", objašnjava Kuzmanović.

HIT TUŽNOG VREMENA

Međutim, baš način na koji se Vojska držala u devedesetim uticao je na to da 2011. godine niko preterano neće žaliti za danima obaveznog služenja vojnog roka.

“Sama vojska, odnosno oficiri koji je trebalo da vode nisu se snalazili. Od rezervista sam ponekad slušao da su oficiri ponekad bežali, a da su se morali više isprsiti rezervisti”
, tvrdi Kuzmanović.

Međutim, uprkos tome što mnogi nisu rado trčali u vojsku vojni rejting dugo nije bitno opadao. Naprotiv, u vreme NATO bombardovanja, upravo u trenucima kada je postalo očigledno da se vojni potencijal Srbije ne može nositi sa modernim vidovima iscrpljujućeg, brutalnog i preciznog ratovanja, u
Pesma “Volimo te otadžbino naša”, uz spot u kom se smenjuju slike vojnika i naoružanja, bila je propagandni hit Miloševićeve medijske mašinerije, sračunat sa namerom potpune militarizacije društva...
kome neprijatelj napada s neba bez direktnog kontata sa drugom stranom, Vojska je bila jedna od njapopularnijih institucija.

Pesma “Volimo te otadžbino naša”, uz spot u kom se smenjuju slike vojnika i naoružanja, bila je propagandni hit Miloševićeve medijske mašinerije, sračunat sa namerom potpune militarizacije društva. Izvodila ju je i pop pevačica Leontina Vukomanović.

“Narod je imao potrebu da se skloni pod okrilje nekoga ko može da ga zaštiti”, kaže za RSE ova pevačica.

Hit tužnog vremena predstavljao je zaostalu i prevaziđenu vojsku, za vojnu silu ravnu savezu poput NATO-a. Ostaće upamćen i kao dokaz koliko propaganda, a ne realno stanje može stvoriti sliku o snazi jedne istitucije. Takvom zaključku se ne protivi ni Leontina.

“Kako da ne. Svaka pesma koja se koristi u marketinške svrhe svakako je instruisana sa nekim ciljem. U to vreme ljudi koji su bili na vlasti očigledno poneseni tekovinama NOB-a i popularnošću narodno-oslobodilačkih pesama verovali da je to možda nešto što može da objedini narod. Međutim, mislim da smo i kao narod napredovali u nekoj svesti. Nakon svega shvatili smo da nije baš sve crno ili belo kako su nam mediji, pogotovu RTS, predstavljali. I malo bi ljudi danas mućnuli svojom glavom i drugačije celu stvar posmatral”, tvrdi ona.

Ukidanje vojnog roka samo je jedan korak u refomi vojske posle kog će se pozicija i uloge vojske, u koju će ići samo oni koji to žele, sve teže graditi na sentimentnu.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Glavni i odgovorni urednik beogradskog dopisništva Radija Slobodna Evropa od decembra 2014. Višestruko nagrađivan novinar.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG