Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Visković: Nobelova nagrada za kosovsko rešenje


Sporazum Beograda i Prištine o Kosovu može biti potpisan ove godine, ali je ključno pitanje da li bi bio funkcionalan i sprovodiv u praksi (Foto: severna i južna Mitrovica)

Sporazum Beograda i Prištine o Kosovu može biti potpisan tokom ove godine, ali je ključno pitanje da li bi taj dokument bio funkcionalan i sprovodiv u praksi, jedan je od zaključaka učesnika konferencije "Izazovi i perspektive procesa normalizacije odnosa" održane u Beogradu. Na skupu su sagovornici bili sa Kosova i iz Srbije.

Ivo Visković, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, rekao je da okvirne ideje postoje, ali da je problem veoma složen.

"Bilo bi besmisleno ući u pregovore bez ideje o cilju i tome šta je eventualno moguće rešenje. Zaslužio je Nobelovu nagradu onaj ko nađe racionalno i primenljivo rešenje koje bi prihvatili Beograd, Priština, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države. Bilo je mogućnosti da se rešavalo u ranijoj fazi, recimo kao što je nađeno rešenje za takozvano Tršćansko pitanje posle Drugog svetskog rata. Kada me pitate za ideju razgraničenja koja je pominjana, moram reći da nisam pristalica toga ali se u obzir mora uzeti i ta opcija", naveo je Visković.

Bilo bi besmisleno ući u pregovore bez ideje o cilju: Ivo Visković
Bilo bi besmisleno ući u pregovore bez ideje o cilju: Ivo Visković

Behljulj Bećaj, profesor političkih nauka iz Prištine, ocenio je da brzo obavezujuće rešenje ne bi dovelo do normalizacije odnosa.

"Papir podnosi sve, pa i sporazum, ali ćemo verovatno imati možda većih problema nego što imamo sada ukoliko na brzinu dođe do sporazuma bez realnog primenljivog stanja koje približava stavove koji su za sada udaljeniji nego što su bili pre početka dijaloga. Dijalog je u krizi zbog toga što smo sa jedne strane imali javni dijalog, koji je bio farsa, i onaj stvaran suštinski dijalog koji je bio tajan", rekao je Bećaj.

Osamdeset dva odsto građana Kosova izričito protiv promene granica, zato je ta ideja neprimenjiva
Ilir Deda

Ilir Deda, poslanik opozicione partije Alternativa u Skupštini Kosova, kaže da je 82 odsto građana Kosova izričito protiv promene granica i da je i zbog toga ta solucija neprimenljiva.

"Sada je nastao vakuum. A gospodin Han i gospođa Mogerini, biću veoma direktan, više misle o tome da li će oni posle evropskih izbora biti deo sledeće Evropske komisije. Naročito gospođa Mogerini, ona se zdušno zalagala za korekciju granica. Oni žele graditi neki uspeh na procesu između Kosova i Srbije. Ali Evropska unija, kao celina, ne zalaže se za korekciju granica, i to mogu reći sa velikim kredibilitetom", naveo je Deda.

Dragan Đukanović, direktor nevladinog Centra za spoljnu politiku, ocenio je da je izvesno da postoji nacrt finalnog sporazuma Beograda i Prištine.

"Ne mislim da je u ovom trenutku to konačan papir, nego možda neka osnova koju će Brisel ponuditi stranama. Dakle neke tačke oko kojih će se razgovarati, a verujem da će konačni sporazum biti kada se sve te tačke zatvore. Iskreno se nadam da bi potpisivanje dokumenta moglo biti krajem godine. Videćemo koliko je to zaista realno. Najpre mora doći do deblokade procesa dijaloga, a nakon toga i ulaska u završnicu koja može trajati nekoliko nedelja ili meseci", zaključio je Đukanović.

Govoreći o mogućim održivim rešenjima, politički analitičar Behljulj Bećaj izneo je stav da ono ne može proizaći iz promene granica.

"Promena granica znači podeliti Kosovo, a podela Kosova znači nestanak kosovske države. Jedino pravo racionalno rešenje je bilo kakav sporazum u okviru postojećih granica koji bi promenio kvalitet odnosa između većine i manjine koje žive u okviru tih granica."

Profesor Ivo Visković naveo je da je kašnjenje u dogovoru stvorilo komplikovanu situaciju bez rešenja.

"Sada imamo samoproglašenu državu Kosovo priznatu od velikog broja zemalja i naravno da je teško naći kompromis da se oni vrate korak u nazad. A Srbiji je, sa druge strane, neprihvatljivo da ostane situacija ovakva kakva jeste i da ispadne da je Kosovo apsolutni dobitnik, odnosno da ono dobija sve a da Srbija praktično ne dobija ništa izuzev možda nekakvih simboličkih malih ustupaka", zaključio je Visković.

Na ovom skupu ocenjeno je i da bi korak ka normalizaciji odnosa mogao da bude promena dijametralno suprotnih istorijskih narativa dve strane o Kosovu.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG