Dostupni linkovi

Srbija zatvara prazne punktove za vakcinaciju


U Beogradu više nema vakcinalnih punktova u tržnim centrima Ušće, Stadion, Rajićeva i IKEA, a nastavljaju da rade oni na Beogradskom sajmu i u šoping centru ''Galerija''. Na slici: Medicinsko osoblje ispred kabina za vakcinaciju u tržnom centru "Galerija" 7. oktobra 2021.

Osam meseci nakon što su pred kamerama uz velike gužve otvarani, punktovi za vakcinaciju u tržnim centrima širom Srbije - u tišini se zatvaraju.

Interesovanje građana za imunizaciju je opalo, a redove ispred vakcinalnih punktova zamenili su redovi ispred COVID ambulanti.

"Broj vakcina koji se daje u toku dana je manji nego broj osoba koje tamo rade i apsolutno je neisplativo", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) doktorka za plućne bolesti Slavica Plavšić, govoreći o situaciji na jednom od punktova u Kraljevu, u centralnoj Srbiji.

Prema podacima Univerziteta Johns Hopkins, u Srbiji je vakcinisano manje od polovine ukupnog stanovništva, odnosno 46,7 odsto.

Prema navodima zvaničnika u Srbiji, procenat vakcinisanog punoletnog stanovništva prešao je u avgustu 2021. godine 50 posto.

Kako se navodi na Vladinom sajtu vakcinacija.gov.rs, do kraja januara obe doze je primilo je 3,2 miliona građana, a treću, buster dozu, 1,8 miliona ljudi.

"U januaru prošle godine kada je krenula vakcinacija su bile stvarno velike gužve i dnevno se vakcinisalo oko 2,5 do tri hiljade ljudi. Vremenom je krenulo smanjivanje i već od Nove godine nemamo više od 100 do 150 ljudi dnevno i sada se vakcinacija radi samo na jednom punktu", rekla je za RSE Danijela Petrović iz Doma zdravlja u Kragujevcu.

Mesto na kojem je bio vakcinalni punkt u šoping centru u "Rajićeva" u Beogradu, 1. feburar 2022.
Mesto na kojem je bio vakcinalni punkt u šoping centru u "Rajićeva" u Beogradu, 1. feburar 2022.

Istovremeno, omikron soj korona virusa povećava broj zaraženih, pa se na dnevnom nivou beleži i do 20.000 novih slučajeva i više od 50 preminulih, a pritisak sa COVID ambulanti se preliva i na bolnice.

"Vakcinacija je stala i na njoj se apsolutno ne radi. Zbog tog niskog stepena imamo ovako loše brojeve, preopterećenost primarnog zdravstvenog sektora, ogromne redove ispred COVID ambulanti, višesatna čekanja i već prepune bolnice", navodi doktorka Slavica Plavšić.

Ona je i članica Saveta udruženja lekara i medicinskih radnika "Ujedinjeni protiv kovida", koje poziva na veću odgovornost zdravstvenih vlasti Srbije u pandemiji korona virusa.

Iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na pitanja RSE da li će i kako odgovoriti na zastoj i pad interesovanja građana za vakcinaciju, kao jedinom vidu zaštite od težih oblika bolesti i smrti.

Od "evropskog lidera" do praznih punkova

Od početka prošle godine, kada je počela masovna imunizacija u Srbiji, građani su mogli da biraju vakcine četiri proizvođača.

Uz američko-nemački Pfizer, britansku AstraZenecu, ruski Sputnik V i kineski Sinopharm, u oktobru je stigla i američka Moderna.

Slike gužvi i redova na punktu na beogradskom Sajmu obišle su početkom 2021. svet, a Srbija se predstavljala kao lider u Evropi kada je u pitanju vakcinacija.

Čekajući red za vakcinaciju
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:20 0:00

Pred kamerama se vakcinisala većina državnih zvaničnika, među poslednjima i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Nekoliko meseci kasnije, redovi ispred vakcinalnih punktova su se smanjili, a vlast je pokrenula kampanju za masovnu imunizaciju.

Uz spotove u kojima su na vakcinaciju pozivali glumci i druge javne ličnosti, u maju je počelo otvaranje vakcinalnih punktova u šoping centrima. Građani koji su među prvima primili vakcinu dobijali su vaučere za kupovinu.

"Načinjeni su pogrešni koraci, verovatno u najboljoj nameri da se mladi vakcinišu, ali je to bio jednokratni potez. Ti građani su dobili novac, odnosno vaučere i više se nikad nisu pojavili, nisu primili drugu dozu. I to je stvorilo sasvim suprotan efekat - čim oni plaćaju da se primi vakcina, nešto tu nije u redu", ocenila je doktorka Slavica Plavšić.

Svim vakcinisanima barem jednom dozom država je u junu 2021. isplatila po 25 evra.

Autobus za vakcinaciju kružio je Beogradom, a za vakcinu se dobijala i besplatna karta za muzičke festivale i fudbalske utakmice.

Od 3,3 miliona građana koji su primili prvu dozu, skoro 90.000 nije revakcinisano.

Beograd: Po vakcinu u tržni centar
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:48 0:00

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić nastavio je kampanju i u oktobru, akcijom namenjenom mladima "Super heroji se vakcinišu, vakciniši se i ti", kada se u tržnom centru slikao sa Spajdermenom i Betmenom.

Da li se odustalo od ciljeva masovne vakcinacije?

Danas su glasovi o prvaku u borbi protiv korona virusa utihnuli, a vakcinalni punktovi u većini šoping centara su zatvoreni.

U Beogradu ih više nema u tržnim centrima Ušće, Stadion, Rajićeva i IKEA, a nastavljaju da rade oni na Beogradskom sajmu i u šoping centru ''Galerija''.

Iz gradske uprave nisu odgovorili na pitanja RSE zbog čega su punktovi zatvoreni, ali je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić 21. januara izjavio da je "činjenica da se sve manje ljudi vakciniše".

''To nas ne čini srećnim, ali mi se kao Grad prilagođavamo situaciji. Bude li bilo potrebe, uvek ćemo pomoći državi i ponovo otvoriti punktove'', rekao je Vesić za televiziju Studio B.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić sa "superherojima" na otvaranju vakcinalnog punkta u šoping centru "Galerija", 7. oktobar 2021.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić sa "superherojima" na otvaranju vakcinalnog punkta u šoping centru "Galerija", 7. oktobar 2021.

U Novom Sadu je od 1. februara zatvoren punkt za vakcinaciju Doma zdravlja u Vršačkoj ulici, a pre toga i onaj u tržnom centru "Big". Prema podacima sa sajta Doma zdravlja, građani mogu da se vakcinišu u tržnom centru "Promenada" i u objektu "Novo naselje".

Punktovi su zatvoreni i u tržnim centrima u Nišu, najvećem gradu na jugu Srbije.

U Kragujevcu je vakcinalni punkt koji je maja 2021. godine otvoren u okviru kampanje masovne imunizacije, zatvoren dva meseca kasnije kada se broj građana koji su dolazili po vakcinu sveo na svega desetak dnevno.

"Nije se nastavila kontinuirana edukacija stanovništva čemu vakcine služe - da zaštite od teških oblika obolevanja, smrtnog ishoda i donekle od zaražavanja. To su kampanje poput svake druge, treba uključiti tim stručnjaka koji bi radio na omasovljenju vakcinacije, a to u našoj zemlji nije urađeno jer je to nepopularna tema i ne odgovara ni poziciji, ni opoziciji", rekla je doktorka Plavšić.

Gde je Srbija po broju vakcinisanih?

Podaci koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins, govore da je u Srbiji vakcinisano 46,7 odsto stanovništva (procenat se odnosi na udeo poptuno vakcinisanih u ukupnom broju stanovnika).

Od zemalja u okruženju, prema istim podacima, veći procenat vakcinisanih ima Hrvatska (54,2).

Ispod Srbije su Kosovo (44,9), Crna Gora (44,6), Severna Makedonija (39,6), Albanija (38,9) i Bosna i Hercegovina (25,5).

U Sloveniji je vakcinisano 57,9 odsto građana.

Zašto građani odbijaju vakcinu?

Zemlje koje imaju visok procenat vakcinisanih beleže manji broj smrtnih slučajeva, ukazuju podaci Univerziteta Johns Hopkins, ali i zdravstvenih institucija pojedinačnih država. Sticanje kolektivnog imuniteta se od početka pandemije navodi kao preduslov za vraćanje normalnom životu.

Nedovoljan broj vakcinisanih u Srbiji, naročito u mlađoj populaciji, ukazuje na manjak poverenja, ne samo u korisnost vakcina, već i u ozbiljnost posledica COVID-19 koji je, prema zvaničnim podacima, do sada odneo 13.629 života.

Iako se za razliku od drugih evropskih zemalja, Srbija nije suočila sa masovnijim protestima antivaksera, aktivni su na društvenim mrežama.

RSE o pandemiji COVID-a 19

Kroz priče, analize, video zapise i infografike pratite kako pandemija COVID-a 19 utiče na zemlje Zapadnog Balkana i šire.

Istraživanja o uzrocima ovakvih stavova u Srbiji do sada nisu objavljivana. Međunarodna ukazuju na niz faktora.

Studija istraživačkog tima Nature Medicine pokazuje da je lična zaštita od COVID-19 bila je glavni razlog za prihvatanje vakcine, a zabrinutost zbog nuspojava najčešći razlog oklevanja.

Američki Pew Research otkrio je da na nepoverenje ka vakcinama utiče starosna dob, etnička pripadnost, religioznost, politička pripadnost i socioekonomski status.

Njihovo istraživanje je pokazalo da su mlađi stanovnici Sjedinjenih Država kolebljiviji od stanovništva koje je starije od 65 godina.

Takođe, bogatiji slojevi imaju veće poverenje u vakcine od siromašnijih stanovnika.

Pew Research je takođe utvrdio da postoji jaka povezanost između nepoverenja u vakcine i nepoverenja u vlasti, te da kolebljivost značajno zavisi od stepena obrazovanja.

"Sve one zemlje čiji građani imaju veliko poverenje u državnu vlast i u zdravstveni sistem imaju jako visok stepen vakcinacije. Oni zaista kontinuirano rade na tome. Imamo kao primer Dansku, Portugaliju, Maltu i tako dalje", navodi doktorka Slavica Plavšić.

Prema indeksu Transparency Internationala, Danska je najnekorumpiranija zemlja u svetu.

U toj skandinavskoj državi je, prema podacima Johns Hopkinsa, vakcinisano 81,3 odsto populacije, a od 1. februara postala je jedna od prvih zemalja Evropske unije koja je ukinula većinu restriktivnih mera.

Malta i Portugalija dostigli su skoro 90 odsto vakcinisanih.

Koje mere preduzimaju evropske zemlje?

U Austriji, u kojoj je vakcinisano 75,8 posto građana, 1. februara stupio je na snagu zakon koji propisuje obaveznu vakcinaciju za sve starije od 18 godina.

Oni koji odbiju da se vakcinišu, suočavaju se sa kaznama u rasponu od 600 do 3.600 evra. Izuzeci su trudnice i oni koji ne mogu da prime vakcinu iz zdravstvenih razloga.

"To je jako nepopularna i jako teško izvodljiva mera i zaista treba mnogo hrabrosti i političke mudrosti da se to postigne. To je u našoj zemlji apsolutno nerealno pogotovo sada u predizbornoj kampanji, a i bez toga, ne postoji takva atmosfera u društvu", ukazuje doktorka Plavšić.

Izbori u Srbiji biće održani u aprilu. Uoči prethodnih, u junu 2020. godine, ukinute su sve epidemiološke mere.

Slavlje naprednjaka bez mera zaštite
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:20 0:00

Bez obavezne vakcinacije za pojedine kategorije

Nekoliko država Evropske unije uvelo je obaveznu vakcinaciju za starije i zaposlene u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti.

Među njima i Francuska, čiji je predsednik Emmanuel Macron izjavio da namerava da oteža život ljudima koji nisu vakcinisani. Ustavni savet te zemlje odobrio je 21. januara novu COVID propusnicu koja će se izdavati samo vakcinisanima.

U Srbiji je od maja 2021. vakcinacija obavezna za pripadnike vojske i policije.

Iako su se pojedini članovi Kriznog štaba Vlade za to zalagali, obavezna vakcinacija zdravstvenih radnika nije uvedena.

Uprkos rastu broja zaraženih, nema ni novih mera.

Na snazi su one koje propisuju nošenje maske u zatvorenom prostoru i COVID propusnice za boravak u ugostiteljskim objektima posle 20 časova.

***Saradnja na tekstu Branko Vučković

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG