Dostupni linkovi

Vlada Srbije se ne izjašnjava o navodnom angažovanju Cherie Blair


Šeri Bler (levo) je supruga bivšeg britanskog premijera Tonija Blera (desno), Velika Britanija (2019.)

Vlada Srbije se ne oglašava nakon pisanja britanskog lista Telegraf (The Telegraph) o tome da je Srbija unajmila advokatsku kancelariju Šeri Bler (Cherie Blair) zbog navoda da država vrši pritisak na Junajted grupu (United Group), nezavisnog telekomunikacionog i medijskog operatora.

Šeri Bler je supruga bivšeg britanskog premijera Tonija (Tony) Blera koji preko istoimenog Instituta za globalne promene već šest godina savetuje Vladu Srbije, dodaje list.

U međuvremenu je Junajted grupa, koja je u većinskom vlasništvu BC Partners, britanske globalne investicione kompanije, saopštila da je sa dve svoje kompanije podnela arbitražni zahtev protiv države Srbije Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ICSID) u Vašingtonu.

Junajted grupa, u okviru koje u Srbiji posluju telekomunikacioni operator SBB i medijska grupa Junajted medija, je u tom saopštenju navela da je od 2014. godine na udaru brojnih neosnovanih i diskriminatornih mera sprovedenih od strane srpskih vlasti i državnih institucija.

Britanski list Telegraf je u tekstu od 6. marta objavio da je do informacije o angažovanju Šeri Bler u ovom slučaju došao uvidom u dokumente i da je ona u njima navedena kao prvi kontakt u sporu uz još pet advokata iz njene firme.

U tom tekstu se navodi da je Srbija angažovala kompaniju Šeri Bler Omnia Stratedži (Omnia Strategy) zbog navoda da država vrši pritisak na nezavisnu televizijsku i internet kompaniju u pokušaju vladajuće partije da "ojača svoju moć".

Dodaje se da je pravna firma Šeri Bler dobila ugovor za odbranu "autokratskog" režima koji prima savete od kompanije njenog supruga.

Omnia stratedži i Blerov institut bez odgovora

Advokatska kancelarija Šeri Bler Omnia stratedži nije odgovorila na upit RSE u vezi sa navodima lista Telegraf.

Ni iz Vlade Srbije nije stigao odgovor na upit RSE da li je angažovana ova advokatska kancelarija, kao i koliko bi Srbiju koštale usluge te firme.

Telegraf je u svom tekstu naveo da se ne zna koliko će ovaj angažman koštati poreske obveznike u Srbiji, ali da je poznato da pravne usluge Šeri Bler koštaju više od 1.000 funti za sat vremena (oko 1.160 eura).

Izostao je i komentar Vlade zatražen povodom arbitražnog zahteva koji je protiv države Srbije podnela Junajted grupa.

Institut za globalne promene Tonija Blera takođe nije odgovorio na pitanja RSE o tome da li su imali ulogu u angažovanju pravne kancelarije Šeri Bler od strane Srbije niti na kojim su aktivnostima u Srbiji angažovani.

Telegraf je naveo da su u Institutu istakli da ni oni, ni Toni Bler nisu igrali bilo kakvu ulogu u obezbeđivanju ugovora za firmu Šeri Bler i da je ona "dobro pozicioniran advokat", čija firma "ima klijente širom sveta".

Angažovanje Blerovog instituta u Srbiji

Premijerka Srbije Ana Brnabić je u decembru 2018. godine rekla da je angažovanje Blerovog instituta počelo u vreme nekadašnjeg premijera i aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i da je ona samo nastavila tu praksu.

Ona je tada tvrdila novinarima da to ne plaćaju građani Srbije.

Premijerka Ana Brnabić je u februaru 2019. godine ponovila da se za usluge Instituta Tonija Blera, koji savetuje Vladu Srbije, ne izdvaja ni dinar iz budžeta.

Tada je navela da je to deo njihovih neprofitnih aktivnosti, odnosno pro bono.

Britanski Telegraf u pomenutom tekstu navodi da su ugovor Instituta Tonija Blera o savetovanju Srbije prvobitno finansirali Ujedinjeni Arapski Emirati.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u novembru 2019. godine na pitanje novinara portala Insajder rekao da Srbija nema nikakav ugovor tog sa Institutom za globalne promene Tonija Blera, jer ne plaća ni dinar za njegove usluge.

"Pro bono od pojedinih ljudi koji su veoma stručni dobijamo i podršku i pomoć. Mi ne plaćamo ni dinara, zato nemamo nijedan ugovor", rekao je Vučić.

Institut za globalne promene Tonija Blera je neprofitna organizacija a na njihovom sajtu stoji da savetuje političke lidere i vlade u izgradnji otvorenih, inkluzivnih i prosperitetnih društava.

Strani mediji su, izveštavajući o angažmanu Blerovog Instituta u Srbiji, navodili da bivši britanski premijer nije uvek bio rado viđen gost u Srbiji zbog NATO bombardovanja Srbije 1999. godine.

NATO intervencija je usledila zbog zločina koje su srpska vojska i policija počinile na Kosovu. Bler je te godine kao premijer doneo odluku da se Velika Britanije priključi NATO snagama.

Aleksandar Vučić je u to vreme bio ministar informisanja u Vladi Srbije kao visoki funkcioner krajnje desne nacionalističke i populističke Srpske radikalne stranke.

Vučić je naveden kao jedan od recenzenata knjige uvredljivog naslova o Bleru koju je 2005. godine objavio Vučićev tadašnji partijski lider i haški optuženik Vojislav Šešelj.

Šta Junajted grupa zamera državi Srbiji?

Nakon bivšeg britanskog premijera i advokatska kancelarija njegove supruge će, ukoliko su navodi Telegrafa tačni, sarađivati sa Srbijom po arbitražnom zahtevu medijske i telekomunikacione grupacije Junajted grupe.

Junajted grupa je obavestila javnost 9. marta da se obratila Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ICSID) u Vašingtonu arbitražnim zahtevom protiv države Srbije kako bi zaštitila investicije kompanije u Srbiji, "budući da Vlada Srbije nije odgovorila na raniji zahtev da se spor reši sporazumno".

Junajted grupa, sa sedištem u Holandiji, tvrdi da je Srbija prekršila nekoliko obaveza bilateralnog sporazuma o investiranju sa Holandijom u vezi sa podsticajima i uzajamnom zaštitom investicija između dve zemlje.

Ovaj telekomunikacioni i medijski operator optužuje srpske vlasti i državne institucije za diskriminatorne mere od 2014. godine.

"One se sprovode u okviru intenzivne i orkestrirane kampanje koje su imale za cilj smanjenje tržišnog učešća SBB kompanije, telekomunikacionog operatora Junajted grupe u Srbiji i za promociju i sprovođenje interesa kompanije Telekom Srbija", navodi se u saopštenju.

U ovom saopštenju se dodaje da će strane imenovati arbitre i nastaviti sa pismenim podnescima.

Podsetimo da je 2014. godine, koju Junajted grupa navodi kao početak problema kompanije u razvoju, počela sa emitovanjem njihova kablovska televizijska stanica, N1.

U okviru Junajted grupe pored SBB kompanije u Srbiji posluju i njeni servisi EON i Total TV, a medijski sadržaj emituju televizije i portali Sport Klub, Nova S i N1.

Televizija N1 je 25. januara objavila da državna telekomunikaciona kompanija Telekom namerava da se udruži sa privatnim mobilnim operaterom Telenor "kako bi smanjila učešće operatora SBB na tržištu ispod 30 odsto".

Cilj je, kako je prenela TV N1, da se tako "onemogući finansiranje medija poput N1, Nove S, Sport Kluba".

Telekom i Telenor su demantovali da je reč o udruživanju, ali su obe kompanije na kraju potvrdile ugovornu saradnju.

Uz navode da je ona "u potpunosti u skladu sa evropskim standardima i praksom", Telekom je 28. januara saopštio da će po komercijalnim uslovima iznajmljivati svoju optičku infrastrukturu Telenoru čime se "značajno liberalizuje tržište telekomunikacija u Srbiji".

Sada se očekuje odluka Komisije za zaštitu konkurencije, nezavisnog regulatornog tela, kojoj su se kompanije Telekom i Telenor obratile zbog saradnje.

Kompanija Telenor Srbija je sredinom novembra saopštila da je podnela tužbu u Srbiji zbog, kako su naveli, nepoštene tržišne utakmice protiv povezanih firmi Junajted grupe.

Telenor je naveo da ova grupacija kompanija od 25. januara sprovodi "neistinitu i intenzivnu medijsku kampanju koristeći medije u svom vlasništvu N1 i Nova S, čime nastoje da spreči ili oteža ulazak Telenora kao novog konkurenta na tržištu distribucije medijskog sadržaja".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je novinarima 4. februara da mu je važno da se "svim kompanijama u zemlji omogući tržišna utakmica i da dođe što više stranih investitora, jer to znači više novca u budžetu".

Odnos države prema medijima

Vlast u Srbiji se već duže vreme suočava sa kritikama stanja slobode medija.

Od svih država Balkana, Srbija je prošle godine doživela najozbiljniji pad na listi Reportera bez granica. Na lestvici koja je objavljena 21. aprila 2020. pala je za tri mesta u odnosu na izveštaj objavljen godinu dana ranije. Nalazi se na 93. poziciji, od ukupno 190 rangiranih država sveta.

Takođe je u poslednjem izveštaju Evropske komisije navedeno da na terenu nije postignut napredak za poboljšanje sveukupnog okruženja za slobodu izražavanja, kao i da tek treba da se uspostavi transparentnost vlasništva nad medijima i raspodele javnih sredstava.

Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) ocenjuje za RSE da je stanje medijskih sloboda na ubedljivo najnižoj tački od oktobra 2000. godine.

"Jasno je kao dan da u ovom trenutku u Srbiji ne postoji u punom smislu te reči sloboda izražavanja, jer je država, odnosno vlast, stavila faktički šapu na većinu medija i kontroliše brutalno skoro sve medije", navodi Bodrožić.

On dodaje da je mogućnost da građani čuju drugačije mišljenje svedeno na minimum i da je Junajted medija (United media), članica Junajted grupe, došla na udar vlasti zbog svojih medija.

"Mislim da bi se i vlasnik i oni izvukli iz ove harange koja se sprovodi svakog dana da nemaju medije u svom vlasništvu, da se bave samo kablovskim sistemima i nečim drugim, sigurno ne bi došli pod udar predsednika Srpske napredne stranke (Aleksandar Vučić, koji je i predsednik Srbije) i uopšte celog sistema", ocenjuje Bodrožić.

Željko Bodrožić (na fotografiji): U Srbiji trenutno ne postoji sloboda izražavanja
Željko Bodrožić (na fotografiji): U Srbiji trenutno ne postoji sloboda izražavanja

Kada je reč o odnosu vlasti prema televiziji N1, predsednik Srbije retko kada tokom obraćanja novinarima propusti da naglasi da je reč o američkoj televiziji i da doda da ga ova televizija ne voli.

Takođe je poručivao i da ne napada tu televiziju time što govori istinu i da je reč o luksemburškoj televiziji sa američkim kapitalom.

Vučićevu praksu su preuzimali i pojedini ministri iz Vlade Srbije, pa je tako ministar odbrane Nebojša Stefanović 2017. godine, kada je bio ministar policije, dodao i epitet "CIA američka televizija".

O navodima da će u sporu Srbije i Junajted grupe biti uključena advokatska kancelarija supruge bivšeg britanskog premijera, Bodrožić kaže da sada jedna advokatska kancelarija iz Londona treba da "nas ubedi da mi ipak živimo u jednom demokratskom i slobodnom društvu".

"Celo angažovanje porodice Bler je za jednu dublju analizu i za ono što mi doživljavamo da ljudi koji dolaze iz demokratskih zemalja podržavaju autoritativne vladare, pa čak i diktatore ne bi li sebi obezbedili profit i ne misleći uopšte o građanima koji pate ili su izloženi progonu u takvim državama", kaže Bodrožić.

Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović kaže za RSE da odnos vlasti prema medijima u Srbiji nije dovoljno dobar i da je čak u nekim trenucima vrlo loš.

"Ja sam novinar više od 25 godina i pamtim razne vlasti. Nijedna nije htela da dozvoli potpunu slobodu medija i naravno, tu je i odgovornost novinara velika, jer se u mnogim situacijama mi novinari nismo dovoljno snažno borili za tu slobodu, već smo pristajali da budemo društveno-politički radnici, komesari, cenzori koji su sprečavali da istina dođe do javnosti", navodi Radomirović.

On nije želeo da komentariše odnos vlasti prema TV N1.

Kada je u pitanju odnos vlasti prema medijima i sam predsednik Vučić je pre dve godine priznao da nije ponosan na stanje u medijima.

On je u januaru 2019. godine na panelu "Sloboda medija u krizi", na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, obećao da će država učiniti sve kako bi za dve godine mogao da kaže da je ponosan na slobodu medija i slobodu govora u Srbiji.

Međutim, godinu dana kasnije, početkom 2020. je odgovarajući na pitanja građana na Fejsbuku rekao da smatra da su mediji slobodni.

Saradnja na tekstu: Mila Đurđević

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG